Do sada su čak 62 igrača sa prostora bivše Jugoslavije nastupala u NBA ligi, a sada je njih 16 aktivno u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Pehar namenjen šampionu osvajali su samo njih sedmorica.

Krenućemo od čoveka koji je ostavio i najdublji trag u NBA ligi, naravno, u pitanju je Vlade Divac. Godine 1989. izabran je u prvoj rundi drafta sa 26. pozicije od strane Los Anđeles Lejkersa, gde su mu mentori bili legendarni Karim Abdul Džabar i Medžik Džonson. U prvoj sezoni izabran je u najbolju ruki tim, a najbolju sezonu za njega u timu iz El-Eja bila je 1994/95, kada je prosečno beležio 16 poena po meču uz 10,4 skokova, 4,1 asistenciju i 2,2 blokade.

Godinu dana kasnije trejdovan je u Šarlot u zamenu za Kobija Brajanta, a u Hornetsima je proveo dve sezone. Kada mu je istekao ugovor, kao slobodan agent je prešao u Sakramento Kingse, gde je igrao sa Peđom Stojakovićem, Krisom Veberom, Majkom Bibijem i ostalima, ali i pored fantastičnih rezultata nije uspeo da se domogne NBA pehara.

Najbliži tome bio je 2002. godine, kada su Kingsi poraženi od Lejkersa u finalu Zapada 4:3. Jednom je igrao na Ol-Star meču i to 2001. godine, a njegov dres sa brojem 21 povučen je iz upotrebe u Sakramentu na svečanoj ceremoniji 31. marta 2009. godine. Karijeru je završio zbog problema sa povredom leđa u Lejkersima 2005. godine.

https://youtube.com/watch?v=HLlPtBsGbYo

Iste godine kada je Divac draftovan u NBA ligu je otišao i Dražen Petrović, koji je izabran na draftu 1986. godine, i to kao 60. pik. Izabrao ga je Portland koji ga je i doveo, ali Rik Adelman je imao već Klajda Drekslera i Terija Portera kao startni bekovski tandem, pa je Petrović igrao u prvoj sezoni svega 12 minuta po meču, a u prvoj polovini druge je minutaža opala još više dolaskom Ejndža. Tada je zatražio da ode i u trostrukom trejdu stigao je u Nju Džersi Netse u januaru 1991. godine.

U toj polusezoni se videlo da je napravio pravi izbor, dobio je 20 minuta po meču i beležio preko 12 poena. U narednoj sezoni je postao starter i vodio je tim do plej-ofa sa učinkom od 20,6 poena po meču, uz šut iz igre 51%. Brojke su nastavile da rastu i sledeće sezone su iznosile 22,3 poena, što je bilo dovoljno da bude 11. strelac lige i bio je izabran u treću najbolju petorku. Tog leta 1993. godine je i poginuo u saobraćajnoj nesreći, a postoji priča da je trebalo da potpiše ugovor sa Panatinaikosom, pošto je od gazde Janakopulosa dobio blanko ček. Netsi su povukli njegov dres sa brojem 3.

Iste godine u NBA ligu je došao i Žarko Paspalj, koji je potpisao za San Antonio, ali se kratko zadržao u Americi. Svega jednu sezonu, a i tada je dobijao malo minuta jer su Sparsi doveli Šona Eliota i Paspalj je bio njegova rezerva, pa je i učinak bio skroman, 2,6 poena za šest i po minuta po meču.

Godinu dana kasnije na draftu je izabran i Miloš Babić od strane Finiksa, ali je odmah prosleđen Klivlendu, gde je igrao jedne sezone, da bi zatim prešao u Majami. Ukupno je igrao na 21 utakmici i imao je učinak od 1,8 poena po meču. U NBA ligu je stigao sa koledža Tenesi. Babić je igrao centra, a ista sudbina zadesila je i Radisava Ćurčića, koji je u NBA ligu stigao 1992. godine i to u Dalas, gde se zadržao samo jednu sezonu i potom se vratio u Evropu.

Bolje je prošao Stojko Vranković, koji je prvo igrao dve godine za Boston od 1990. do 1992, a kasnije se vratio u NBA i nastupao za Minesotu i Kliperse, ali nije imao značajnu minutažu i učinak.
A 1993. godine u NBA ligu u paketu stižu dva velika asa, Toni Kukoč i Dino Rađa.

Kukoč je draftovan 1990. godine, ali je ostao u Evropi i bio član Benetona do te 1993, kada su ga pozvali Čikago Bulsi. Stigao je u Čikago kada se Majkl Džordan povukao po prvi put i u prvoj sezoni imao je ulogu sa klupe, ali mu je u plej-ofu protiv Njujorka Fil Džekson nacrtao akciju na kraju da reši utakmicu što je toliko naljutilo Pipena da nije hteo da uđe posle tajm-auta.

U drugoj sezoni bio je u startnoj postavi, a onda se u martu vratio Majkl Džordan. Sledeće sezone je Kukoč ponovo bio igrač sa klupe i proglašen je za najboljeg šestog igrača lige, učestvovao je u stvaranju tadašnjeg rekorda regularnog dela sezone 72-10, a na kraju je došao i do šampionskog pehara, međutim, on nije bio prvi igrač sa ovih prostora koji je to uradio.

Prvi je bio Žan Tabak godinu dana ranije, koji je 1994. godine stigao u Hjuston, ali o njemu nešto kasnije. Kukoč je i u naredne dve sezone bio šesti igrač Bulsa i treći najbolji strelac tima i osvojio je još dva prstena. U Čikagu je ostao još dve sezone, da bi zatim prešao u Filadelfiju, koja ga je zatim poslala u Atlantu, a NBA karijeru je završio u Milvokiju. Kukoč je u proseku postizao 11,8 poena u NBA ligi uz 4,2 skoka i 3,7 asistencija.

Prvi čovek sa ovih prostora koji je osvojio NBA titulu je bio Žan Tabak, koji je u ligu stigao 1994. godine i to u Hjuston Rokitse. Imao je malu minutažu, pošto je na centarskoj poziciji neprikosnoven bio Hakim Olajdžuvon. To je bila i njegova jedina sezone u Hjustonu, posle toga je igrao za Toronto, Boston i na kraju za Indijanu. Na kraju je došao do proseka od pet poena po meču.

https://youtube.com/watch?v=xSSZffh4tzc

Ali je zato drugi hrvatski centar imao izvanredan učinak tokom svoje NBA karijere. U pitanju je Dino Rađa. On je 1993. godine potpisao ugovor sa Bostonom, iako je tri ipo godine ranije trebalo već da dođe u Seltikse. U prvoj sezoni je već imao 15,1 poen po meču, a u sezoni 95/96 imao je najbolje brojke i čak 19,1 poen po meču. Naredne sezone doživeo je povredu kolena, zbog koje je propustio veliki broj mečeva, a 1997. godine raskinut je ugovor koji je trebalo da traje još dve godine, a razlog je upravo povreda.

A 1995. godine u NBA ligu stigla su dva srpska igrača, Rastko Cvetković se zadržao kratko i odigrao samo jednu sezonu u Denveru, dok je Predrag Danilović imao značajnu ulogu u klubovima za koje je nastupao. Bio je biran na draftu 1992. godine od strane Golden Stejta, ali je u međuvremenu trejdovan u Majami. I imao je Danilović neke fantastične partije u dresu Hita, a i dalje se priča o onom čuvenom meču na kom je 1996. u Medison Skver Gardenu šutirao trojke 7/7 protiv Njujorka i nervirao Spajka Lija. Tokom dve sezone u Majamiju prosečno je ubacivao 12,8 poena, a pre nego što se vratio u Evropu igrao je i za Dalas. Kada se spominje Danilović, logično je da se spomene i Đorđević, koji nije uspeo u NBA ligi, ali je i kratko boravio u SAD. Odigrao je samo osam utakmica za Portland 1996. godine.

Prvi igrač iz Slovenije koji se okušao u NBA ligi bio je Marko Milić, koji je 1997. godine došao u Finiks u kojem je igrao u dva navrata, ali bez zapaženijeg učinka – prosek od 2,5 poena po meču
A ni prvi igrač iz Bosne i Hercegovine nije se najbolje snašao u NBA ligi, u pitanju je visoki Aleksandar Radojević, koji je 1999. godine potpisao za Toronto. Igrao je samo tri utakmice, bio je član Denvera za koji nikada nije nastupio, a kasnije je bio u Juti, gde je u sezoni 2004-05 odigrao 12 mečeva.

A sada ćemo se vratiti godinu dana ranije i momenat kada je Peđa Stojaković došao u NBA ligu. Popularni Peja je biran na draftu 1996. godine, a dve godine kasnije stigao je u Sakramento Kingse. U prve dve sezone bio je solidan, da bi eksplodirao u trećoj, kada je u proseku beležio preko 20 poena uz 40% šuta za tri.

Bio je drugi u glasanju za igrača koji je najviše napredovao te sezone. U sezoni 2003/04 odigrao je 81 utakmicu u regularnom delu sezone i upisao je rekordnih 24,2 poena po meču. Nije uspeo Stojaković da se domogne titule u Kingsima, a 2005.godine je promenio klub i otišao u Indijanu, da bi zatim igrao i za Nju Orleans i Toronto, a 2011.godine je stigao u Dalas sa kojim je osvojio titulu, a u plej-ofu je protiv Lejkersa pogodio šest trojki iz šest pokušaja u pobedi Mevsa od 36 razlike.
Zbog problema sa leđima završio je karijeru iste godine, a ukupno je u NBA karijeri dao 13.647 poena.

Stojaković je iz Grčke stigao u NBA, a isto je učinio i Dragan Tarlać, koji se zadržao u Americi samo godinu dana, gde je bio član Čikaga.

Uz Tarlaća, krajem 20. i početkom 21. veka još nekoliko centara sa prostora bivše Jugoslavije je stiglo u NBA ligu. Raša Nesterović je 1999. godine stigao u Ameriku i potpisao prvo ugovor sa Minesotom, a zahvaljujući odličnoj sezoni 2002/03 otišao je u San Antonio, sa kojim je došao i do šampionskog prstena, i to u drugoj godini kada je za Sparse u proseku beležio 5,9 poena i 6,6 skokova u regularnom delu, dok u plej-ofu nije imao zapažen učinak. Kasnije je igrao i za Toronto i Indijanu, a tokom 12 sezona imao je učinak od 6,8poena i 5,1 skokova po meču.

A 2001. godine u ligu su došli Primož Brezec, Željko Rebrača, Vladimir Radmanović, Predrag Drobnjak i Ratko Varda. Brezec je devet sezona bio u NBA, a nosio je dresove Indijane, Šarlota, Detroita, Toronta, Filadelfije i Milvokija. Ubedljivo najbolju godinu imao je u dresu Bobketsa kada je na 72 meča bio starter, a imao je učinak od 13 poena i 7,4 skoka po meču, bio je strelac prvih poena u istoriji franšize (ubacio i prva slobodna bacanja i napravio prvu izgubljenu loptu), ali ni tada nije došao do plej-ofa, već je to učinio u svojoj poslednjoj sezoni sa Milvokijem kada je eliminisan u prvoj rundi.

Rebrača je došao u Detroit, kao i Ratko Varda, koji je za dve sezone u NBA odigrao samo jedan meč. Željko Rebrača je imao solidnu ruki sezonu, u kojoj je beležio 6,9 poena po meču, ali su ga srčani problemi sprečili da ostvari zapaženiji učinak u Americi, gde je još bio član Klipersa i Atlante.
Predrag Drobnjak je prvo igrao u Sijetlu, gde u svojoj drugoj sezoni imao odličan učinak i preko devet poena po utakmici, pa je na kraju prešao u Kliperse, da bi posle toga samo na koji dan otišao u Šarlot koji ga je trejdovao u Atlantu gde je završio NBA karijeru i vratio se u Evropu.

U paketu je Sijetl doveo Drobnjaka i Radmanovića, koji se u Americi zadržao sve do 2013. godine i nosio dresove sedam različitih klubova. U svakoj ekipi za koju je igrao imao je blistave trenutke, posle Sijetla je bio u Klipersima, pa Lejkersima, Šarlotu, Golden Stejtu, Atlanti i Čikagu. Za 12 sezona prosečno je beležio 8 poena po meču, a utisak mnogih američkih analitičara je da je mogao da pruži i mnogo više.

Kada pričamo o igračima koji su mogli mnogo više, nezaobilazna tema je Darko Miličić, koji je kao drugi pik na draftu bio izabran 2003.godine od strane Detroita. Već u prvoj sezoni uzeo je prsten, ali praktično da nije ni igrao. Tri godine u Detroitu nije dobijao minute, pa je prešao u Orlando, gde je ipak dobio šansu i koliko toliko je iskoristio sa osam poena i 5,5 skokova u proseku u punoj sezoni. Usledio je prelazak u Memfis, pa u Njujork, a zatim u Minesotu, gde se solidno snašao, u sezoni 2010/11 počeo je 69 mečeva kao starter i imao 8,8 poena po meču. Ali već naredne sezone se sve zakomplikovalo i otpušten je, da bi posle potpisivanja ugovora sa Bostonom objavio i kraj karijere u NBA ligi. Malo za drugog pika na draftu u jednoj takvoj feneraciji.

A 2002. godine u NBA ligu stigao je i hrvatski bek/krilo Gordan Giriček, koji je draftovantri godine ranije. Posle nekoliko meseci u Memfisu trejdovan je u Orlando i ta prva sezona mu je verovatno bila najbolja i pored tih promena. Kako je 2003. godine stigao u Medžik,tako ga je godinu dana kasnije i napustio i trejdovan je u Jutu, gde je opet u tom kratkom periodu dosta pokazao. U Solt Lejk Sitiju se zadržao do 2008.godine kada je trejdovan u Filadelfiju, a igrao je još i za Finiks, gde je imao i prepirku sa Šekilom O’Nilom.

Dosta igrača sa ovih prostora dobilo je šansu u ovom veku da nastupi u NBA ligi, ali nisu briljirali. Među njima su i Predrag Savović u Denveru, Uroš Slokar u Torontu, Mario Kasun u Orlandu, Igor Rakočević u Minesoti, koji se posle jedne sezone vratio u Evropu i bio među najboljima, Roko Ukić u Torontu i Milvokiju, Zoran Planinić u tri sezone u Nju Džersiju, a pamti se trojka preko celog terena, Damir Markota u Milvokiju koji ga je otpustio posle godinu dana, Kosta Perović u Golden Stejtu i ukupno sedam mečeva za Voriorse.

A među ratnicima su bili i Ognjen Kuzmić i Nemanja Nedović, koji takođe nisu uspeli da ostvare zapaženije učinke, Nedović je igrao na 24 meča uz jedan poen u proseku, a Ognjen Kuzmić bez obzira na skromnu minutažu može da se pohvali da je osvoji prsten sa Golden Stejton 2015. godine.

Za Voriorse je igrao i Žarko Čabarkapa, koga je publika u polufinalu Zapada protiv Jute pre nedelju dana pozdravila, a on je ukupno proveo četiri sezone u NBA ligi uz četiri poena po meču u proseku.

Miroslav Raduljica je dva puta pokušao, ali nije uspeo u NBA ligi gde je nastupao za Milvoki i imao kratko ugovor sa Klipersima. I Duje Dukan je imao epizodu u najjačoj ligi sveta, a za Sakramento je odigrao jedan meč. U NBA ligi ugovore su dobila i dva gorostasa, Slavko Vraneš i Mile Ilić. Vraneš je bio u Njujorku i Portlandu, ali je samo za Blejzerse odigrao jedan meč, dok je Ilić doveden u Nju Džersi i to kao rezerva Nenadu Krstiću.

A Krstić može da se pohvali odličnom karijerom i u NBA ligi, pošto je prvo nosio dres Nju Džersija, gde je u prvoj sezoni izabran u drugu ruki petorku godine, a u prve tri sezone je u proseku bio dvocifren kada su poeni u pitanju.Ta treća sezona je bila i najbolja sa 16,4 poena i 6,8 skokova po meču. Posle Netsa Krstić je nastupao za Oklahomu i Boston, a na kraju karijere imao je prosečan učinak od 10 poena i 5,4 skoka po meču. Četiri puta je igrao u plej-ofu, a 2005.ngodine je bio odličan iako je Nju Džersi odmah ispao.

Zapaženu rolu imao je Marko Jarić, koji je sedam sezona ostao u NBA ligi i nastupao za Kliperse, Minesotu i Memfis, a u proseku je beležio nešto više od sedam poena uz 3,6 asistencija. Sličnu priču kao Marko Jarić imao je i Saša Pavlović, koji je deset sezona igrao u NBA ligi. On je počeo u Juti, a najviše se zadržao u Klivlendu i to za vreme prvog mandata Lebrona Džejmsa, kada je i Pavlvoić pružao najbolje partije, a statistički gledano sezona 2006/07 mu je bila najbolja sa 9 poena u proseku, a i u plej ofu je imao sličan učinak i to na 20 mečeva. Kavse je napustio 2010.godine i otišao u Minesotu, a još je igrao za Dalas, Nju Orleans, Boston i Portland.

Od slovenačkih igrača koji su ostavili dobar utisak treba izdvojiti Boštjana Nahbara, koji je šest sezona igrao za Hjuston, Nju Orleans i Nju Džersi, a posle najbolje sezone je odlučio da se ipak vrati u Evropu. U Nju Džersiju je te poslednje sezone dobio i najviše minuta i postizao najviše poena, ali je nakon toga potpisao za Dinamo iz Moskve.

Za razliku od njega, Zoran Dragić je kratko bio u Finiksu i Majamiju, koji su pre svega želeli da u svojim redovima imaju Gorana Dragića. Zoran je imao malu minutažu i 2015. godine se vratio u Evropu.

Jedan od retkih koji je u poznim godinama otišao u NBA ligu bio je Pero Antić, koji je sa 31 godinom potpisao ugovor sa Atlantom, gde se zadržao dve sezone i pružao neke blistave partije, a s obzirom na minutažu, ostvarivao je više nego dobre brojke. Za 18 minuta je u prvoj sezoni u proseku beležio sedam poena i 4,2 skoka po meču.

Trenutno u NBA ligi igra 16 igrača sa ovih prostora, a u sezoni koja je u toku briljirao je Nikola Jokić. Srpski centar je dobio veliko poverenje trenera Denvera i bio je vođa tima i sa prosekom od 16,7 poena i 9,8 skokova bio je najbolji košarkaš Nagetsa. Jokić je šest puta ostvario i tripl-dabl, a upravo bi on trebalo da bude vođa Denvera u narednim godinama u pokušaju da se domognu plej-ofa koji im je sada za dlaku izmakao.

Jokićeve asistenciju se njegov zaštitni znak, jedna je čak u konkursu za najbolju u sezoni, a njegov pregled igre je od velike važnosti za Denver. Od srpskih igrača pored Jokića su u NBA ligi Nemanja Bjelica i Boban Marjanović. Bjelica je imao problema sa povredom i zbog toga nije imao zapaženiji učinak ove sezone u Minesoti, dok je Marjanović posle sezone u San Antonio prešao u Detroit gde je tek u finišu nagovestio svoje mogućnosti i očekuje se da mu Pistonsi pruže pravu šansu sledeće sezone.

Jedini igrač koji je sa ovih prostora i dalje u plej-ofu NBA lige je Bojan Bogdanović. Hrvatski bek šuter je 2014. godine stigao u NBA ligu i to u Bruklin Netse, gde je igrao sve do ove sezone i bio jedan od boljih igrača u timu, ali je trejdovan u Vašington, gde ima ulogu rezerviste i pruža izuzetno dobre partije. Na startu sezone je beležio preko 14 poena u proseku za Netse, a od dolaska u Vašington ima sasvim solidnu rolu sa 12,7 poena po meču, a šut za tri poena je njegov zaštitni znak. On će i u narednim sezonama igrati veliku ulogu, da li u Vašingtonu ili nekom drugom timu, videćemo.

A fantastičnu rolu je ove sezone u Filadelfiji imao Dario Šarić. U svojoj ruki sezoni Šarić je davao prosečno 12,8 poena uz 6,3 skokova po meču, a ako uzmemo u obzir da je pravu priliku dobio u 2017.godini treba očekivati da sledeće sezone pokaže još više nekadašnji as Cibone i Efesa.

Pored njih dvojice, od hrvatskih košarkaša u NBA ligi tu su još Mario Hezonja, koji je u ligu stigao 2015.godine i u drugoj sezoni ima slabije brojke. Ali Hezonja tek ima 22 godine i može da napravi odličnu karijeru, pošto poseduje fantastične fizičke predispozicije. Ovu sezonu će želeti što pre da zaboravi sa prosekom od 4,9 poena po meču.

A sa njim u Orlandu je i Damjan Rudež koji retko dobija priliku, a u NBA ligi je od 2014.godine i prva sezona u Indijani mu je do sada i najbolja. Dragan Bender i Ivica Zubac tek treba da grade karijere u NBA ligi.

Bender je član Finiksa i izabran je kao četvrti pik na prošlogodišnjem draftu. Sa visinom od 216 cm i fantastičnim osećajem za košarku mogao bi da napravi izuzetnu karijeru. Zubac je od Lejkersa izabran kao 32. pik, a ove sezone je u nekoliko navrata pokazao raskošan talenat, a naročito na meču protiv Denvera kada je dao 25 poena i imao 11 skokova. Ipak, minutažu tek treba da dobije, a videćemo da li će u Lejkersima biti jedan od igrača koji će biti oslonac tima. Ima 20 godina i visok je 216 cm kao i Bender, ali on igra klasičnog centra, za razliku od zemljaka koji na poziciji četvorke pruža odlične partije.

Goran Dragić je ubedljivo najbolji slovenački košarkaš u NBA ligi. Trenutno igra za Majami, gde je jedan od lidera ekipa, a 2008. je stigao u NBA i to u Finiks, koji je dobio prava na njega od San Antonija. Dragić je već u Finiksu pokazao da će biti veliki igrač, u plej-of utakmici protiv San Antonija je 2010.godine dao 23 poena u poslednjoj četvrtini u preokretu Sansa. Tada je Grent Hil rekao da je to verovatno najbolja igra koju je video u poslednjoj deonici od nekog košarakaša.

Dragić je šutirao 10/13 iz igre i 5/5 za tri poena. Nešto više od jedne sezone igrao je za Hjuston pre povbratka u Finiks gde je 2014.godine proglašen za igrača koji je najviše napredovao.Dragić je prosečno beležio preko 20 poena po meču. U Majami je došao 2015.godine, a odlaskom Vejda postao je pravi vođa tima i sa 20,3 poena u proseku bio je najbolji strelac Hita ove sezone.

Pored njega, od igrača iz Sloveniji tu su još Beno Udrih koji nastupa za Detroit, a ovo mu je već 13 sezona u NBA ligi. Najbolja izdanja pružao je svojevremeno u Sakramentu, a nosio je i dresove San Antonija, Milvokija, Orlanda, Njujorka, Memfisa i Majamija, gde je bio saigrač sa Dragićem.

Saša Vujačić je trenutno član Njujorka, a ovo je treći put da je u NBA ligi. Prvi put je igrao za Lejkerse, sa kojima je dva puta bio šampion – 2009. i 2010.godine. Tokom boravka u Lejkersima najbolja sezona za njega je bila 2007/08 kada je beležio preko osam poena za skoro 18 minuta po meču. Kasnije je otišao u Nju Džersi, a kada se prvi put vratio igrao je za Kliperse,a drugi put je potpisao ugovor sa Njujorkom koji je i dalje na snazi.

Jusuf Nurkić iza sebe ima odličnih dvadesetak mečeva u dresu Portlanda i predstoji mu odlična karijera u NBA ligi ako nastavi ovako. Nurkić je 2014.godine izabran kao 16.pikod Denvera gde je i proveo gotovo tri sezone. Ali u poslednjoj godini zbog izvanrednih igara Jokića nije dobijao dovoljno minuta, pa su ga Nagetsi trejdovali u Portland. Ispostavilo se da je Blejzersima preko potreban takav igrač i Nurkić je na 20 mečeva u proseku davao 15,2 poena i beležio preko 10 skokova. Naročito se istakao protiv svog bivšeg kluba kom je ubacio 33 poena uz 16 skokova. Usledila je nezgodna povreda i svi se slažu da bi Portland bio bar malo konkurentniji u prvoj rundi plej-ofa protiv Golden Stejta da je on bio na parketu.

Pored Nurkića, u NBA ligi je već pet godina Mirza Teletović. On 2007. godine nije bio izabran na draftu, ali se pet godina kasnije okušao u najjačoj ligi sveta i to u Bruklinu. Posle slabe prve sezone usledile su dve dobre, sa više minuta na parketu i to je Teletović naplatio dobrim jednogodišnjim ugovorom sa Finiksom za koji je odigrao odlično i prosečno beležio 12,2 poena. Usledio je prelazak u Milvoki gde je igrao solidno prošle sezone, iako je imao samo 16 minuta po meču.

Nikola Peković je crnogorski košarkaš sa najdužim stažom u NBA ligi u ovom trenutku. Peković je i dalje član Minesote, mada zbog povrede odavno ne igra. Ali dok ga povreda nije sprečavala imao je izvanredne brojke, koje su išle i do preko 17 poena po meču u sezoni 2013/14. A baš od kraja te sezone kada se od njega očekivalo da postane lider odigrao je ukupno 43 utakmice, a ove sezone nijednu.

Ali zato je i ove sezone jedan od ključnih igrača Orlanda bio njegov sunarodnik Nikola Vučević. On je u NBA ligu stigao 2011. godine pošto ga je Filadelfija draftovala sa 16. mesta. U toj prvoj sezoni nije imao veliki učinak, a zatim je u velikom trejdu u koji su bili uključeni i Dvajt Hauard i Andre Igudala stigao u Orlando. Od tog trenutka njegova karijera je krenula uzlaznom linijom. Već u prvoj sezoni je u proseku imao dabl-dabl učinak, što je ostvario u četiri od pet sezona do sada. Najbolje je igrao pre dve sezone kada je ubacivao preko 19 poena, a ove mu je malo pala minutaža zbog dolaska Bijomba.

Vučević ima tek 26 godina i nema sumnje da ćemo ga još dugo gledati na NBA parketima. Isto kao što će još mnogo igrača sa ovih prostora otići u NBA, koliko već ovog leta.