NBA: Ko je najmanje loš na dnu Istoka?

Jeff Haynes/Getty Images

Batler, Džordž, Milsap, Karmelo Entoni, Bruk Lopes, Džef Tig – sve su to bivši ili aktuelni Ol-star igrači koji su tokom međusezone klubove iz Istočne konferencije NBA zamenili ekipama sa Zapada, pa mnogi sa pravom smatraju da razlika u kvalitetu između Zapada I Istoka dugo nije bila veća.

Na Istok su, sa druge strane, migrirali retki – daleko najzvučnije ime i jedini Ol-star je Gordon Hejvord. Ka istočnoj obali SAD pošli su i drugi solidni NBA igrači poput Džej Džeja Redika, Dianđela Rasela, Zeka Lavina, Enesa Kantera i Viktora Oladipa, ali je jasno da je nakon letošnjeg prelaznog roka mnogo više talenta nakupila Zapadna konferencija.

Posledica toga je činjenica da će nivo igre timova koje će se naći na dnu tabele Istoka biti još niži nego ranije, ali će borba za poslednja mesta koja vode u plej-of biti više nego uzbudljiva.

Za očekivati je da će na Istoku skor dovoljan za plasman u doigravanje biti negde oko 50 odsto, dok se na Zapadu očekuje da mnogi timovi koji ostvare više od 41 pobede ne uspeju da budu među prvih osam. Situacija bi mogla da bude slična onoj iz 2014. godine kada se Finiks Sansi nisu domogli plej-ofa iako su ostvarili 48 pobeda, dok je osmoplasirani tim Istoka iste godine bila Atlanta sa 38 trijumfa.

Liga najavljuje promene koje bi možda i ukinule geografijom određene konferencije i divizije, ali do tada nas na Istoku očekuju mnogi timovi sa kojima bi brojni Evroligaši mogli da se “pobiju.”

Čikago Buls – Džimijevo poglavlje se okončalo, počinje Laurijevo

Poslednji vojnik iz ere Tima Tibodoa Džimi Batler napustio je Čikago i tako najavio novu košarkašku eru u Ilinoju. Upravo završena etapa bila je rezultatski uspešna, uzevši u obzir da je karijera glavnog igrača tima Derika Rouza uništena povredama.

U budućnost bi tim trebalo da odvede trener Fred Hoiberg koji će konačno imati “prazan papir” na kojem bi trebalo u delo da sprovede svoju viziju tečnog napada sa puno šuteva spolja – suprotnost sistemu koji je forsirao napadački prilično konzervativni Tibodo.

Eksperiment sa trojicom bekova kojima je neophodna lopta da bi funkcionisali sasvim očekivano nije uspeo, a sva trojica (Batler, Dvejn Vejd i Ražon Rondo) su napustili Bikove.

Resursi koje su Bulsi dobili u zamenu za Batlera niži su od očekivanih, ali najbitnije je da imaju temelj budućnosti tima – Finca Laurija Markanena. Talentovani 20-godišnjak fantastično se predstavio košarkaškoj javnosti na prvom profesionalnom turniru u karijeri – nastupi u dresu finske reprezentacije tokom septembarskog Evrobasketa bili su zaista fantastični.

Osim Markanena, Bulsi imaju još mladih igrača od kojih se očekuje napredak u narednom periodu. Kris Dan mora da povrati pouzdanje posle veoma lose ruki sezone u Minesoti, Zek Lavin će verovatno nastaviti da rešeta, ali bi morao više da “zapinje” u odbrani i bude obazriviji u selekciji šuta, a dalji put ka karijeri solidnog NBA visokog trebalo bi da nastave Bobi Portis i Kristijano Felisio. Više se očekuje i od talentovanog šutera Denzela Valentajna nakon ne preterano ohrabrujuće prve sezone.

Veterana skoro pa da nema – to su praktično samo Robin Lopes i Kvinsi Pondekster, igrači koji nemaju ni 30 godina.

Ukoliko se sve bude razvijalo po planu, Bulsi će igrati dopadljivu košarku iz koje će, nadaju se, isplivati i poneki budući Ol-star igrač.

Kratka prognoza: bez šanse za plej-of, prioritet će biti visoki pik i postavljanje temelja novog tima.

Indijana Pejsers – Leri Bird je konačno podvukao crtu

U Indijani je situacija slična onoj u Čikagu – poslednji čovek timova koji su se početkom decenije neuspešno suprotstavljali Lebronovom Majamiju, Pol Džordž, otišao je iz kluba.

U zamenu za njega Pejsersi nisu dobili previše, ali je upravi pod vođstvom Lerija Birda bilo jasno da Džordža moraju zameniti za bilo šta kako ne bi došli u situaciju u kojoj bi ih sledećeg leta napustio bez ikakve nadoknade. Novi “Hužeri” biće Viktor Oladipo i Domantas Sabonis, momci koji neće ni izbliza moći da nadomeste ono što je Džordž pružao na parketu – i u napadu i u odbrani.

Trener Nejt Mekmilan nada se da će u Majlsu Tarneru imati svog Porzingisa ili Taunsa – centra koji će u narednim godinama biti lice franšize, iako je 21-godipnjak ipak manje talentovan od spomenutog dvojca.

Međutim, Tarner ima dva izuzetno bitna kvaliteta za modernu NBA – veoma meku ruku i domet koji seže do linije za tri poena, ali i sposobnost da blokadama sačuva svoj reket. U prošloj sezoni je ubacivao nešto više od 16 poena po meču, a u narednoj će imati više lopti, pa se očekuje da će prosek otići preko 20. Biće jedan od ozbiljnijih kandidata za titulu igrača koji je najviše napredovao ako sve nastavi da se razvija po planu tima iz Indijanapolisa.

Ostali mladi košarkaši od kojih se očekuje da mu asistiraju su Ti Džej Lif, 18. pik sa ovogodišnjeg drafta i spomenuti Sabonis, koji u ruki sezoni nije igrao kako se očekivalo.

Tu su i veterani spremni da pomognu timu da premosti ovaj period – Al Džeferson uvek može Tarneru da pokaže neku „foru“ na visokom postu, a Deren Kolison i Tadeus Jang i dalje mogu da igraju NBA košarku – problem je u tome što ukoliko oni predstavljaju veoma bitne članove rotacije, a sa njuma u velikim ulogama učinak tima će biti očekivano slabiji.

Viktor Oladipo će najčešće imati loptu na spoljnim pozicijama i očekuje se da će biti glavi kreator tima, a dosta minuta i prilična sloboda u igri očekuju se i od Bojana Bogdanovića, koji je u dosadašnjem delu karijere dokazao da može da poentira na NBA nivou iz spot-ap situacija, uz ne baš reprezentativnu igru u odbrani. Ipak, šut će biti tražena roba ove godine u Pejsersima, pa treba očekivati i neke veoma efikasne partije hrvatskog košarkaša.

Kratka prognoza: šanse za plej-of su gotovo nepostojeće, glavni cilj sezone je razvoj Majlsa Tarnera.

Atlanta Hoks – Novo mlado jezgro raste oko Šredera

Trend je uočljiv – poslednji igrač startne petorke koja je u sezoni 2014/2015. ostvarila skor od 60 pobeda I 22 poraza napustio je Džordžiju ovog leta. Od kluba se rastao u prethodnim sezonama briljantni Pol Milsap, baš kao što su to pre njega redom činili Demare Kerol, Al Horford i Kajl Korver.

Jastrebovi su se odlučili da raspuste tim koji je bio veoma atraktivan i uspešan, ali nedovoljno kvalitetan da zapreti Lebronovom Klivlendu kao apsolutnom vladaru Istoka. Započeli su process ponovne izgradnje sastava, a kako to obično biva, “ribilding” ne ide u istu rečenicu sa dobrim rezultatima.

Centralna figura novih Hoksa biće nemački plejmejker Denis Šreder, koji će u narednoj sezoni uzimati najveći broj šuteva i uglavnom delati iz pik-en-rol situacija. Kada je inspirisan, igrač nekada poznat kao “novi Rondo” može da zatrpa protivnika ubitačnom kombinacijom atletskih sposobnosti, dodavanja i na mahove preciznog šuta, ali sve to veoma lako može da se završi i nizovima jeftino prodatih lopti i promašenih teških šuteva. Takođe, Šreder je u prošlosti umeo da bude veoma prgav, pa ga je klub i suspedovao zbog kašnjenja posle prethodne Ol-star pauze, tako da stručni štab mora da održava harmoničnu atmosferu.

Napad Atlante nema dovoljno talentovanih strelaca i driblera da bi trener Budenholzer implementirao svoj omiljeni “pokretni napad” kako je naumio, ali Atlantu je poslednjih godina krasila i odlična odbrana. Sa podmlađenm timom učinci će neminovno pasti, ali poenta sezone biće da se promovišu mladi igrači.

Najbitniji među njima je Torijan Prins, igrač koji je u prošloj sezoni pokazao da ima potencijal da postane vrhunska 3&D opcija – praktično potencijalno bolja zamena za nekadašnjeg miljenika navijača Demarea Kerola, samo uz kreatorski gen koji Kerol nikada nije imao. Obojica imaju radnički mentalitet, a čak im je i frizura slična.

Veterani koji mogu da doprinesu su i dalje pristuni i garantuju plasman van poslednja tri tima, makar na papiru, ali ne deluje da će za bio koga od njih biti mesta u iole daljoj budućnosti Hoksa, izuzimajući možda centre Dvejna Dedmona i Majka Muskalu.

Kratka prognoza: Borba za osmo mesto uz dodatni razvoj Prinsa u najboljem, potpuni krah prouzrokovan Šrederovim lošim partijama u najgorem mogućem slučaju.

Detroit Pistons – Van Gandijev plan se sve više urušava

Sten van Gandi je u Detroitu mislio da ima sve što je imao i u Orlandu kada je tim predvođen Dvajtom Hauardom doveo do NBA finala. Dvajta je trebalo da glumi Andre Dramond, Džamira Nelsona Redži Džekson, kao šuteri raspoređeni oko dvojca koji igra pik-en-rol bili su predviđeni Markus Moris, Tobajas Heris, Kentavijus Kaldvel-Poup i ostali. Međutim, nije uspelo.

Ispostavilo se na kraju da jednostavno nisu bili dovoljno kvalitetni. Taj tim nije mogao više od prve faze plej-ofa, ponekad čak ni toliko, pa je sada je tim iz Motor Sitija stigao do granice gde ne znaju šta bi sledeće uradili. Forsirati trenutnu ekipu i očekivati drugačiji rezultat od onog iz prethodnih par godina zaista nije logično, tako da je moguće da tokom sezone “sevne” trejd koji bi npr. Dramonda odveo u neki konkurentniji tim u zamenu za visoki pik.

Detroit nije naročito popularna destinacija za slobodne agente i teško je očekivati da će se Pistonsi pojačati u prelaznim rokovima, primamljivih resursa za učešće u trejdovima nemaju, tako da slanje nekog od trenutnih nosilaca igre u zamenu za komadić budućnosti predstavlja jedino racionalno rešenje. Jedan od glavnih igrača iz prethodne sezone već ih je napustio – Kentavijus Kaldvel-Poup igraće u nastavku karijere za Los Anđeles Lejkerse.

Van Gandi je tako produžio trend koji je započeo Dok Rivers – ukoliko jedan čovek istovremeno obavlja funkciju trenera i generalnog menadžera (slično kao menadžeri u engleskom fudbalu), rezultati i te kako trpe. Videćemo koliko će uspešan biti Tom Tibodo, čovek koji je na dvostrukoj funkciji u Minesota Timbervulvsima.

Prognoza: čvrsta košarka dovoljna za ivicu plej-ofa, sve zavisi od odbrane za koju imaju dobar potencijal i toga da li će uopšte ostati na okupu.

Bruklin Nets – Svetlo na kraju tunela?

Tim u vlasništvu ruskog tajkuna Mihaila Prohorova i dalje ispašta zbog trejda iz 2013. u kojem ih je prvi operativac Bostona Deni Ejndž ošišao, ostavivši ih bez tračka nade za ozbiljnu NBA košarku u narednih pet godina. Netsi su dobili dvojicu ikona NBA Pola Pirsa i Kevina Garneta u zamenu za četiri pika prve runde. Nevolja je bila u tome što su Garnet i Pirs ukupno imali 70 godina, a pikovi su nakon očekivanog ambisa u koji su Netsi upali postali najtraženija roba u čitavoj ligi.

Netsi su tako godinama najgori tim lige (kada se Filadelfija svojski ne potrudi da im otme to laskavo mesto), a na kraju svake sezone njihov izbor sa drafta ide pravo u ruke Boston Seltiksa.

U međuvremenu Prohorov je uvideo koliko je naštetio svojoj investiciji i počeo razumnije da vodi franšizu – došao je novi generalni menadžer Šon Marks, parvo ih kuhinje San Antonio Sparsa, zatim širom lige omiljeni trener Keni Etkinson – obrisi igre počeli su da se naslućuju.

Netsi u ovoj sezoni konačno imaju uzbudljivog mladog košarkaša oko kojeg mogu da grade nešto u budućnosti – iskoristili su želju Lejkersa da se ratosiljaju Rasela kako bi otvorili prostor za Lonza Bola i u svoje redove doveli mladog plejmejkera. Rasel jeste dosta neozbiljan, ali je beskrajno talentovan i u stanju da eksplodira i postane jedan od najboljih bekova lige. Sjajan je dodavač i dribler, a ima lep izbačaj i ako ostalo bude kako treba, šut će sam doći.

Ima u Bruklinu i pouzdanih iskusnih igrača koji mogu da pomognu – Džeremi Lin, Trevor Buker i Demare Kerol su pravi profesionalci i provereni igrači kada su zdravi, ali će za Netse mnogo bitnije biti ko će se razviti od mladih nada.

U poslednjih nekoliko godina dobro su birali i okupili su grupu momaka od kojih bi neko vrlo lako mogao da postane vođa tima uz Rasela – tu su Rondej Holis Džeferson, Keris Levert, Ajzeja Vajthed i Šon Kilpatrik.

Malo po malo, Netsi se vraćaju u život, i dalje je to daleko od bilo kakvog pretendovanja na vrh, ali konačno se događa nešto pozitivno.

Kratka prognoza: još jedna sezona sa malim šansama za plej-of, manje turobna od prethodnih, doduše.

Njujork Niks – nema više veterana, sve karte na Porzingisa

Nema više Karmela, nema više Rouza, jedna stvar je makar jasna – sve je podređeno građenju tima oko Kristapsa Porzingisa. Fil Džekson je najuspešniji trener u istoriji NBA, ali kao funkcioner Niksa bio je bez dileme veoma loš.

Jedina dobra stvar koju je uradio za vreme šefovanja u Velikoj Jabuci bila je draftovanje ogromnog Letonca sjajnog šuta. Promašena pojačanja, predugi ugovori igračima koji očigledno ne mogu da ih odrade zbog povreda (odličan primer Žoakim Noa), davanje klauzule Karmelu Entoniju po kojoj ne može da bude trejdovan ukoliko on to ne odobri i mnogi drugi potezi oštetili su razvoj kluba u poslednje tri godine.

Sada konačno imaju čistu situaciju da grade oko Porzingisa. Da li? U timu je i Enes Kanter, igrač na maksimalnom ugovoru, veoma nekompatibilan letonskoj zvezdi. To je veliki kamen oko vrata timu koji tek treba da se razvija i kojem je potrebna fleksibilnost na seleri kapu.

Što se tiče Porzingisovih saigrača, malo je onih od kojih se očekuje da će biti u timu u narednih nekoliko godina. Niksi su radi da saznaju kakvim će se pokazati Frenk Ntilikina, talentovani francuski plejmejker sjajnih fizikalija. Kao rezervni centar u budućnosti nameće se Vili Ernangomes, dok je ostatak rostera u narednih nekoliko prilično otvoren. Tim Hardavej i Kortni Li mogu da doprinesu trenutno i tu se priča oko trenutnog dometa ekipe praktično završava.

Jedna konstanta je u poslednjih desetak godina u NBA jasna – kada se tim oslanja na siguran napadački učinak Majkla Bizlija, crno im se piše.

Kratka prognoza: veoma mršave šanse za doigravanje, iako bi zbog slabije konkurencije tamo mogla da ih odvede fenomenalna Porzingisova individualna sezona.

Orlando Medžik – odbrana mora da bude dobra cele sezone

Orlando je nebitan u NBA od kada ih je Dvajt Hauard napustio 2012. godine, a to se u narednoj godini neće promeniti.

Od kada ih je tada moćni centar napustio, ekipa sa Floride birala je visoko na svakom draftu, ali nije uspela da se domogne nijednog elitnog košarkaša.

Viktor Oladipo i Domantas Sabonis su trejdovani za Serža Ibaku, koji je potom zamenjen za Terensa Rosa i budući pik. Dakle, praktično su pretvorili tri veoma visoka pika u Terensa Rosa i jednu sezonu povređenog Ibake. Tobajas Heris ih je napustio bez ikakve nadoknade. Eron Gordon i Elfrid Pejton su i dalje u njihovom timu i utisak je da ne napreduju. Što je još gore, čini se da Pejton ni ne može da napreduje više od trenutnog nivoa igre.

Ubedljivo najbolji igrač u napadu im je već godinama Nikola Vučević, ali su i njegove minute zagušili dovošenjem Bizmeka Bijomba na poziciji centra. Kada Orlando izađe na teren sa petorkom Elfrid Pejton – Evan Furnije – Džonaton Simons – Eron Gordon – Bimek Bijombo, to je veoma dobra defanzivna postava, ali i verovatno najgori šuterski tim u čitavoj ligi. Problem u prethodnoj sezoni bio je i to što čak i ta jednosmerna petorka nije bila na visini zadatka u odbrani u pojedinim delovima sezone.

Deluje da je Orlando takođe na raskršću na kojem se nalazi Detroit – možda bi najlogičnije u ovom trenutku bilo prepoznati da “ribilding” nije uspeo i srušiti sve kockice, pa krenuti ispočetka.

Kratka prognoza: pošto su zadržali tim iz prošle sezone, šanse za plej-of su veće nego prethodnih godina, iako sunovrat odbrane može da dovede do još jedne bačene sezone.