Albert Rokas (35) je jedan od simbola španskog rukometa.

Osvojio je dve titule prvaka sveta, olimpijsku bronzu, bio jedan od najboljih igrača ASOBAL lige u njenim zlatnim danima. 

U sportu koji često ume da bude pregrub, Albert Rokas je uvek bio fer vitez. Momak koji igra na poziciji desnog krila govorio je ekskluzivno za Sport Klub o mnogim temama.

Nedavno si rekao „zbogom“ La Riohi. Da li je to bilo i zbogom rukometu?

– Ne znam. Ne znam šta je sledeći korak. Nekoliko teških meseci je iza mene jer sam imao povredu članka. Fizički problemi me teraju da ozbiljno razmislim o profesionalnoj budućnosti. Videćemo, zavisi od toga da li će se stanje poboljšati tokom leta…

Da li znaš šta ćeš raditi nakon karijere i da li si uopšte razmišljao o tome?

– Ne znam tačno šta ću raditi. Zavisi od opcija koje mi budu otvorene, završio sam fakultet fizičke kulture i sporta i sigurno ću raditi nešto vezano za sport, ali videćemo šta će to biti.

https://youtube.com/watch?v=kOW-MZToqtw

Od kojeg igrača si najviše naučio i ko ti je bio rukometni idol kada si odrastao?

– Mnogo sam naučio od Raula Gonsalesa, Roberta Garsije Paronda i na početku karijere, Džeksona Ričardsona, Matea Garalde, Huana Garsije, između ostalog. Bio sam zaista blagosloven da igram sa i protiv najboljih igrača na svetu u to vreme. Idol mi je ipak bio Mateo Garalda, koji je igrao za tim Barselone iz 90-ih, koji je po meni najbolji tim svih vremena.

Protiv kojeg igrača je bilo najteže igrati (možda golman)?

– Arpad Šterbik i Danijel Šarić. Kada sam bio u Barseloni, u mojoj poslednjoj sezoni tamo, „pojeli su mi živce“, obojica su bili u timu i to je bila veoma teška sezona za mene jer sam morao svaki dan da šutiram njima na gol na treningu i da gledam kako, jedan za drugim, brane moje udarce (smeh).

Od svih trenera sa kojima si sarađivao, ko je imao najveći uticaj na tebe?

– Huan Karlos Pastor je najvažniji trener u mojoj karijeri. On je je naučio svemu i kada mi je bilo najteže, on bi uvek uspevao da me podigne.

Da li se tokom svih ovih godina rukomet promenio i šta misliš, u kojem pravcu ide sport?

– Mislim da se promenio u tom smislu što je sada fizički mnogo zahtevniji, intenzitet je viši i brži je nego što je bio. Sada su fizička snaga i sprema od velike važnosti. Ali, nije zaboravljena ni tehnika ni taktika i zato su mečevi vrhunskih timova zaista i vrhunski.

Barselona je trenutno nedodirljiva u ASOBAL ligi. Šta misliš, da li bi mogao da se pojavi neki klub koji će im biti konkurentan i da li ASOBAL liga može da povrati stari sjaj?

– Kratkoročno, ne verujem. Ali, verujem da bi mogao u dogledno vreme da se pojavi neko ko će ih bar ugroziti. To bi bilo dobro i za Barselonu i za španski rukomet.

Imaš dva svetska zlata, 2005. i 2013. Ovo drugo osvojeno je pred domaćom publikom, to je sigurno bilo nešto zaista posebno.

– Veoma sam ponosan što sam jedan od samo dva igrača koja imaju ta dva zlata. I jedno i drugo računam kao nešto posebno, prvo zato što je bilo prvo, a drugo zato što je osvojeno pred našim navijačima.

Imaš i olimpijsku medalju iz Pekinga 2008. Reci nam nešto o „olimpijskom iskustvu“.

– To je nešto što ne može da se uporedi ni sa čim. To je sjajno iskustvo i divno je biti deo toga, biti u olimpijskom selu je nešto magično. Olimpijske Igre su mesto gde su svi najbolji sportisti sveta, svi mediji su na jednom mestu i zaista ništa ne može da se uporedi sa tim iskustvom.

Igrao si i u Danskoj za Kolding. Kako si se osećao tamo?

– Bilo je zaista lepo sa stanovišta rukometa, zaista su me dobro tretirali, bilo je sjajno igrati u zemlji gde se rukomet obožava, gde su hale uvek prepune i gde se svi razumeju u vaš sport. Ali, nije lako kada iz zemlje kao što je Španija odete u zemlju kao što je Danska.

I za kraj, da li ste bili u Srbiji i ako niste, da li biste voleli da posetite našu zemlju?

– Bio sam više puta u Srbiji. Uvek je lepo igrati u zemlji koja je iznedrila legende rukometa kao što su Šterbik, Perić, Vujović, Jovanović, Ilić, Šarić, uvek sam uživao kada dođem u vašu zemlju.