Početkom 2015. godine bio je izvan prvih 1000 na svetu. Lomio je ručni zglob, rebra, mučio se sa leđima, karijera je bila na izdisaju. Ali onda je tenis počeo da mu nedostaje i rekao je sebi: “Da probam još jednom!“

Dobro je što je tako učinio, pošto je Miša Zverev u nedelju ostvario najveći trijumf u karijeri, nad prvim teniserom sveta Endijem Marijem, pred publikom u Rod Lejver areni koja nije mogla da veruje šta gleda.

Izašao je na teren sa jasnim planom, jedinim mogućim zapravo – mnogo bekhend slajsa sa osnovne linije i izlazak napred kada se ukaže i najmanja šansa (65-118 na mreži).

Nije Mišin servis munjevit, najbrže je odservirao 196 kilometara na sat, ali rotacija i preciznost bili su takvi da su mu direktno doneli nekoliko važnih poena i da su bili podloga za česte momentalne juriše na mrežu.

“Kada se oslanjaš na servis-volej, moraš da imaš poseban mentalni sklop. Mlađi igrači pokušaju i lako se obeshrabre kada dođu pasing udarci protivnika, pa se vrate na osnovnu liniju. Moraš da se pomiriš sa time da će pasinga biti“.

Bilo ih je, ali ni izbliza onoliko koliko bi se očekivalo od čoveka koji je verovatno najbolji na svetu u tom segmentu igre. Imao je Mari nekoliko spektakularnih “prolaza“, ali je i prečesto bio mlak, nedorečen i pasivan – bilo je dosta situacija kada je mogao prvi da preuzme inicijativu i to uglavnom nije činio, što ga je u krajnjem zbiru skupo koštalo.

Forhend Miše Zvereva sve je samo ne oružje, zapravo je verovatno među lošijima u Top 50, ali sada je Nemac njime uspeo u svom naumu – umrtvio je razmene s osnovne linije, nije dao Mariju ritma i u tom smislu meč je podsećao na prošlogodišnji duel Đokovića i Simona. S tom razlikom što je Zverev gledao da iz tog “mrtvila“ izađe napred, najčešće posle bekhend slajsova koje je umešno sekao tako da su išli oštro i nisko.

Na kraju, Zverev je imao i ono najvažnije – hrabrost da završi meč, iako je Mari bacio u poslednja dva gema svu raspoloživu municiju.

“Ne znam kako sam ostao tako miran. Neprestano sam gledao ka svojoj loži – mama se uvek osmehivala, to pomaže. Tata je bio fokusiran, ostali opušteni, i ja sam u toj atmosferi bio pozitivan“, objašnjava Zverev kako je ostao smiren.

Posle meča imao sam priliku da razgovaram sa Mišinom majkom, koja je rekla da je Aleksander u najtežim trenucima bio uz svog brata Mišu i da ga je naterao da ne odustaje od tenisa.

“Nema iskustvo, ali je vrlo pozitivan, nekada do tačke naivnosti, ali to je dobro, potrebno je imati takvu ličnost uz sebe. On je tip osobe sa stavom: ’Slušaj, odlučio sam već da će tako biti, nemoj da me zbunjuješ činjenicama’. Činjenice ne pomažu uvek, nekada je najvažnije da veruješ u sebe“.

Sudbina se pobrinula da Džez Grin, dugogodišnji Marijev kondicioni trener, bude najzaslužniji za Mišin preporod – kako je rekla Irina Zvereva, spremniji je nego ikada ranije i zato će sigurno imati najbolji renking u karijeri na sledećoj ATP listi (trenutno je projektovan na 35. mestu).

Sa druge strane, Endi je ponovo pokazao da nije u najboljem izdanju kada na sebi ima teret očekivanja. Neki optimisti najavljivali su čak i njegovu dominaciju, ali od toga barem za sada nema ništa – jeste osvojio Vimbldon i blistao do kraja godine, ali je zakazao na najvažnijem turniru (poraz u četvrtfinalu US opena), da bi sada bio zaustavljen u osmini finala od igrača od kojeg ipak nije smeo da izgubi. Na konferenciji je bio tih, novinari su jedva mogli da čuju njegove odgovore, potpuno u skladu sa anemičnošću njegove ige.

Prvi put od Rolan Garosa 2004. godine ni prvi ni drugi nosilac nisu dogurali do druge nedelje, još su u pitanju glavni favoriti Đoković i Mari, pa sada trofej u svačijim snovima deluje dostižno.

Međutim, jedan čovek deluje spremnije od svih i tu dolazimo do pitanja iz naslova – Rodžer Federer.

“Ako Mari izgubi, Rodžer će biti maksimalno ’napaljen“, rekoh kolegi tokom meča Zverev – Mari. Videlo se to po kraju Federerovog duela, njegov skok karakterističan za važne pobede i signalizacija svima u loži da ustanu.

U moru impresivnih stvari koje nam je Rodžer prikazao u poslednja dva meča, izdvaja se jedna – kretanje. Ponovo kao nekada pleše po terenu i na lopti je pre nego što gledaoci i mogu da se očima prebace na drugu stranu.

Kada je tako, i sva njegova ostala oružja dolaze do izražaja – na prste jedne ruke mogu se prebrojati udarci ramom, insajd-in forhend je zastrašujući, a servis uvek tu kad treba.

Igrao je Federer sa Nišikorijem u pet setova, ali od trenutka kada je napravio brejk u trećem setu, kontrolisao je meč, pa i uprkos gubitku četvrtog seta. Doktorski je odigrao peti set, u maniru svojih najboljih dana kada je rani brejk značio i kraj seta. Nisam pobornik preteranog oslanjanja na statistiku, ali 83 vinera i 47 grešaka – impresivno.

Bila je to Federerova jubilarna, 200. pobeda na igračima iz Top 10, ušao je u svoje 49. Gren slem četvrtfinale, a sa 35 godina i 174 dana postao je najstariji GS četvrtfinalista još od Džimija Konorsa na US openu 1991.

U poslednje tri godine umeo je Rodžer da zablista u ovim istim fazama turnira, a da onda neočekivano padne. Sada je tu jedna ogromna razlika – više nema Marija i pogotovo Đokovića, a uz sve poštovanje, male su šanse da Zverev priredi još jednu senzaciju (u Haleu 2013. bilo je 6:0, 6:0 za Švajcarca).

Federer je sada “frontrunner“, što kažu Amerikanci, ali i ostali i te kako imaju šansu – Vavrinka je preživeo svoje loše mečeve, Raonić se nada da će se oporaviti od groznice koja ga muči, Nadalu je teška pobeda nad Zverevom ulila dodatno samopouzdanje, Dimitrov je 2017. godinu počeo kao preporođen…

Biće vremena za detaljniju priču o svemu tome, ali jedno vam tvrdim – čeka nas paklena druga nedelja.

Crtice iz Melburna

– Grigor Dimitrov pobedio je Gaskea u tri seta i sreća što meč nije trajao duže jer je i tako bio gotovo u dva ujutru. “Dok završim istezanje, oporavak i ostalo, nadam se da ću do pet zaspati. Spavaću duže, a onda se vraćam na teren“, nije kukao Bugarin na start meča u 23.58, a nije ni Francuz: “Dešava se, to je tenis“.

– Posle Federerovog treninga prišao sam Ivanu Ljubičiću i zamolio ga za izjavu. “Ne smem“, reče mi. Na konstataciju da sam video negde njegov intervju, odgovorio je: “To sam išao kod druga na radio, pa dok su preveli…“, nasmejao se i dodao: “Meni paše ovako, što ne dajem izjave“. Nama i ne baš, rekoh, na šta se samo nasmejao…

– Ispred Hajsens arene, na prostoru koji se zove Grand Slam Oval dat je omaž preostalim najvećim turnirima u svetu tenisa – u delu Rolan Garos postavljena je plastična Ajfelova kula , pio se šampanjac i svirao saksofon, Njujork je između ostalog predstavljen znakom NYC i hot-dogovima, a Engleska i Vimbldon belom bojom, travom i pabom. Lepo.

– Mirjana Lučić Baroni sada je u osmini finala posle komplikovanog teniskog puta koji je prošla, a naročito joj je teško pao život na čelendžerima. “Kao igrač moraš da pokušaš da što pre pobegneš odatle. Nove lopte dobijaju se tek na početku trećeg seta, nema skupljača, ima samo nekoliko sudija, a igraš za 55 dolara po meču maltene…“

– Čitaćete intervju sa Končitom Martines u toku dana – bila je otvorena po svim pitanjima osim po jednom. “Ono što se desilo u svlačionici ostaje u svlačionici“, nasmejala se i potapšala me po ramenu.

Pročitajte i intervju sa Anom Konjuh, a ja vam šaljem pozdrav iz ponedeljka u Melburnu,

Saša (@ozmo_sasa)