“Pokaži zube, ne predaj se, igraj!“, vikao je Goran Tošić dok se meč lomio u završnici trećeg seta. Jelena Janković uradila je upravo to i ostvarila je pobedu posle koje je Laura Zigemund u besu bacila reket u stranu.

Prošlo je više od dva i po sata borbe po vrelom suncu Melburna. Počelo je preglasnim “fault“ koje je uzviknuo jedan linijski sudija u prvom poenu, valjda radostan što je turnir počeo, štafetu su preuzeli brojni srpski navijači, koji su imali konkurenciju u jednoj, ali vrednoj navijačici Zigemund, čije su “jaaa“ i “zuper“ prkosili okolnom folkoru.

Jelena se uglavnom dobro borila sa nervozom, ali povremeno se grdila (“Jelena, je l’ moguće“), i u jednom od naleta emocija naljutila se na skupljače jer joj nisu dodavali loptice sa leve strane. Otkud to?

“Nije nikakav ritual – ako dobijam poene, svejedno mi je s koje god strane primam loptice. Nemam pojma, uopšte nema pravila – jeste doduše, od ranije mi je to ostalo da više volim s leve strane, ali ne znam zašto. Nije baš da mora, uzmem i sa druge strane, ali to je… Pa ne mogu da kažem ritual jer nije ustaljeno, menja se u zavisnosti od situacije“.

Konfuzno, da, ali najvažnije je da se poeni osvajaju. I da, JJ su sa tribina bodrila i dvojica Hrvata.

“Živim u Melburnu, a prijatelj mi je došao iz Poreča, on tamo ima restoran“, reče čovek sa naočarima za sunce.

Eto, ko kaže da više nema bratstva i jedinstva? A SFRJ je istovremeno bila u prvom planu i na terenu broj 22, gde su igrali Viktor Troicki i Damir Džumhur.

U završnici petog seta momak iz Sarajeva ušao je u žustru raspravu sa sudijom Ričardom Hejgom.

”Suđenje je bilo veoma loše, smatram da smo obojica oštećeni, ali ipak mislim da je vise odluka išlo na moju štetu. S tim sudijom imao sam problema i ranije jer je i tada pravio greške. Momenat u kojem sam negodovao bio je samo kulminacija svih loših sudijskih odluka – nisam rekao sudiji ništa strašno, osim toga da nabavi naočare i da bolje gleda linije“, kazao je Damir, ali i napomenuo:

“Viktor je bio veoma korektan, jedan drugom smo priznavali poene koje je sudija drukčije video, ali tu je teško bilo šta uraditi na terenu bez hok-aja“.

Troicki je bio dobro raspoložen pred novinarima, nije delovao iscrpljeno uprkos tome što je pobedio tek u pet setova, a teško da od Viktora ima ko pozvaniji da komentariše rasprave sa sudijama.

“Pravio je greške, ali nisu bile ekstremne, dešavalo mi se i mnogo gore. Ako se iko buni na sudije, to sam ja. Jeste, tu sam šampion, ali čudno je kako sam uvek u pravu – kada god prevrtim snimak, ispostavi se da sam imao pravo kada sam se žalio. Uvek ’poludim’ na te momente“, nasmejao se Troicki.

Jesu bili ujedinjeni protiv sudije (bratstvo i jedinstvo, kažem vam), ali nije mnogo pomoglo.

“Kad god je bio blizu, obojica bismo rekli šta je i kako je – bilo je korektno, znamo se, dobri smo drugari, to nije problem. Ipak, nezgodno je kada nema hok-aja, ne može ni on meni da pomogne nešto mnogo, kao ni ja njemu. Moramo da igramo kako sudija zove“.

Novinarski život na Gren slem turniru takav je da se prvih dana mnogo tenisa ne vidi – tako i ja zaglavih u pres-rumu od… Evo, ulazim u sedmi sat u karantinu, tu sam otkad je Jelena završila.

Jedna konferencija, druga, treća, intervju, pauza od 15 minuta nedovoljna za neku drugu smislenu aktivnost… Ipak, sunce Melburna nije oprostilo, i za to kratko vreme dobrano izgoreh, džaba krema 50 faktor – gledajte vesti Sport kluba i N1, pa mi se smejte. Slobodno.

Da ne pomislite da se žalim, naprotiv, uživam jer malo šta diže adrenalin kao uvodni dan Gren slem turnira.

Mnogo vremena za vannastavne aktivnosti dakle nije bilo, ali kolega me jeste izvestio da je Novak fino udarao loptu na treningu, a idući na jedan intervju, čuo sam Federera kako srdačno razgovara i smeje se zajedno sa mladim Denisom Šapovalovom.

Mali Rubljov ostvario je prvu Gren slem pobedu u karijeri – retko fin momak, odmeren i realan u izjavama, a naročito mi se dopada njegov stav da ne postavlja ciljeve jer “kad god nešto kažem, to mi stvara dodatni pritisak“. Moraće ipak još da ojača ako misli da opravda predviđanja, već zaostaje za Zverevom i nešto starijima Kirjosom, Ćorićem, Fricom…

Duci, izvini, ali tvoj meč pratio sam samo na ekranu – nema veze, pobeda je važna, i to u tri seta, posle dva početna poraza u sezoni (Dutra Silva i Enrike Lopes-Peres).

“U Sidneju nisam imao nikakvu šansu, došao sam u petak ujutru i igrao u subotu, to je nezgodno kada igraš kvalifikacije. Uz to, tri dana mi nisu stigle stvari, pa sam igrao u drugim patikama i morao sam da lepim preko da se ne vidi znak… Nije to bio merodavan meč“, objašnjava Lajović.

Dok pišem ovo, Vavrinka se izvuče i u trećem setu protiv Kližana. Odoh malo da pogledam i tenisa pred odlazak kući, a vas ostavljam uz… Ovo sam napisao, a onda je trebalo ubaciti blog i u međuvremenu saznajemo da će Lakost od juna oblačiti Novaka. 

E, sad stvarno idem da gledam tenis. 

Crtice iz Melburna

– Kod mosta, na novom ulazu u Melburn park, svi sa akreditacijama zaustavljeni su dok traje ceremonija fotografisanja sa peharima Roda Lejvera i Kris Evert, kao i zvaničan početak turnira. Među onima koji nisu mogli da prođu našao se i sudija Paskal Marija – baš je nervozan, mrmljao je sebi u bradu, a potom pitao koliko će da traje: “Pa već traje duže od pet-šest minuta“, bio je nezadovoljan odgovorom momka na ulazu.

Insistirao je da prođe kroz vrata, na kraju je i uspeo, ali na most ga nisu pustili dok ceremonija nije završena. Propisi su propisi, pa i za jednog od najboljih svetskih sudija.

– Rekoh vam da obratite pažnju na mladog, 17-godišnjeg Aleksa de Minaura i eto – gubio je sa 2-1 i 5:2 u četvrtom setu, ali spasao je meč loptu i dobio Geralda Melcera u pet setova. “Reči ne mogu da opišu kako se osećam u ovom trenutku, definitivno najsrećniji momenti u mom životu“.

Ukratko – gledao je mnogo Hjuita, kao najvažniji aspekt svoje igre navodi borbenost, a uzor mu je oduvek bio Federer i priznaje da pokušava da ga pomalo oponaša, pre svega izlascima na mrežu.

– Kako se boriš sa ovim mlađim naraštajima? “Čoveče, ne znam – farbam svoju sedu kosu, sakrivam bore“. Uvek šarmantna Venus, a pobeđuje i sa 36 godina.

– “Svi izađite iz voza i pređite na autobus“, zatekao me je poslovično mirni ton sa razglasa dok sam se vraćao ka svom domu u ove dve nedelje. Znate onaj osećaj kada vam umor ne dopušta ni da se iznervirate? E, to.

Utom mi prilazi devojka, vidi nisam odavde, putovala je i ona mnogo, do Pariza, Londona i Njujorka, pokazaće mi gde je autobus. “Bila sam s devojkom na putovanjima – volim je mnogo, ali znaš, ona je mnogo zavisna od drugih“, počelo je sa neočekivanim izlivima beskrajnog poverenja (“Kengur“).

“Tu sam je izgubila kao prijatelja“, podelila je sa mnom, ali koliko sam razumeo, i dalje su zajedno. Osećala se na neku žestinu i osetila je potrebu da nekoliko puta vrlo glasno kaže, ali bez zle namere: “On nije odavde“. Uglavnom, odvela me na pravi autobus, rekla gde da siđem i evo jedno zvanično – hvala.

– Šta misliš o Novaku, pitali su Troickog. “Dobar dečko“, našalio se Viktor, “Malo se zasitio tenisa krajem prošle godine, što je normalno jer je toliko pobeđivao da mu je verovatno i dosadilo, ali najveći je favorit. Mislim da je svež i da je ponovo gladan trofeja“.

– Pročitajte koga Rod Lejver vidi kao favorita u Melburnu, bizarnu situacija sa čelendž sistemom na meču Jelene Janković, a uskoro vas očekuju i ekskluzivni intervjui – prva zanimljiva priča već ovog popodneva.

Pohvale, sugestije i kritike šaljite putem komentara ili na Tviteru.

Pozdrav,

Saša (@ozmo_sasa)