US open koji su mnogi krstili nezanimljivim i pre njegovog početka za sada se pokazuje upravo suprotnim – u moru narativa koji su izašli na površinu u prva četiri dana turnira, tri su posebno upadljiva.

1. Zašto Šarapova igra na Centralnom terenu?

Valjda u nemoći posle poraza od Jekaterine Makarove, Karolina Voznijacki obrušila se na organizatore i zamerila im je što Marija Šarapova svaki meč igra na Artur Ešu. Dankinja jeste među omiljenijim teniserkama u Njujorku i tribine na njenim mečevima po pravilu su pune, ali malo kome je jasno kakve bi ona koristi imala od toga da je Ruskinja igrala na nekom manjem terenu…

Organizatori US opena, za razliku od nekih drugih Slemova, nisu bili ni licemerni niti su se pretvarali – od starta su, bez zadrške i pompe, dali Šarapovoj “specijalnu pozivnicu“ jer njihova logika jeste logika biznisa. Možda neko nije saglasan sa time, ali oni su makar dosledni.

Maša, kao najveća zvezda ženskog tenisa posle sestara Vilijams, donosi dodatnu energiju na tribine, njena priča samo je dodatni magnet za sve, a to u krajnjoj instanci vodi većoj zabavi i uspešnijem turniru sa svih aspekata. I onom finansijskom, naravno, ali šta je tu loše?

Pa njen duel sa Simonom Halep bio je dostojan Gren slem finala… Šarapova sada ponovo igra na Ešu u večernjem terminu, nemojte da kažete Karolini.

2. Neki “novi“ novi klinci

Aleksander Zverev svrstavan je među glavne favorite na US openu, ali ispao je u drugom kolu u četiri seta od Borne Ćorića. Mladi Hrvat je u prošlosti dobijao i Nadala i Marija, ali su mu tada i oni svesrdno pomagali vrlo lošom igrom, dok je ovaj meč bio nešto sasvim drugo – Borna je bio hrabar, odlučan i taktički zreo, pravilno birajući momente kada da se brani, a kada da napada.

U finišu četvrtog seta spasao je tri vezane brejk i set lopte – dvaput izvrsnim volejima i jednu servis vinerom, da bi potom slavio u taj brejku. Bio je to jedan od najboljih, ako ne i najbolji meč u njegovoj karijeri, pa je tako najavio da su mnogi pogrešili kada su požurili da otpišu momka koji je rođen 1996. godine.

Nagrada za veliku pobedu nije baš spektakularna, dolazi u vidu četvrtfinaliste iz 2015. godine Kevina Andersona, koji igra sve bolje posle povratka od povrede. Možda ne mora da pobedi, ali Borna mora da odigra dobro kako bi pokazao da je na putu da potpuno sazri.

I Grigora Dimitrova mnogi su videli u samoj završnici, neki čak i sa trofejom u rukama, ali on je ponovo pronašao način da uprska kako samo on to ume. Imao je po brejk prednosti u prva dva seta sa Andrejem Rubljovom, ali je u tri seta izgubio od 19-godišnjaka kojem već neko vreme predviđaju “bum“.

Taj “bum“ nije se dogodio iz brojnih razloga, najviše zato što je Andrej bio fizički zelen i što nije znao da kontroliše emocije, kao i zbog toga što je bivao suviše pasivan. Iako nije blistao na američkom betonu pre Njujorka, Rubljov se u poslednje vreme profiliše kao agresivniji igrač, fizički je znatno spremniji, a sve to pripisuje promenjenom načinu rada u poslednjih godinu dana.

“Nisam ranije bio lenj, samo sam radio na taj način da sam se osećao kao da udaram u zid. Sada takođe radim mnogo, ali osećam da napredujem“, kaže srčani Rus.

Rubljov je već ostvario najbolji Gren slem rezultat u karijeri, ali ne mora tu da stane jer mu je sledeći rival Damir Džumhur – očekujte meč sa mnogo razmena u kojem će obojica biti svesni da ima se ukazala jedinstvena prilika za rezultat karijere.

About last night… ? #usopen #NextGenATP pic.twitter.com/81QEt0utv3

— Next Gen ATP Finals (@nextgenfinals) August 31, 2017

Dok Borna i Andrej bili prava iznenađenja za sve, Denis Šapovalov nedavno u Montrealu najavio je velike stvari. Kanađanin rođen u Tel Avivu nastavlja da blista, bez izgubljenog seta izbacio je Medvedeva i Congu, a posebno fascinantna bila je njegova staloženost u debiju na Artur Ešu – već u prvom gemu napravio je brejk, a jedini put kada je “štucnuo“, u finišu trećeg seta, brzo se oporavio i završio meč.

Momak ima zaraznu energiju o kojoj sam već pisao i toliko je harizmatičan da će ponovo igrati na Artur Ešu – ako je prvi meč bio delom zbog Conge, duel sa Kajlom Edmundom na Ešu je samo zbog njega, 18-godišnjaka koji je ne tako davno igrao juniorske turnire.

I dok se oko Ćorića, Šapovalova i Rubljova s razlogom digla galama, Amerikanci su pronašli način da ponovo ubace i svog čoveka u jednačinu – Frensisa Tijafoa. Mladić iz Merilenda odigrao je pet setova sa Federerom, ali sa aspekta kvaliteta, to je bio jedan od gorih mečeva na turniru. Tijafo jeste pokazao talenat na momente, ali na njegovoj tehnici i te kako mora da se radi i videla se njegova taktička nezrelost jer je brzao u trenucima kada se Rodžer mučio.

Na kraju je Amerikanac imao 18 vinera i 43 greške, a to što se išlo u pet setova više ide na Federerovu dušu. Uostalom, i u duelu sa Južnim videlo se da nešto sa Rodžerom nije u redu. Kao ni sa Rafom, doduše, moraće pod hitno da se dovedu u red ako misle da se sastanu u polufinalu, ali to je već neka druga tema o kojoj ćemo pisati.

3. Šansa za eks-Ju

Marin Čilić očekivano je u trećoj rundi, on puca i na titulu, ali nekoliko je igrača iz regiona koji mogu da ostvare rezultate karijere. Ćorića smo već spomenuli, a Damir Džumhur igra tenis karijere – polufinale Los Kabosa, finale Vinston Sejlema i sada pobede nad Kuevasom i Štebeom u Njujorku. Pobeda nad Rubljovom prvi put u karijeri donela bi mu plasman među 50 najboljih i priliku da se bori za četvrtfinale.

Viktor Troicki u lošoj je formi u poslednje vreme, ali je iskoristio dobar žreb, savladao Gombosa i Travalju, da bi ga sad dočekao Aleksandr Dolgopolov. Ukrajinac je izbacio Berdiha, ali ga je nekonstantnost pratila kroz karijeru, retko vezuje dva odlična meča. Iznenada, Viktoru se ukazuje prilika za rezultat karijere u Njujorku – neophodni su visok procenat prvog servisa i smirenost kao odgovor na neobične udarce Dolgopolova.

Doni Vekić tek drugi put u karijeri pošlo je za rukom da dođe do treće runde na Gren slem turniru – na Vimbldonu je umalo dobila Kontu u jednom od najboljih mečeva turnira, a sada joj se vraća i u prve dve runde izgubila je samo pet gemova u pobedama nad Hadad Majom i Šuai Peng.

Sevastova je drugačiji profil teniserke, sposobna je da duže loptu drži u igri i raznovrsnija je od obre prethodne rivalke, ali to ne mora mnogo da znači ako devojka iz Osijeka uđe u udarac.

I za kraj, tu je Aleksandra Krunić, koja se posle trijumfa nad Kontom i Ajlom Tomljanović sastaje sa Julijom Gerges. Nemica je u blistavoj formi, igrala je finale u Vašingtonu i četvrtfinale u Sinsinatiju, ali je kroz karijeru imala bezbroj autodestruktivnih mečeva u kojima potpuno pogubi konce i počne da greši u serijama. Aleksandra svojim stilom igre ima sposobnost da izmesti Juliju iz komforne zone i daleko od toga da je bez šansi – uostalom, u istom tom Njujorku dobila je Kiz i Kvitovu i igrala tri seta sa Azarenkom.