Eron Rodžers i Brok Osvajler uspešno su vodili Grin Bej Pekerse i Hjuston Teksanse u vajld kard mečevima i nastavljaju plej-of pohod. Iako tek sada slede prave bitke, obojica su u prvim mečevima doigravanja pokazali zavidne liderske i ostale kvalitete.

Još se prepričava, uglavnom bez daha, sjajna partija Erona Rodžersa u trijumfu Grin Bej Pekersa na Lembo Fildu protiv Njujork Džajentsa, prvom posle dva vezana plej-of poraza od ovog tima, na istom stadionu. Da li činjenica da je bacio četiri pasa za tačdaun, da li to što je jedan od njih ponovo bio čuveni „Hail Mary“ pas (mada to i više nije senzacija, bar kada je Rodžers u pitanju), ili to što je najbolje od svoje igre pokazao u najkritičnijim momentima, kada je delovalo da Džajentsi gospodare igrom, teško je reći šta je bilo od svega toga impresivnije. U stvari, sve to zajedno. Zbog toga je Rodžers prvo ime vajld kard vikenda i čovek, koji polako ali sigurno, izbija u prvi plan u borbi za titulu MVP sezone.

Ni približno takvu partiju nije imao Brok Osvajler, a slobodno se može reći niti takvog protivnika kakvi su Njujork Džajentsi. Ali pobeda Hjustona nad Rejdersima za Osvajlera je podjednako značajna kao i za Rodžersa ona nad velikim rivalom Ilajem Meningom. Možda u nekim stvarima čak i značajnija. Čak i da je Grin Bej izgubio Rodžers ne bi bio sporan kao prvi kvoterbek ekipe, dok je Osvajler ovom pobedom tek privremeno sačuvao taj status u Teksansima, a porazom bi ga verovatno nepovratno ugrozio.

Ako ste se zapitali, a dobar deo vas sigurno jeste, kako ova dva kvoterbeka mogu da se nađu u istoj rečenici, a kamoli da budu ravnopravni u celom tekstu, meni kao autoru se čini da je upravo prethodna rečenica jedini prikladni odgovor. Jer šta je najvažnija osobina bilo kog kvoterbeka? Svakako mora da ima dobar pas, odličan pregled, da bude lucidan, odlučan. Ali najbitnija karakteristika je delovanje u trenutku, i to onom kada je pritisak najveći, kada bukvalno može, što bi rekle kolege sa tenisa, da se seče nožem. Ta „sitnica“ odvaja solidnog kvoterbeka, koji može da zabeleži 10-12 pobeda u sezoni i onog šampionskog.

Eto još jedne zajedničke stvari za obojicu. Eron Rodžers i Brok Osvajler obojica su šampionski kvoterbekovi. Imaju po jedan šampionski prsten. Dobro, postoji razlika. Rodžers je osvojio Super Bol i bio MVP istog, dok je Osvajler vodio ekipu kroz značajan deo sezone, ali nije učestvovao u Super Bolu.

Kada bi se nabrajale sličnosti ove dvojice kvoterbekova, verovatno bi se na ovome završilo nabrajanje, kod devet od 10 ljubitelja NFL. Oni bi znali da izdvoje mnogo više razlika, i sve bi išle u korist Rodžersa. Onih drugih 10 odsto potrudili bi se da nađu još neku sličnost. Jedna od njih mogla bi da bude činjenica da obojica odudaraju od šablonskog prototipa kvoterbeka.

Reći za Erona Rodžersa da je svojevrsni genije uopšte nije preterano. Brzina donošenja odluka, staloženost, maltene bolje snalaženje van „džepa“, nego u njemu i prisustvo ozbiljnih muških atributa onda kada se lomi svrstava ga u grupu onih jedinstvenih, kojima će se svet diviti i decenijama po završetku karijere. Na drugoj strani nalazi se momak atipične građe za kvoterbeka. Nekadašnji košarkaš, koji je kvalitete sa parketa u dobroj meri preneo na teren. Ali ne i slabosti. Iako košarka nije ful kontaktni sport, Osvajler ne beži od njega. Neretko, baš kao i, zanimljivo, drugi junak ove priče, preuzima odgovornost i kreće na trčanje. Možda ćete reći, nisu jedini koji to rade. Tačno je, nisu, ali koliko njih ne uklizava pred protivnikom, već ide u kontakt, kako bi osvojili još makar jedan jard, jard koji bi mogao da donese željeni prvi daun?

Upravo to rade Rodžers i Osvajler, a umelo je to i da im se obije o glavu. Rodžers je u onom šampionskom pohodu, koji je počeo od finiša ligaškog dela sezone 2010. baš pre tog pobedonosnog pohoda morao zbog potresa mozga da propusti par utakmica, jer je trčao bukvalno do protivnika. Ipak, na kraju je vredelo, jer Eron Rodžers junak na „AT&T“ stadionu, ne bi postojao bez Erona Rodžersa, svojeglavca, koji uvek mora da prkosi normama, pa makar ga taj prkos vodio do potresa mozga ili nekog nerezonski bačenog presečenog pasa.

A Brok Osvajler? Koliko li je samo puta istrčao, poput kamikaze? Jaka stvar, reći će mnogi. Šta mu vredi kada je loš. Ako se pogleda gola statistika, Brok Osvajler zaista ne pripada grupi elitnih kvoterbekova. Pa i kada se gleda njegova igra, on ne ostavlja utisak jednog Brejdija, Meninga, pa drugog Meninga, Rodžersa, Preskota, Brisa, Njutona… Ali za one malo kraćeg pamćenja dobro bi bilo prisetiti se ko je vodio napad Denver Bronkosa u periodu kada je veliki Pejton Mening bio u autu. Koji skor je tada četa iz Kolorada imala u odnosu na lidera AFC Nju Ingland Petriotse? Ekipa Bila Beličika i Toma Brejdija imala je dve pobede više od Bronkosa pred meč u Denveru, a onda je Brok Osvajler vodio tim do pobede i prvog poraza Patriota te sezone. Do kraja ligaškog dela ekipa iz Bostona je izgubila još mečeva i samim tim prednost domaćeg terena, što se ispostavilo kao krucijalno za pohod Bronkosa do Super Bola, jer su finale konferencije igrali na svom „Mile High“, koji je u januaru najnezgodniji teren u NFL. To je bila zasluga, kako briljantne odbrane, tako i dobrim delom i Broka Osvajlera.

Prešao je u Hjuston, dobio je za četiri sezone 72 miliona dolara. Mnogi će reći mnogo, previše, za te pare Teksansi su mogli mnogo boljeg kvoterbeka da dovedu. Da li je to stvarno tako? Da li je sa 18 miliona dolara po sezoni Osvajler preterano plaćen? Sa tom zaradom nalazi se na tek 17. mestu (čak i iza Džeja Katlera). A Osvajler je ove sezone ekipu odveo do divizijske runde plej-ofa, čime je izjednačen najbolji plasman franšize u istoriji. Stoga, ako se gledaju samo rezultati, Osvajler je za ovu godinu potpuno isplatio uloženo.

Ali sada, kada je bar malo skinut pritisak sa njega, kada niko ne očekuje da vidi išta niti od njega, niti od Hjustona u Foksborou, protiv strašnih Nju Ingland Petriotsa, baš tada Osvajler može biti opasan i može ponovo da podseti Toma Brejdija zbog koga još nije uspeo u svom životnom cilju, da prestigne idola Džoa Montanu po broju šampionskih prstenova. Tako nešto već se očekuje od Erona Rodžersa, da novom magijom rasprši velike snove, koji imaju opravdano pokriće, Dalas Kaubojsa. Ako obojica uspeju u svom naumu, eto još jedne zajednički niti za dva kvoterbeka. A ko zna, možda ovaj tekst bude aktuelan i 6. februara, pred Super Bol 51, koji će se održati, gle slučajnosti, baš na terenu Broka Osvajlera. I to baš na dan, kada se Rodžers, pre ravno šest godina, upisao među besmrtne.