Koje su specifičnosti Nikole Jokića, zašto je bio besan na Dejana Radonjića, koji je njegov najveći propust u karijeri...

To su samo neke od brojnih zanimljivih tema o kojima smo razgovarali sa Miškom Ražnatovićem, prvim čovekom agencije Beobasket i jednim od najuspešnijih evropskih menadžera.

Takođe, dotakli smo se i mladih nada o kojima sada ne znamo mnogo, naslednika Miloša Teodosića, budućih srpskih igrača u NBA ligi, planu za Bobana Marjanovića…

“Nikola se igra, a Lovernj kao u fabriku…“

Počeli smo od Nikole Jokića, koji igra sve bolje u dresu Denver kako sezona odmiče i realnost je da će u doglednoj budućnosti postati jedan od vodećih centara u NBA.

“Početak sezone je bio lošiji i znao sam da će biti tako – Nikola nije neko ko može 12 meseci da igra košarku, a da se ne odmara. On je posvetio leto reprezentaciji, to je bilo veliko i divno iskustvo za njega, ali početak sezone je trpeo zbog toga. Nije radio po programu za telo po kojem mora da radi, osećao se umorno i zasićeno, a on je i dalje jako mlad i taj proces motivacije kod njega je prilično složen. Posle prvih 10-12 utakmica, vratio se na stari nivo i ova sezona će verovatno biti čak i bolja od prošle. Kreće se u smeru ozbiljnog NBA igrača“, počinje Ražnatović priču za Sport klub.

Na molbu da objasni šta tačno znači da je kod Jokića “proces motivacije složen“, Ražnatović kaže:

“Iako ima 21 godinu, mislim da je Nikola još klinac koji sve to doživljava više kao igru nego kao posao. To mu pomaže jer je zahvaljujući tome odigrao utakmice protiv Vajtsajda, Dramonda, Džordana i ostalih koji su fizički neuporedivo jači. Jednostavno, on i dalje mora da oseća da želi da se igra sa drugovima. Njegova vizija svega i vizija npr. Lovernja potpuno su drugačije – Žofre ide svaki dan u salu kao u fabriku, da se izbori, da pobedi itd. Postoji stav: ’Ja sam profesionalac i ja idem tamo da radim, to je moj posao’. Drugi princip je: ’Ja idem tamo da uživam i da se igram’. Sad, ako sam preumoran, ako osećam bol, onda ću malo manje da se igram i sačekaću drugi momenat“, kaže Ražnatović i dodaje:

“Nije to ništa loše – tako to ide kod njega, a i sada je taj proces mentalnog sagledavanja košarke neuporedivo bolji nego što je bio u Megi, rekao bih da je u završnoj fazi. Sada smo u Njujorku proveli pet-šest sati zajedno, što je retkost imajući u vidu naše obaveze, Nikola je sjajan momak, jedan od najčudesnijih talenata koji se pojavio na ovim prostorima i inače bogatim talentima. Nije prvi put da igrači vanserijskog talenta poput njega imaju takav pristup košarci“.

Boban Marjanović prošle sezone nije mnogo igrao u Spursima, a slična je situacija sada i u Detoritu – srpski centar treća je opcija, iza neprikosnovenog Andrea Dramonda i Australijanca Erona Bejnsa.

“Svi smo plakali da ostanemo u San Antoniju, ali razlika u novcu je bila takva da su čak i ljudi iz Spursa rekli: ’Hej, ne budi lud’. Ideja Detroita jeste da Bejnsu ističe ugovor sledećeg leta i da oni neće moći da ga produže, pa će Bobi sledeće i u onoj trećoj godini ugovora imati ulogu rezervnog centra Dramondu. To je 15-17 minuta i time bismo bili zadovoljni. NBA karijera nije trka na 100 metara, ona je maraton. Nemam ništa protiv toga da sada igra malo, a onda da posle dobije zadovoljavajuću ulogu i da pokaže šta može. Ljudima nije jasno kako je moguće da taj Bejns igra pre njega, tim pre što do nas stižu vesti da Bobi njih razbija na treninzima, da ga saigrači hvale itd. To je sve istina, neuporedivo je bolji od Bejnsa, ali NBA ima svoja pravila – taj trener godinama radi sa Bejnsom, siguran je potpuno u njega i zna šta mu donosi“.

Ražnatović naglašava da je u celom tom procesu ključna reč “strpljenje“ – neki su ga imali, a neki nisu.

“To je jednostavno tako, Bobi mora da sačeka svojih pet minuta. Mnogi su bili strpljivi i sačekali su ih, pošto ovo što se Jokiću i Porzingisu dešava baš i nije pravilo. Imao sam primer u svojoj karijeri da Spanulis nije bio spreman da čeka. On je došao posle Svetskog prvenstva 2006. na kojem je razbio Krisa Pola, Grčka je pobedila SAD, a Spanulis je došao sa stavom: ’Ja sam tata i treba da igram’. Na treningu je taj stav i opravdavao, ali NBA ima svoja pravila, da se privikneš na ligu itd. On je imao malu minutažu, nije želeo da im pokloni poverenje za još jednu godinu i vratio se u Evropu. To ima dobrih strana, osvojio je sa Olimpijakosom sve što može da se osvoji više puta, ali mi nikada nećemo saznati da li bi on sada imao petogodišnji ugovor na 70-80 miliona – da je izdržao, siguran sam da bi“.

“Logično je da Teo i Bogdan odu u NBA, verujem da može i Musli“

Izvesno je da će Srbija sledeće sezone imati novih predstavnika u NBA ligi, možda čak i mnogo više nego što se očekuje.

“Gotovo je sigurno da će sledeće godine Rade Zagorac potpisati ugovor sa Memfisom. To se u NBA zove ’verbal commitment’ – za razliku od Balkana i Evrope gde usmeni dogovori ne znače mnogo, tamo se pridržavaju dogovorenog kada se usmeno napravi plan razvoja jednog igrača. To je razlog zašto je Zagorac ostao u Megi, pošto je plan da naredne sezone ode u NBA“.

Na pitanje ko bi još mogao da mu se pridruži, Ražnatović navodi četiri imena – dva sasvim očekivana i dva ne baš toliko.

“Logično bi bilo da u NBA odu Teodosić i Bogdanović. Da li će to uraditi, ne znam, jer oni nisu igrači o čijim karijerama ja vodim brigu, ali mislim da su obojica dugo u Evropi, dosta su postigli ovde i mislim da je vreme da probaju u NBA. Teodosiću je u stvari i poslednji trenutak da ode u NBA. Sa povećanjem broja ugovora, pojavljuju se nova mesta i ne bih se preterano iznenadio ako bi se u narednom periodu i Nedović vratio u NBA ligu“, kaže Ražnatović i dodaje:

“Takođe, i Dejan Musli ima šansu da to uradi – sada će većina ljudi ovde, naročito crno-bela populacija, reći da je to jedna u nizu mojih marketinških izjava, ali to zaista nije tako. Dečko je bio MVP Endesa lige prošle godine, a sada je u još boljem timu, Unikahi. Reč je o mladom, visokom, belom igraču i verujte mi da je ono što Musli igra u ovom trenutnu znatno bolje od onoga što je Bejns igrao u Olimpiji kada je otišao u NBA. Sagledavajući procese koji se dešavaju u NBA (broj igrača koji mogu da budu pod ugovorom, visine tih ugovora, situacija na tržištu s visokim igračima), to uz malo sreće nije nerealno. Pa Džastin Hamilton iz Valensije je potpisao lep ugovor sa Bruklin Netsima (tri miliona godišnje), iako je za NBA neka ’između’ pozicija“.

Na NBA radaru nalazi se i tandem Crvene zvezde – Nemanju Dangubića birali su Spursi, a Marko Gudurić još nije izašao na draft.

“Kontakti sa Spursima su čvrsti i vrlo česti, oni intenzivno prate njegov razvoj – neće biti jednostavno, ali postoji mogućnost. Gudurić takođe ima budućnost u NBA ligi, ali mislim da nije realno da se to dogodi sledeće sezone“.

Pre nekoliko dana glava košarkaška vest bio je Ante Žižić i njegov prelazak iz Cibone u Darušafaku, koja će biti samo još jedan stepenik ka konačnoj destinaciji – Boston Seltiksima.

“To apsolutno nije nikakva smetnja za njegov nastavak karijere u NBA – da jeste, transfer se ne bi ni dogodio. Žižić će dominirati u NBA ligi i želim da što pre ode tamo – otići će sa 20 godina, to je to. Što se tiče Darušafake, daću jedan primer – poslednju utakmicu su pobedili Fenerbahče, a centri (Savaš, Aldemir, Erden) su zbirnodali tri poena, dok je Sloter povređen na duže vreme. Tu ekipu nose bekove i krila. Ante je kao klinac došao s Benderom na probu u Makabi, a Blat je bio oduševljen njime mnogo više nego Benderom. To je informacija iz tog vremena i nisam ni sanjao da će Žižić ići toliko visoko i da će se Blat setiti – on ga pamti još od tada. Malo je čudno da usred sezone dovodiš dete od 19 godina koje treba odmah da doprinese, ali Žižić je spreman odmah da doprinese, i fizički i mentalno“.

“Gde je Jović bio sa 22 godine?“

Poznata je priča o tome kako je Ražnatović listajući Sportski žurnalvideo statistike Nikole Jokića, vrlo brzo se i lično uverio u njegov potencijal. Sa godinama iskustva, Ražnatović je još umešniji da proceni koji igrači poseduju ono što je neophodno za vrhunske karijere. Zato je pitanje glasilo: Koji su neki novi Jokići za koje sada možda nismo ni čuli?

“I za Žižića sam pre dve godine rekao da će biti čudo… U Megi su trenutno dva klinca 2001. godište koja mi se jako dopadaju – Langović i Mehić. Oni imaju veliki potencijal, ali možda je prerano da se više govori o njima, ne bi bilo ni pedagoški. Takođe, pre nekoliko dana sam gledao pionirsku utakmicu prvi put i video sam jednog igrača u Megi kojeg nisam poznavao do sad – Paunovića. Deluje impresivno u tom uzrastu, pokriva pozicije od jedan od tri, visok je 193-194, izuzetno je prodoran, ume sa loptom, motorika mu je sjajna… Nažalost, mi imamo manjak takvih igrača“.

Marko Pecarski trenutno je u mlađim kategorijama Mega Leksa – 2000. godište, visok 206 centimetara, centar je od kojeg se mnogo očekuje u budućnosti.

“Pecarski ove godine radi po posebnom programu kako bi se fizički razvio. Zbog toga nije išao da igra KLS na dvojnu licencu, a ni ne nastupa na kadetskim utakmicama iako ima pravo. Igra samo jednu utakmicu nedeljno kako bi imao dovoljno vremeno da popravi telo, koje je njegova najslabija tačka. Međutim, imajući u vidu da dolazi iz košarkaške porodice i da je već dugo u notesima čak i NBA timova, pritisak kojem je izložen u Srbiji znatno prevazilazi mogućnosti jednog ipak tek 16-godišnjeg dečaka. Porodica smatra, a polako to postaje i moje mišljenje, da je za njegov razvoj i sportsko i životno osamostaljivanje ipak najbolje da karijeru nastavi što dalje od Srbije. I pored toga što će to ozbiljno uzdrmati pogon mlađih kategorija Mege, klub neće praviti problem jer se uvek rukovodimo interesima igrača“.

Po svemu sudeći, za centre u budućnosti ne moramo mnogo da brinemo, ali postavlja se pitanje ko će biti naslednik Miloša Teodosića u reprezentaciji Srbije. Ražnatović nudi odgovor koji će, kako kaže, “mnogi dočekati na krv i nož“, ali obrazlaže svoj izbor.

“Uopšte nema dileme, taj čovek je Vasilije Micić. On trenutno daje 15 poena u proseku u turskoj ligi – Galatasaraju i Darušafaki dao je po 20, Feneru 17, a taj meč su i dobili. On je lider tima i ono što svi zaboravljaju – ima samo 22 godine. Uđem često u verbalnu konfrontaciju zbog njega i svima kažem: ’Gde je Jović bio sa 22 godine?’ Mislim da je prelazio iz Kraljeva u Kragujevac, i tek se kasnije razvio u ovo što je danas, a danas je jedan od najboljih plejmejkera u Evroligi. Za plejmejkere treba strpljenje. Micić je u istom periodu draftovan, bio u idealnoj petorci U19 Svetskog prvenstva, nosio je Megu tri godine i igrao finale Kupa, bio je u reprezentaciji kod Dude Ivkovića… Prošao je godinu i pod dana u Bajernu, gde je bilo loše jer je sedeo na klupi, ali Pešić ga je naterao da igra odbranu i da se ponaša štedljivije u odnosu na loptu, postao je igrač. Došao je u Zvezdu, odigrao mnogo utakmica u Evroligi – on sada igra kao veteran sa iskustvom, a ima samo 22 godine“, kaže Ražnatović i dodatno pojašnjava:

“Kod Teodosića je sa 22 godine bilo mnogo problema – on je ovaj talenat imao i tada, ali godinama kasnije sazreo je i svoj talenat je stavio u službu tima. Micić je fizički dominantan u odnosu na sve naše plejmejkere u poslednjih 20 godina, ove godine izuzetno šutira, a imaginacija i pregled igre nikada nisu bili sporni. Ove sezone nije propustio nijedan trening, prošle godine je imao malu povredu skočnog zgloba, potpuno je zdrav. Ako ne bude otišao u NBA, biće to igrač koji će u Evropi imati karijeru Dijamantidisa ili slično. Potpuno sam svestan da će svi da kažu da ovo govorim jer je iz Mege, jer je ’moj’, ali od svih tvrdnji koje sam izneo u ovom intervjuu, u ovu sam najsigurniji“.

“Radonjić će sedeti na klupi najozbiljnijih evropskih timova“

Crvena zvezda je ove sezone dominantna u ABA ligi sa skorom 15-0, u Evroligi je već ostvarila sedam pobeda, uključujući i one nad Barselnom, Makabijem, madridskim Realom i CSKA. Sada je stiglo i toliko željeno pojačanje na poziciji centra – iz Galatasaraja je došao Dion Tompson.

“Odličan je igrač, tačno tip košarkaša koji nedostaje crveno-belima i Zvezda je letos mogla samo da sanja o njemu jer je njegova cena svetlosnim godinama daleko od Zvezdinog budžeta. Bilo koji klub koji traži centra mesecima i dođe u situaciju da dovede Tompsona, sumanuto je bilo ne dovesti ga“, kaže Ražnatović za Sport klub i dodaje:

“Ipak, iskreno se plašim da on može nešto da pokvari u Zvezdinom timu. On je najbolji centar tu ubedljivo, ali u ovom trenutku je delikatna situacija. Da ga Zvezda nije dovela i neko se povredio, bio bi to ozbiljan problem. S druge strane, on će sada uzeti 15-17 minuta, i to Bjeličinih. Onda Bjelica mora da se povuče na četiri, tu gubi neke minute i Simonović koji igra u životnoj formi, on bi morao na tri, a tu su Dženkins, Lazić, Gudurić, Dangubić… Bojim se da to može da napravi određene poteškoće, ali verujem da će Dejan (Radonjić) uklopiti sve na pravi način, tako da se ne poremeti hemija ekipe koja je zaista fascinantna“.

Bez dodatnih pitanja, Ražnatović nastavlja da govori o crveno-belima.

“Ovo što Zvezda radi ove godine graniči se sa ludilom. Tako mali broj igrača, takav budžet i finansijski veoma teška situacija, a uspevaju da igraju lepo Evroligu i da u ABA bude na 15-0. Prethodne nedelje su posle dve evroligaške utakmice uspeli da pobede najvećeg konkurenta na strani, a pri tom se Cedevita odmarala tokom nedelje. To je za svaki respekt“.

Nije sve delovalo tako ružičasto letos, a crveno-beli su bili blizu da izgube i trenera – Ražnatović otkriva šta se sve dešavalo letos i zašto se plašio da Dejan Radonjić ne napravi grešku.

“Ovog leta Radonjić je imao konkretnu ponudu od Baskonije, koja je na početku pregovora bila dobra, a na njihovom kraju neverovatna. On je odbio i, iskreno rečeno, bio sam besan na njega. Bila je to idealna prilika da se popne stepenik iznad u finansijskom smislu, da izađe u Španiju, plus je to tim koji je igrao fajnal-for… Očigledno se pokazalo da je on bio u pravu i da je mnogo više verovao u ovaj Zvezdin tim od mene. Ja sam se bojao da sa ovom malom rotacijom neće imati tako dobru sezonu u Evroligi, pa da će on posle imati teži prolaz na evropsko tržište. Ne znam zašto je odbio, u stvari imam neku ideju, ali to su lični momenti o kojima ne bih govorio“, kaže Ražnatović i dodaje:

“U svakom slučaju, napravio je odličnu odluku jer je za ova tri meseca znatno porastao njegov i inače dobar rejting na evropskom tržištu. I on se oseća bolje, znatno je sigurniji, engleski je mnogo bolji, samo je pitanje trenutka kada će sesti na klupu jednog od najozbiljnijih evropskih timova. I pored svih zlih glasova ovde, očigledno je da on to zaslužuje“.

Ražnatović ističe da je Radonjić oduvek posedovao osobine koje ga danas čine vrhunskim trenerom.

“Prvi put sam Deja sreo u crnogorskoj ligi 1986. godine, bili smo rivali i imali smo verbalni konflikt. Onda sam mu bio agent i kad je bio igrač, njegova osnovna vrlina jeste liderstvo, tj. sposobnost da natera ljude da ga slede. Sećam se jedne ol-star utakmice u Leskovcu, on je bio jedan od članova sa možda i najmanjima rejtingom, igrali su i Tomašević, Topić… Ipak, bio je šef parade, svi su ga bespogovorno slušali, već tada sam to primetio. To je osobina jako važna za trenerski posao – da nateraš ljude da ti veruju, a očigledno je da mu igrači u Zvezdi veruju i da do detalja igraju odbranu onako kako on hoće. U redu, za moje pojmove, možda bih ja bio malo fleksibilniji, ali čovek ima svoj princip rada i ne odustaje od njega – njegova temeljitost i preciznost daju rezultate“.

“Treneri-mislioci više ne ubijaju igru“

Ove sezone Evroliga je prvi put zapravo postala liga – 16 klubova igra po dvokružnom sistemu, a potom slede plej-of i fajnal-for. Novi format odreda nailazi na pohvale i odobravanje.

“Bio sam veliki protivnik toga, govorio sam: ’Posle osam kola, neki će da se odvoje i to je to’. Ispostavilo se da sam pogrešio, Evroliga je fenomenalna – već je pola prošlo, a svi još imaju šanse da budu među osam. Velika je borba na svakoj utakmici, svako svakog može da dobije, mnogo su bolje utakmice – više je koševa, više asistencija, brže je. Mislim da je jedan od razloga taj što igrači manje treniraju i manje su ih ’treneri-pregaoci’ ubili time. Nemaju toliko vremena da ih pripreme, onda ih puste da igraju i košarkaši su slobodniji. Apsolutan uspeh, to pokazuje i poseta“.

Niske petice trenutno su u modi u evropskoj i svetskoj košarci, a Ražnatović smatra da se ta tendencija u skorije vreme neće menjati.

“Košarka je sve brža i sve je teže ljudima od 215 cm da igraju, biće ih sve manje. Ja to najbolje vidim u kontaktu sa klubovim. Npr, jako mi je teško da prodam Samardžiskog, a vrlo mi je lako da prodam jednog neobučenog, američkog igrača 202cm koji skače, trči, zakucava. Vrlo malo zna o košarci, igra prvenstveno na instinkt, ali to je trenutna situacija i mislim da ne može da se promeni. Ova godina dobar je pokazatelj da je evropska košarka sve brža, približavamo se NBA koliko god je to moguće“.

Iako ove sezone samo jedan srpski trener radi u Evroligi, Željko Obradović sa Fenerom, Ražnatović smatra da ne stoji teza o oseki ovdašnjih dobrih trenera.

“Saša Obradović, Trifunović i Džikić su vrhunski treneri. Pojava Dude, Obradovića i Pešića nije realnost, to se retko dešava. Trifunović ima veliki trenerski potencijal, ali nikako da dobije da vodi neko zvučnije ime – onda je teško ubediti npr. Makabi da dovede njega iz Giresuna. Lakše mi je bilo da ih ubedim da dovedu Bagackisa kojeg poznaju i koji je vodeći Nižnji Novgorod igrao protiv njih. Saša Obradović je bio treći trener po izboru Evrolige u Albi, sada je u prestižnom timu koji će biti u vrhu Evrokupa (Lokomotivi Kubanj) – pitanje je dana kada će dobiti neki angažman u evroligaškom timu od petog do desetog mesta, a posle je sve na njemu“.

“Pa ne bih ja pravio montažu sa mojom glavom na Arkanovom telu…“

Na pitanje koja je najveća greška u njegovoj karijeri, Ražnatović odgovara:

“Posle dve godine ugovora u Olimpijakosu, oni su imali opciju za Marka Kešelja – da daju 50.000 evra ili da izađu iz ugovora. Rekli su da žele da ga zadrže, ali da malo smanje ugovor. Ja sam to odbio – tražio sam ili da poštuju ugovor ili da daju 50.000, pa će on da ode. Oni su iskoristili to pravo, dali 50.000. Marko je potpisao ugovor sa Valensijom, finansijski je čak bolje prošao, ali tamo nije bilo dobro, brzo je raskunut taj ugovor i karijera je strmoglavo krenula dole. Sad razmišljam da sam možda prihvatio tu ponudu, da je ostao u Olimpijakosu u kojem se osećao dobro, možda bi sve izgledalo drugačije. Jednostavno, nije bilo logike da to urade, mnogo je doprineo uspesima… To je bila moja pogrešna procena“.

Poslednja tema koju smo “pokrili“ bila je Ražnatovićeva popularnost – iako nije ni trener ni igrač, izrastao je u košarkašku zvezdu koju prepoznaju svi koji taj sport vole.

“Ne osećam se kao zvezda, ali navikao sam se. Jedno dve godine sam bio potpuno zbunjen. Po definiciji, agenti su ljudi iz senke koje zna uski krug ljudi u košarci i najuža rodbina igrača. Možda zato što sam duhovit na Tviteru ili neposredan u komunikaciji, došlo je do toga da nekoliko ljudi ili dece želi da se fotografiše sa mnom na svakoj utakmici na kojoj se pojavim. Meni je to i danas smešno – prvi put kad se desilo, gledao sam oko sebe, da mi nisu ortaci namestili skirvenu kameru“, smeje se Ražnatović i dodaje:

“Toga toliko ima, recimo taj dečko iz Republike Srpske koji je napravio stranicu na Fejsbuku ’Dnevna doza Miška Ražnatovića’. Niko mi ne veruje, ali ja nemam nikakve veze sa time. Da imam, sigurno ne bih napravio montažu da kao Šarićev menadžer moja glava bude na Arkanovom telu i da držim malog tigra u ruci, a on je uradio čak i to. Ili da se spominjem u nekim kontekstima sa starletama itd. Rekao sam tom dečku: ’Radi šta god hoćeš, kakva god da je ta stranica, ona je neka potvrda moje različitosti od ostalih agenata“.

Ne samo to, Ražnatović je popularnost počeo da oseća i u svakodnevnim situacijama.

“Taj Beobasket Fantasy Challenge – više od 100 timova igra fantazi samo sa Beobasketovim igračima, prošle godine je ako se ne varam, u finalu jedan Smederevac pobedio čoveka iz Zadra. I u stranim novinama je veliki broj intervjua… Ne želim da budem lažno skroman, ali za mene je to malo i nelogično, ja sam ipak samo agent. Sa druge strane, ne mogu da krijem da mi je drago što je tako, u poslednje vreme primećujem to i u običnim situacijama, na trafici ili kod lekara – osim što pitaju ko dolazi u Zvezdu ili Partizan, gledaju da mi pomognu, da puste preko reda ili sl. I ćerka mi kaže da je jako deprimirajuće za nju jer je svi znaju kao moju ćerku. Istina je, osećam taj dašak popularnosti“, zaključio je Ražnatović za Sport klub.