“We love you, Djoki“, uzviknula je na kraju meča Đoković - Verdasko plavokosa devojka sa viškom alkohola u krvi. Ipak, savršeno se uklopila u sliku jer i oni trezni bili su strastveni, u dresovima reprezentacije Srbije, sa zastavama i šalovima.

Skoro posle svakog poena barem sa jedne strane dolazila je podrška – bilo je srpskih navijača “lokalaca“, ali i onih koji su potegli iz Floride, kao i iz Srbije i ostatka Evrope (cinici bi rekli da je ovo “ostatka“ suvišno). Svi oni slili su se i skrojili “srpsku Rod Lejver arenu“ u utorak uveče u Melburnu, a neki su čak istakli da su uložili dodatni trud da dođu jer su bili svesni da je Verdasko vrlo težak rival.

“Hajde, Nole, svi te vole“, lepo je to sublimiralo jedno dete sredinom meča, a i sâm Novak zahvalio se na kraju jer zaista nije baš uobičajeno da stadion već u prvom kolu bude ispunjen do poslednjeg mesta.

“Ovde se osećam kao kod kuće – ne samo zbog rezultata iz prošlosti, nego i zbog podrške koju imam, pogotovo poslednjih nekoliko godina. Iz sveg srca se zahvaljujem svim našim ljudima koji dolaze – onima koji žive ovde, kao i onima koji su doputovali jer Australija nije blizu ni Evrope ni SAD. Zaista sam im zahvalan na trudu“, kaže Novak.

Ipak, meni je za oko zapao postariji bračni par, Verdaskovi navijači – trzali bi se i prigušeno jaukali posle svake Nandove greške, videlo se da su pravi fanatici, prepoznajem takve na kilometar.

Ne bih im bio u koži – kakvu karijeru Novak ima, pa smo uz njega pokidali nerava koliko vam duša ište, zamislite tek da tako posvećeno neko navija za Verdaska? Uh.

Kad smo kod Nanda… Jeste naknadna pamet, ali bio sam sasvim siguran u ovakav ishod, čak sam očekivao i nešto lakši posao, tipa 6:3, 6:4, 6:2. Zašto? Pa Verdasko ima tendenciju da implodira kada se oko njega stvore bilo kakva očekivanja, a to se desilo i sada.

Početak je označen kao ključan kako se Španac ne bi razmahao – Novak mu to nije dozvolio forsirajući paralele nešto više no uobičajeno, a Verdasko je u prvom setu dvocifren broj puta udario loptu ramom.

Drugi set taman je onoliko stresa i izazova koliko je Đokoviću potrebno u ovoj fazi turnira, a odigrao je i jedan poen za koji bi Amerikanci rekli “vintage Novak“. Treći poen u taj brejku – čarobna defanziva, a onda kontra i osvojen poen. Neće se taj poen vrteti po špicama, ali obratite pažnju ako naletite na njega – u njemu se krije deo suštine Đokovićeve igre.

A Novakov najveći rival Endi Mari trenirao je oko podneva na terenu broj 17, jednom od tri koji su najpristupačniji navijačima jer mogu da gledaju i uz igralište, kao i sa gornje terase.

Najviše pažnje Škot je posvetio završavanju poena na kratke lopte, nešto više forhendom, nego bekhendom, a trener Ivan Lendl sve vreme ga je bodrio. “That’s it“, pa “good job“, “very good“, “great shot“ ili samo odsečno “yes“.

U sugestijama je već bio nešto diskretniji, pa sam uspeo samo da načujem da govori Endiju nešto u vezi sa položajem ramena. Mari je prešao potom na kratke dijagonale, zatim je vežbao brzu promenu pravca, a onda su postavljena tri čunja kao mete za servise.

Endi je radio sve što treba na terenu, ali je Lendl krao šou van njega – u suprotnosti sa svojim imidžom u javnosti, sve vreme je bio spreman na šalu. “Trebalo bi da budeš okrenut na drugu stranu, tamo su loši momci“, rekao je uz smeh momku iz obezbeđenja koji se postavio tako da gleda trening.

Nedugo zatim pokazao je na jednog svog druga: “Onaj u plavoj majici, pazite na njega!“, da bi zatim Jiriju Veselom u prolazu dobacio nešto na češkom, na šta je Veseli prasnuo u smeh.

Endi Mari na kraju je pokazao kakav je profesionalac, pošto je podeilo između 80 i 90 autograma po najvećem suncu, a lepo iskustvo sa autogramima imala je i Šelbi Rodžers.

Amerikanka koja je izbacila Simonu Halep potpisivala je autograme na tzv. “autograph island“ kod Hajsens arene. “Dobro je bilo, plašila sam se da niko neće doći, ali bilo ih je“, otkrila mi je uz smeh dok smo pričali pred intervju, koji ćete uskoro moći da pročitate na našem sajtu. Topla preporuka, Šelbi je vrlo zahvalna sagovornica.

Crtice iz Melburna

– Ne znam da li se sećate od prošle godine, ali jedan poljski novinar najveći je obožavalac Ilije Bozoljca na Zemlji – radio je intervju s njim dug 45 minuta na čelendžeru u Poznanju, a sada se setio da iseče fotku iz novina I da mi je pokloni. Pravi pozitivac i nema šanse da prođem pored njegovog mesta, a da ne bude neke doskočice na srpskom. Ko zna poljski, neka čita njegove tekstove – Tomaš Lorek is the name.

– Nikolas Almagro odigrao je samo četiri gema pre nego što je predao meč Šardiju u ponedeljak i mnogi su ga optužili da se pojavio na turniru samo zbog novca. “Bio sam u Top 10, zaradio sam više od deset miliona dolara. Ne bih sigurno izašao na teren zbog 50.000, mislio sam da ću moći“, demantovao je Španac.

– Serena Vilijams se verila, ali još ne stiže da razmišlja o tome. “Sve vreme govorim da ću u februaru sagledati širu sliku svog života, ali sada sam potpuno koncentrisana na turnir“. Njen verenik je suosnivač Reddita Aleksis Ohanijan. “Kod njega najviše volim što se prema svim ljudima isto ophodi, to je lepo videti“.

– Semafori su imali loš dan u Melburnu – puna tri gema na duelu Dolgopolov – Ćorić pisalo je 0:0, a i u toku Novakovog meča jedan od dva velika semafora bio je potpuno crn dvadesetak minuta. To su ipak samo mali propusti, organizacija je stvarno savršena. Ovo pišem za slučaj da znaju srpski… Šalim se, stvarno je savršena.

– Mlađi brat motivisao ga je da ponovo dâ celog sebe tenisu i isplatilo se – Miša Zverev u ponedeljak je ostvario svoju prvu pobedu u Melburnu još od 2007. godine. ’Alal vera. A šta tek reći za Mirjanu Lučić Baroni – prva pobeda na Australijan openu 1998, druga pobeda na Australijan openu 2017. godine.

– “Moj“ pulen Rejli Opelka umalo da izbaci Davida Gofana – nije mu uspelo, ali vi obavezno pročitajte priču o teniskom džinu. Narednih dana čeka vas još iznenađenja, a vi mi kao i uvek pišite u komentarima ili na Tviteru.

Pozdrav,

Saša (@ozmo_sasa)