Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Osmog juna 1997. godine radosni momak kovrdžave kose osvojio je svoju prvu titulu na Rolan Garosu, a istog dana više od 2.200 kilometara severoistočno u bolnici u Rigi rodila se jedna devojčica.
Tačno dvadeset godina kasnije, njih dvoje sreli su se u Parizu. Gustavo Kuerten svojom harizmom obasjao je ceo kompleks i šarmom razoružao sve prisutne, dok je Jelena Ostapenko osvojila srca pariske publike na isti način na koji je Guga to učinio pre pune dve decenije – srčanošću, otvorenim pokazivanjem emocija i hrabrošću.
Da dan u Parizu ostane svima u sećanju, pobrinula se još jedna legenda, jednako emotivna, ali nešto stidljivija – Ana Ivanović.
Odakle početi priču kada svaki njen deo ima poseban ukus i miris, posebnu istoriju i kontekst? Od Ane hoću i moram, zbog onog “Bože pravde“ pre devet godina.
Povezano
U elegantnoj beloj haljini Ana je jedva zadržavala suze dok su na stadionu Filip Šatrije puštali inserte sa njenog pohoda ka tituli, pre nego što su joj predali počasni, oproštajni trofej. Progutala je knedlu i ponovo zadržala suze kada su je novinari na konferenciji upitali da evocira uspomene.
A pred nama je bila druga Ana – ni traga tenziji, takmičarskom naboju i onog opreza da se ne kaže nešto što bi se moglo pogrešno protumačiti. Naprotiv, Ivanovićeva je srećna, zadovoljna, u svakom odgovoru provuče šalu i ne završava bez osmeha. Svako od nas po nečemu pamti Anu, a po čemu bi ona volela da je se sećaju?
“Počela sam da igram tenis zbog Monike Seleš i sećam se koliko sam cenila njenu borbenost, volela bih da budem neko koga će se ljudi sećati kao borbene igračice koja igra sa mnogo žara. Uvek su govorili da sam previše emotivna, i jesam emotivna, ali i to je deo moh uspeha i harizme. Takođe, volela bih da me se sećaju kao fer-plej teniserke“.
Iako i dalje putuje, kaže da joj prija Čikago i da malo duže bude u jednom mestu, ali žali nam se da u SAD nema sve srpske kanale. Tenis nije mnogo igrala, ali ga zato i dalje strastveno prati, iz svog uvek moćnog pamćenja izvlači sećanje na Olgu Danilović kada je mlađoj koleginici bilo 10-11 godina. “Nadam se da će doći u vrh, mnogo je talentovana“.
Sa takvim pamćenjem, autobiografija ne bi trebalo da bude problem. Ipak…
“Razmišljala sam, ali ukoliko bih pisala knjigu, to ne bi bilo vezano za tenis – možda moj put, psihološka strana, ali ne bih pisala o tenisu, dovoljno je viđeno“, kaže Ana i ističe da ima jednu veliku želju:
“To je da jednog dana napravim oproštaj u Beogradu – koje je najbolje vreme, s kim, kako, razmišljala sam o tome. Volela bih sa nekom prijateljicom, ali je teško jer aktivni igrači ne mogu da dođu bilo kada… Ne znam da li Monika još igra, ali to bi bilo lepo“.
Spomenuli smo Marakanu kao potencijalno mesto okupljanja…
“Ne znam da li bi me tata pustio na stadion Crvene zvezde“, rekla je i imitirala oca uz smeh: “Ne, ćerko, to ne može“.
Ana je imala 20 kada je osvojila titulu u Parizu, a Jeleni Ostapenko danas je prvi dan u kojem više nije tinejdžerka. I proslavila ga je “praskom“.
Neustrašiva, kao da joj je Šatrije druga kuća, a Gren slem polufinale svakodnevna pojava, Jelena je sejala vinere u svim pravcima – ubitačne paralele, skraćene dijagonale, hrabri drajv-voleji. Pomalo teatralno, poneka dečja reakcija posle izgubljenog poena ili linije protivnice, ali uz karakteristiku šampiona – kratko pamćenje.
Završila je sa 50 direktnih poena u pobedi nad Baščinski, ima ih najviše na celom turniru, a muškarci igraju na tri dobijena seta… Uz to, u proseku joj lopta forhendom brže putuje nego lopta Endija Marija (122 km/h naspram 119 km/h), zapravo su ispred nje samo Nadal, Vavrinka i Tim.
Ostapenko u karijeri još nije osvojila titulu, a pogađajte ko je poslednji čovek koji je prvi trofej osvojio na Gren slem turniru? Naravno, Guga Kuerten.
? 8 juin 1997 :
? @gugakuerten remportait son 1er titre à Roland-Garros
? Jelena Ostapenko naissait à RIgaC'était il y a 20 ans !#RG17 pic.twitter.com/u2JnEqGH7c
— Roland-Garros (@rolandgarros) June 8, 2017
“Udarci, forhendi i bekhendi su tu, možemo ih videti ma snimku, ali ono što ostaje u nama jesu osećanja. Ona ostaju zauvek. Do tada sam igrao tri Gren slem turnira u životu i nisam prošao drugu rundu, bio je to niz koji se obično ne viđa“, prisetio se Kuerten uz karakteristični, široki osmeh.
Uopšte, boja Guginog glasa je fascinantna – o svemu, a pogotovo o tenisu, govori sa mnogo radosti, zahvalnosti i duše, a gestovima kaže barem isto koliko i rečima. Toliko da postaje zarazno, garantujem da nema novinara koji nije iz sale izašao bolje raspoložen nego što je bio kada je u nju ušao.
“Ranije je bilo teško približiti se velikim teniserima, oni su bili superzvezde, nije ih se moglo videti ni dodirnuti. Sada i drugi mogu bolje da razumeju tenisera kao čoveka, sve sumnje i strahove, radosti“, opisao je Kuerten razliku između tenisa nekad i sad.
Ima li odgovora koji više liči na Gugu od ovoga?
“Ja sam nesposoban, je..no sam nenormalan“, sasvim drugačiju vrstu emocija u svom pravcu usmerio je Miomir Kecmanović tokom meča sa Brazilcem Tijagom.
Nije mogao da bude dalje od istine jer je igrao taktički zrelo i izdržao je nalete Tijaga, čije munjevite ravnjače su skidale linije neko vreme (“svaka lopta mu je hiljadu na sat“), da bi posle ipak posustao i počeo da greši. Miša još nema ni 18 godina, ali ovaj meč dobio je na iskustvo, što je velika pohvala za momka u tom dobu.
Fizički je vidno ojačao, stabilan je igrač, kretanje i bekhend su mu osnovne vrline, ali još se bori da iskoreni negativnost na terenu i pritužbe su bile češće od onog “bori se, bori se“.
“Polako, 17 godina je to“, kaže uz blagi osmeh doktor Igor Četojević, koji sada radi sa Kecmanovićem. Baš tako, za sada sve ide kako treba.
Organizatori su večeras za novinare priredili koktel, tako da vas sada ostavljam uz…
Crtice iz Pariza
– Verbalna komunikacija između trenera i igrača zabranjena je tokom meča – naravno, uvek ima bodrenja sa tribina, ali su gestovi i mimika podjednako važni. Zato ne mogu da razumem da treneri sve vreme nose naočare za sunce kada kontakt očima može mnogo da znači. Anabel Medina Gariges danas ih nije skidala, ali njena učenica Jelena Ostapenko prošla je dalje.
– Kako se turnir bliži kraju, sve je više poznatih ličnosti na tribinama na Rolan Garosu. Mečeve iz lože gledali su košarkaši Karl-Entoni Tauns (u dresu PSŽ-a) i Toni Parker, glumac Hju Grant i mnogi drugi.
– Osim Ostapenko, rođendan je proslavila i njena rivalka Timea Baščinski, ali osmi jun izgleda je dan za velike teniserke – tada su rođene i Lindzi Devenport, Nadja Petrova i Kim Klajsters.
– Stan Vavrinka najstariji je polufinalista Rolan Garosa još od 1985. godine i Džimija Konorsa. Kako to objašnjava?
“Tenis se mnogo izmenio, pogledajte Top 5, svi imamo 30 i više godina. Sada je za uspeh potrebno više zrelosti, mnogo napornog rada i na fizičkom i na mentalnom planu. Lično, spadam među starije po godinama, ali mentalno sam svež jer sam tek nekoliko godina u vrhu“.
Stan je trenirao na terenu broj 4 pred punim tribinama, a posle meča je obradovao desetak klinaca pošto je razdelio lopte. Od autograma je ovoga puta odustao, ali je svakako dobio glasan aplauz na kraju treninga.
– Miomir Kecmanović u jednom trenutku je potapšao po ramenu linijskog sudiju, koji pogled uperio ka nama, osmehnuo se i u šali mimikom poručio: Šta mu je? “Bio je važan poen i izuzetno mali aut, a on ga je video, pa sam mu se tako zahvalio“, rekao je Miomir.
– Pročitajte razgovore sa Tomasom Enkvistom i Arančom Sančes-Vikario, a u petak ujutru očekuje vas najava muškog polufinala iz više nego stručnog ugla, kao i još jedno iznenađenje.
Pozdrav iz Pariza,
Saša (@ozmo_sasa)
