Često maštamo kako bi bilo da su košarkaši različitih generacija igrali u istom timu, ali to se obično svede na to – maštanje, dakle bez potpore u realnosti i bez posledica.

Ovo što su nam uradili Luka Dončić i Goran Dragić mnogo je okrutnije – dali su nam da vidimo, dali su nam da okusimo, ali znamo da više nema.

Ali pošto već znamo da nema, hajde da uživamo u ludoj vožnji koju se očigledno trude da nam podare u svom prvom i jedinom zajedničkom velikom takmičenju u dresu Slovenije. U četvrtfinalu, prepreci koju je Dežela tradicionalno teško prelazila, u najboljem meču na Evrobasketu Slovenija je pobedila Letoniju 103:97.

Povezano

Dončić: Luka i Srbija? Niko me nije kontaktirao

Eurobasket

12. sep 2017

Eurobasket

12. sep 2017

Srbija je zvala Luku Dončića!

Reprezentacija

12. sep 2017

Reprezentacija

12. sep 2017

Znam, reći će s pravom mnogi da se odbrana slabo i igrala, ali meni je godilo – od sve priče o odbrani proteklih godina kao da smo zaboravili zbog čega se košarka i igra. Kao što joj ime i kaže, zbog koševa, a u sredu uveče u dvorani Sinan Erdem videli smo 200 poena – 23 trojke, nekoliko atraktivnih dodavanja i zakucavanja, pametnih prodora…

I uživali smo uprkos kriminalnom suđenju, nije iskren onaj ko kaže da nije – ipak, na kraju se računa samo pobeda, a tandem iz naslova najzaslužniji je za trijumf Slovenije. Naizmenično su komandovali ekipom – kada bi jedan nakratko pao, drugi bi se dizao ne dozvoljavajući rivalu da nepovratno preuzme kontrolu nad utakmicom. Slovenija je imala +15 i +13, oba puta se Letonija vratila, ali su Luka i Goran bili tu da povuku ručnu kada je trebalo.

Posle blede partije u osmini finala, Dragić se vratio na nivo koji ga čini ozbiljnim MVP kandidatom. Nezadrživ u prodoru, pri tom nikada sa dva identična rešenja, pogođeni i teški šutevi, pregled igre kojim je davao život napadu svog tima i na kraju polaganje koje je verovatno i prelomilo meč.

Meč je završio sa 26 poena (9-15 iz igre, 6-7 penali), 6 skokova i 8 asistencija, doduše i 6 izgubljenih lopti, ali one padaju u vodu kada se vidi kako je igrao kada se meč lomio. Nepovratno osvaja taj njegov izraz lica kojim kao da govori “mogu da dam koš kad hoću“ – zvezda sa debelim pokrićem je Dragon.

Dončić je ponovo pokazao da je kompletan paket – blokada na Timi, perfektno čitanje odbrane i pronalaženje rupa u njoj kao pokazatelj visoke košarkaške inteligencije, zatim dvaput rešene situacije jedan na jedan sa Porzingisom, pa i trojka preko njegove ruke u vrlo važnim momentima. Bio je Luka emotivniji nego inače, posle slabije odigranog fajnal-fora Evrolige videlo se koliko mu znači da zablista u velikoj utakmici.

Pre nekoliko dana rekao je da mora još mnogo da radi kako bi bio prvi pik na NBA draftu, ali skauti koji su gledali prethodne mečeve i pogotovo ovaj sada verovatno više nemaju dilemu – na kraju, 27 poena (7-14 iz igre, 9-10 penali) i 9 skokova za noć koju će sigurno pamtiti.

Njihova energija i način igre razmrdali su u prošlosti često na svoju štetu stidljive Slovence – Vidmar je “napaljen“ ceo turnir i igra na nivou zbog kojeg se nekada smatralo da će biti ozbiljan evroligaški igrač, Prepelič idealno koristi svoje lopte (sada 12-12 penali), a pored doprinosa u skoku i odbrani, Rendolf se sada napokon isplatio i napadački sa 16 poena.

U pozadini svega toga stoji jedan čovek – srpski stručnjak Igor Kokoškov. Kažemo u pozadini jer i on je takav, ne voli mnogo da se ističe rečima, ali njegova ekipa na ovom Evrobasketu govori najlepšim košarkaškim jezikom na svetu. Hijerarhija u ekipi je jasna, uloga svakog igrača razrađena, a hemija koja gradi timski duh očigledna čak i kada se meč gleda putem ekrana. Rečju, i na prvi pogled vidi se da igra Slovenija ima glavu i rep.

Dobro se prilagođavaju svakom protivniku svesni svojih vrlina i svojih mana, a to je možda i najveća vrlina Kokoškova kao trener – raspolaže apsolutno svim informacijama, ali ih igračima prenosi filtrirano i ne komplikuje mnogo. Podigao je gruzijsku košarku, a sada ga jedna pobeda u naredne dve utakmice deli od toga da zauvek ostane u srcima svih Slovenaca i donese im prvu medalju u istoriji sa velikih takmičenja.

Sledeća prepreka ne može biti veća, u pitanju je Španija, a sposobnost prilagođavanja Slovenije biće na ogromnom testu jer su braća Gasol i Vili Ernangomes sa klupe ogroman zalogaj i za ekipe sa mnogo boljim igračima u reketu.

Ipak, Dončić i Dragić biće u ulozi autsajdera, igraju “žetonima kuće“ i možda nam pred skori rastanak prirede jedno veče za sva vremena.