Šesti septembar 1997. i 11. septembar 1999 – datumi kada su sestre Vilijams igrale svoja prva Gren slem finala.

Samo zastanite i razmislite koliko se od tada do danas svet promenio u svakom aspektu života, setite se npr. da tada ni u mislima nisu bili Gugl, Ju tub i Fejsbuk, da ne zalazimo u neke ozbiljnije teme poput politike, globalne i ove naše lokalne.

E pa, sve to vreme njih dve igraju profesionalno tenis na najvišem nivou i dočekale su da sada, 16 godina od svog prvog zajedničkog Gren slem finala, ponovo stanu jedna naspram druge u meču za jednu od četiri najveće titule u tenisu.

“Osećam se da smo već pobedile, šta god da se dogodi“, rekla je Serena, koja će u subotu imati priliku da osvoji 23. Gren slem trofej i da tako prestigne Štefi Graf.

To što je Serena konstanta i što je sa 35 godina i dalje glavni favorit na Gren slem turnirima ne bi smelo da oduzme nimalo sjaja onome što ona radi iz godine u godinu – kao što je i sama jednom kazala: “Da sam muško, uveliko bi se o meni govorilo kao o najboljem sportisti svih vremena“.

Ipak, glavna priča sada je ipak Venus Vilijams – u Gren slem finalu prvi je put od 2009. godine i bajka bi imala savršen kraj ako bi u jeseni svoje karijere uspela da osvoji jedan od dva najveća trofeja koji joj nedostaju.

Borila se sa Sjegrenovim sindromom, nije bilo konferencije za medije na kojoj je novinari nisu pitali u vezi sa odlaskom u penziju, ali ona je ostala uporna, šunjala se tu negde i napokon je dočekala svojih novih pet minuta. Pogledajte koliko joj je značila pobeda nad Vandevej:

.@Venuseswilliams is through to the women's final #AusOpen pic.twitter.com/3Jdo8Zlag9

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 26, 2017

A Serena i Venus vratile su se u hotel i spokojno gledale kako im se u finalu pridružuje još neko ko je bliži petoj nego trećoj deceniji života – Rodžer Federer.

To je čovek koji je tenis kao sport podigao na lestvicu iznad – njegovo kretanje toliko je lako da se nekad stvarno čini kao da lebdi, nema udarca koji ne može da izvede, a izmislio je i neke nove, gledanje Federera kako igra tenis opisivano je i kao religijsko iskustvo… Estetski ideal u sportu, rečju to je Rodžer Federer.

Ipak, ono što mu je donelo 17 Gren slem titula i 302 nedelja na vrhu ATP liste nije poređenje sa Nižinskim i Barišnjikovom, već spremnost da poput rudara koji izbora nemaju, onakvih kakve je slikao Van Gog u svojoj ranoj fazi, uđe duboko u “središte zemlje“ i čitav se uprlja.

Eto, takav je bio meč sa Stanom Vavrinkom – sve vreme se nije činilo da jedan dobija, već da drugi gubi, bio je to okršaj kojem pristaje fraza “rovovska bitka“. Obojica stegnuti od početka, obojica sa sopstvenim fizičkim mukama i obojica sa žarkom željom da se nađu u finalu.

Kada glava odlučuje u duelima Federera i Vavrinke, jasno je da će kao pobednik izaći Rodžer, pa makar i Rodžer koji odmahuje glavom jer oseća bol, nešto što od njega jako retko viđamo.

Stan jednostavno nije isti igrač kada je Federer s druge strane mreže – nema jednakog nivoa emocija, glasnog proslavljanja poena, vatrenih pogleda ka loži i prsta na slepoočnici. Videli smo samo stidljivo polomljen reket sredinom drugog seta i blagu stisnutu pesnicu posle osvojenog četvrtog, to je sve od čoveka koji se u gustim mečevima “pumpa“ posle svakog iole važnog poena.

Ta inertnost onda je dolazila do izražaja i u ključnim poenima, pa i u onom presudnom. Poen posle Rodžerovog spomenutog odmahivanja glavom, Vavrinka je imao brejk loptu na 2:2 u petom setu – išla je razmena bekhend na bekhend, Stan je na relativno mlaku loptu želeo da odgovori na isti način, ali nije ni to uspeo, ona je pronašla put do mreže.

Federer se otrgao sa konopaca, a u sledećem gemu Vavrinka je ušao u fazu autodestrukcije, brejk je prepustio divljim autom većim od metar i duplom greškom. Federer je poklon prihvatio nasmejana lica i sigurnih ruku – u preostala dva gema na svoj servis ukupno je izgubio jedan poen.

Posle šest meseci pauze, Rodžer je razbio Berdiha i savladao dvojicu Top 5 igrača u mečevima u pet setova – godine za njega zaista jesu samo brojka.

“Ni u najluđim snovima nisam zamišljao da bih sada mogao da dođem do finala. Ostaviću celog sebe u finalu, pa i ako posle ne budem mogao da hodam narednih pet meseci, to je u redu“, svestan je Federer monumentalnosti prilike koja ga čeka u nedelju.

Congratulations @rogerfederer #AusOpen 2017 finalist pic.twitter.com/eEansnTXUH

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 26, 2017

Sa 35 godina Rodžer je najstariji učesnik Gren slem finala još od Kena Rouzvola na US openu 1974. godine, a jedna simbolika nateraće mu osmeh na lice – poslednji 17. nosilac koji je došao do finala Slema bio je Pit Sampras 2002. godine u Njujorku. Osvojio ga je.

Prošlost zaista jeste sadašnjost, a još jedan čovek nedostaje da slika bude potpuna – ako Rafael Nadal savlada Grigora Dimitrova, u subotu i nedelju imaćemo reprize oba finala sa Vimbldona 2008. godine.

Australijan open 2017. godine već sada je u legendi, a nama ostaje da ispratimo najuzbudljiviji deo i da budemo svedoci istorije.

Crtice iz Melburna

– Kratko smo prošetali centrom Melburna – velika je gužva s obzirom na to da je praznik Dan Australije i da je u toku bila tradicionalna parada. Čekalo se po desetak minuta samo da pređeš ulicu, videli smo i vijetnamsku zajednicu u Australiji u narodnim nošnjama, kao i brojne druge. Otvoreni su instant kiosci koji prodaju palačinke i burgere, Aboridžini su protestovali (“ovo će uvek biti zemlja Aboridžina“, pisalo je na jednom od transparenata), a jedan beskućnik smestio se u ulicu sa najluksuznijim radnjama i tako je sažeo sve kontraste modernog sveta u jedan.

– Dimitrov je u prvom Gren slem polufinalu od Vimbldona 2014. godine. U čemu je ključ? “Mislim da donosim bolje odluke na terenu i da bolje spremam taktiku nego ranije. Takođe, koncentracija i mentalni pristup su mi pravi – prisutan sam sve vreme i ne prestajem da se borim“.

– Pogledajte kako je Rafa u holu ubijao vreme pred trening. Ono što vidite na snimku jeste pult za igrače, tu se zakazuju treninzi i sa razglasa se zovu teniseri da dođu tu kako bi ih obezbeđenje ispratilo na terene. “Mogu li sledeći igrači da dođu do pulta radi pratnje do terena Rod Lejver arene, Rafael Nadal i Miloš Raonić“, tako izgleda tipično saopštenje. A evo i Rafe:

– “Prozvan“ je meč Leandera Paesa i Martine Hingis, a prvi je do pulta stigao Indijac. “Da li je moguće da si ti već došao“, rekla je Martina i nasmejala se od uha do uha. Leander očigledno često kasni, ali sada nije. Nervoze nije bilo pred meč, neobavezno su ćaskali i posle izgubili.

– Svakoga dana u 17.00 organizuje se užina za novinare – kako je Dan Australije, domaćini su se dodatno potrudili i dobili smo roštilj. Ne brinu samo o stomacima novinara, već i o ramenima – u drugoj nedelji na raspolaganju su nam maseri za desetominutne tretmane. Vide da se od kompjutera teško odvajamo…

– Lopta zaista može da završi na najneverovatnijim mestima, a sada se zaglavila u konstrukciji sudijske stolice. Srećom, tu je bio skupljač loptica i izvadio je situaciju:

– Ne propustite izuzetno zanimljiv intervju sa Petrom Popovićem, trenerom Iva Karlovića, kao i razgovor sa Danijem Valverduom, trenerom koji je preporodio Grigora Dimitrova.

I jedan „lud“ razgovor kasnije tokom dana, a do tada vas pozdravljam,

Saša (@ozmo_sasa)