Osvajač je Rolan Garosa 1998. godine, bivši broj jedan, potom i trener Miloša Raonića, a sada radi sa Rafaelom Nadalom.

Otkad je postalo jasno da stric Toni polako silazi sa scene (posle ove sezone posvetiće se Akademiji Nadal), Karlos Moja bio je logično rešenja za Rafinog trenera – dugo mu je bio mentor, obojica su sa Maljorke i oduvek su se dobro razumeli.

U intervjuu za Sport klub 40-godišnji Moja govorio je upravo o Nadalu, ali i o teniskim tajnama, samopouzdanju, saradnji Đokovića i Agasija…

Novak Đoković i Endi Mari priznali su da se mučili sa motivacijom – Novak posle osvajanja Rolan Garosa, a Endi pošto je postao broj jedan. Međutim, tako nešto nikada nismo čuli od Nadala.

“U različitim trenucima u svojoj karijeri i Rafa se mučio sa motivacijom. To je naročito bilo izraženo kada je bio povređen, pa se vraćao – onda nije igrao dobro kao ranije, počinjao je i da okleva i da se pita hoće li se ikada vratiti na stari nivo. U takvim momentima motivacija ide gore-dole, npr. drugi deo prošle sezone nije bio nimalo lak za njega – morao je da se povuče sa Rolan Garosa, povredio je ručni zglob i nije mogao da igra u punom kapacitetu“, kaže Moja na početku razgovora za Sport klub i dodaje:

“Pretrpeo je neke poraze koje inače verovatno ne bi, motivacija nekada nestane, ali jedini lek za to jeste ona izreka da vreme leči sve. Npr, prošle sezone je prekinuo sezonu u pravom trenutku, ’resetovao’ je um i počeo da razmišlja o novoj sezoni. Onda je radio vredno u oktobru, novembru i decembru, posle su došle i pobede, a one su uvek pravi izvor motivacije“.

Nedavno je na konferenciji za medije Rafa nasmejao novinare rečima da je “igranje bez bola davno prošlo vreme“ – uskoro će napuniti 31 godinu i mora više da se pazi.

“Pre svega, mora pažljivo da pravi raspored i da uzima dovoljno odmora jer je odmor jednako važan kao i trening. Takođe, skraćujemo treninge, ne mnogo, ali su oni onda jačeg intenziteta. Tu su i spoljne stvari poput ishrane i još nekih načina da se uštedi energija kako bi u krajnjem zbiru igrao bolje“.

Đoković, glavni protivnik Nadalu na putu ka desetoj tituli u Parizu, angažovao je novog trenera, i to ne bilo koga, nego velikog Andrea Agasija.

“Ne znam ga dobro kao osobu jer kao kolege nismo mnogo vremena provodili zajedno – bili smo u OK odnosu, ali nismo zalazili u dublje razgovore. Andre je izuzetno pametan čovek i siguran sam da može da pomogne Novaku, pre svega sa mentalnog aspekta, daće mu prave savete kako da prebrodi teške situacije u karijeri jer ih je i sâm Agasi imao i uvek je pronalazio način da izađe jači“, kaže Moja i dodaje:

“Takođe, verovatno je Novak gledao Agasija kao klinac i sada ima jednog od svojih uzora kraj sebe – to znači da ako Andre govori nešto što bi možda rekao i neko drugi, Novak će verovatno biti otvoreniji za predloge koji dolaze od Agasija“.

Samopouzdanje je važno u svim sportovima, ali u tenisu češće nego inače čujemo tu reč u obraćanju igrača medijima. Teško je u njega proniknuti, teško ga je i steći, a Moja je dobro promislio pre nego što je počeo odgovor:

“Samopouzdanje u tenisu znači uverenost da ćeš izaći na teren sa svešću da ćeš igrati dobro, kao i da ćeš pobediti čak i ako ne igraš dobro. Sad, kako do toga doći? Mnogo je faktora – dobar trening, da se izbegnu povrede, da se pravilno jede i odmara, tako može da se dođe do 80%, ali da bi bio na 100% svojih mogućnosti, potrebne su pobede, pobede. Npr, Rafa je u svakom smislu bio spreman još od početka godine, ali nedostajale su mu pobede kako bi došao do nivoa na kojem je sada“, zastaje Moja i nastavlja u dahu:

“Tačka preokreta za Rafu bio je trijumf nad Zverevom u Melburnu, odmah smo to znali. Pobedio je u pet setova, iako nije igrao dobro. Kada radiš stvari kako treba, a ne pobeđuješ, uvek su tu mečevi koji potencijalno mogu da preokrenu stvari – u poslednje dve godine Rafa je izgubio sve te mečeve. Prvi takav ove sezone bio je duel sa Zverevom i ako pogledate pažljivije, videćete da je drugačiji Rafa pre i posle tog meča. Najbolje što Nadal radi ove godine jeste da se bori, takmiči do kraja, a to obično znači pobede i kada se ne igra dobro – to je razlika između vrhunskih i dobrih igrača i to je ono što nazivamo samopouzdanjem“.

Za kraj, pitali smo Karlos ima li uopšte istine u onome što teniseri često kažu, a to je da ne gledaju celokupan žreb, nego samo sledećeg protivnika.

“Naravno da gledamo. Malo je igrača koji ne gledaju žreb, oči ti odmah odu gore da vidiš ceo – to je nešto što pokušavaš da izbegneš, ali skoro je nemoguće. Bilo ih je u moje vreme nekoliko koji nisu želeli i koji bi rekli nešto u stilu: ’Ne, ne govori mi s kim igram u drugom kolu’, ali ne mogu da se setim ko tačno“, zaključio je Moja za Sport klub.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)