Sedenje u sobi i zurenje u ekran, teško da to može da bude jedan od najuzbudljivijih momenata za novinara koji prati Gren slem turnire.

Zapravo može, ako se sve smesti u kontekst – soba je glavna konferencijska sala, a na ekranu je Andre Agasi koji se javlja iz svog doma u Las Vegasu.

Tokom više od pola sata jedan od najboljih tenisera u istoriji odgovarao je na pitanja novinara. Bili su to odgovori koje bi svaki novinar poželeo – bez uvijanja i fraza, analitično, odmah se vidi da dolazi od nekoga ko tenis poznaje kao svoj džep.

Kao klinac sam srcem uvek bio uz njega u dvobojima sa Samprasom, posle čitanja njegove autobiografije još više sam počeo da ga cenim zbog komplikovane unutrašnje borbe koju je prošao, a i ovako “poluuživo“ ostavio je na mene jak i pozitivan utisak.

Postavio sam pitanje u vezi sa Novakom, to možete pronaći u ovom tekstu bogatom teniskom “krtinom“, a zatim sam ga zamolio da podeli sa nama neke zabavne priče iz svlačionice.

“Smešne priče iz svlačionice? Uhhhhh“, nasmejao se Andre, “Ako bih podelio, zabavio bih vas, ali bih istovremeno prekršio kôd lojalnosti koji vlada u svlačionici“.

Italijanski luckasti novinar, onaj čija pitanje retko traju ispod minut, sada je vratio Agasija na veče finala US opena 1999. sa Todom Martinom, posle kojeg je navodno bio sa Štefi Graf u restoranu.

“Napravio sam brejk na početku, onda tri sata nije bilo brejka i na kraju sam pobedio sa 6:4, 6:7, 6:7, 6:3, 6:2. Dobar početak večeri“, našalio se na startu praveći se da ne razume pitanje, ali tu je zapravo Agasi nehotice otkrio koliko mu je tenis u krvi – 18 godine posle meča, on se i dalje seća njegovog toka i rezultata po setovima.

U moru dubinskih odgovora koje je dao, najviše me je impresionirao onaj u kojem je govorio o poslu trenera.

“Radije bih imao malo znanja i sposobnost da ga prenesem na smislen način, nego da znam sve i da sve što kažem na jedno uho uđe, a na drugo izađe. Suština posla trenera jeste u tome da budeš spreman da naučiš sve o onome s kime radiš – kako misle, kako se osećaju, kako funkcioniše proces primanja informacija, a za to je potrebno vreme“.

A nedugo posle Andreove konferencije igrala je Olga Danilović na terenu broj 19, više nego pristojno popunjenom, uzevši u obzir da se igralo prvo kolo juniorskog turnira.

“Šta mi je sa servisom?!“, “jeb..te, nijedan servis“, nervirala se Olga tokom drugog seta, u jednom trenutku je u besu i jako stiskala reket, ali nije dozvolila da to utiče na njenu igru.

Zapravo, lakše joj je kada se oslobodi te srdžbe, a raspoloženje su joj popravili i momci sa tribina pesmom: “Mi imamo našeg Boga, nije više Bodiroga. Mi imamo našeg Boga, to je sada naša Olga“. Ustali, rekli jasno i glasno, pa seli.

“To su mi i prošle godine pevali, upoznali smo se, oni su prijatelji mog bivšeg trenera. Koliko god da je bilo napeto, morala sam da se nasmejem, samo sam stavila peškir preko lica“, kaže Olga.

Sve se dobro završilo, Danilovićeva je u tri seta savladala Aleksu Cvetičanin, pa je radosno mogla da izađe u susret navijačima koji su želeli da se fotografišu s njom.

“Prija mi to , kako ne – ne dešava se meni kao Noletu, da mi 30 ljudi traži fotku svakog dana kada odem u ve-ce. Verovatno ne bih bila toliko nasmejana da sam izgubila, bila bih tmurnija, ali znači mi zaista, kao i to što je bilo mnogo ljudi da nas gleda“, dodala je Olga.

A za svoj vredni rad rešio sam i da se častim – odgledao sam uživo skoro ceo meč Rafaela Nadala i Aleksandera Zvereva.

Imalo se šta i videti – Rafa je jak, vrlo dobro trči (neko je na tribinama u šali imitirao brzog Gonsalesa) i po nekim udarcima u ključnim trenucima reklo bi se i da mu se vraća samopouzdanje. Opet, u pojedinim trenucima bio je previše defanzivan, čak i za svoje standarde, ali prekinuo je jednu neugodnu tradiciju – od duela sa Đokovićem na Rolan Garosu 2013, Rafa je izgubio osam od devet mečeva u kojima je zaostajao 2-1 u setovima.

Zvereva su u petom setu uhvatili grčevi, a do tada je to bio meč turnira – ovako, šteta jer je delovalo kao da je neko samo zbrzao epilog drame.

WHAT A MATCH! Rafael #Nadal is through to the 4th round! #AusOpen pic.twitter.com/mtJevJrX5O

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 21, 2017

Kratak skener 19-godišnjeg Aleksandera – izuzetno se kreće za momka visokog 198 cm, servis mu manje-više rutinski ide preko 210 km/h, a bekhend mu je spektakularan. U taj brejku trećeg seta osvojio je četiri poena razmenama po dijagonali bekhend-forhend, na vrlo sličan način na koji je Đoković to činio protiv Nadala 2011. godine. Moraće da poboljša forhend, kojim je mnogo kratkih lopti poslao u mrežu.

“Moja majka imala je sjajan jednoručni bekhend – ona me je naučila kako da igram bekhend (dvoručni, doduše) i uvek je malo više gurala loptu na tu stranu“, otkrio je Zverev tajnu.

Crtice iz Melburna

– Dan Evans možda nema sponzora, ali je zato u osmini finala Australijan opena. Pobedio je Bernarda Tomića, a posle je “opleo“ po ljudima u njegovoj loži.

“Džon (otac) je bio OK, ali ostali u njegovom boksu ponašali su se kao kompletni idioti, urlali su na mene svaki put kada bih išao po peškir. Zato sam se iznervirao – sudija to vidi i ne reaguje“.

– Ako Milvoki Baksima bude nedostajao plej ovih dana, nemojte se začuditi, to je zato što u nedelju prvi meč na terenu broj sedam igra momak po imenu Metju Delavedova. Verovali ili ne…

– Mansur Bahrami nije bio naročito uspešan teniser, ali je uvek umeo da napravi šou, pa tako na svim Gren slem turnirima vodi glavnu reč na turniru legendi. Sada je uspeo da drži šest loptica u jednoj šaci:

New balls for Bahrami #AusOpen #Legends pic.twitter.com/1Of35ZeTyt

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 21, 2017

– Jedna od priča turnira svakako je Mirjana Lučić Baroni – nije dobila meč u Melburnu od 1998, a sada je vezala tri pobede. “Bilo je mnogo suza, mnogo razočaranja, mislim da bi mnogi odustali, ali ja nisam ni pomišljala i na to sam ponosna“, rekla je Hrvatica, koja je 2008. krenula od nule, od čelendžera.

– Vraćamo se na Andrea i ono finale u Njujorku 1999. godine.

“Sećam se da sam želeo da Štefi sedi u mojoj loži, ali ona nije htela: ’Ti se brini o Todu Martinu, bila sam i ja na tom stadionu nekoliko puta, snaći ću se“. Nemica je pet puta slavila u Njujorku.

A na pitanje ko češće kuva u kući, Andre je odgovorio: “Ja, za nijansu više. Uživam u tome, a i porodica i prijatelji su zadovoljni“.

– Pročitajte retroaktivni intervju s Matsom Vilanderom, kao i mišljenje Patrika Raftera o eliminaciji Đokovića, a narednih dana očekujte još iznenađenja.

Pozdrav iz Melburna,

Saša (@ozmo_sasa)