Veoma česta tema u medijima, ali i u svakodnevnom razgovoru, postala je u poslednje vreme rodna ravnopravnost jezika. Mi se u redakciji na "zadatu temu" više zabavljamo nego što joj se možda posvećujemo ozbiljno, ali da zaslužuje da je se dotaknemo to nije sporno.

Sigurna sam da ovim tekstom nećemo rešiti praktično nijedno pitanje vezano za rodno osetljiv jezik, ali će verovatno i vama dati zanimljive teme za razmišljenje. Ono što je sasvim sigurno jeste da ćete videti mnogo znakova pitanja.

Šta zapravo znači rodno osetljiv jezik?

Rodno osetljiv jezik jeste jezik u kojem je kategorija roda jasno vidljiva i koji u sebi ne sadrži eksplicitne ili implicitne uvredljive ili diskriminišuće izraze. Rodno neutralnim sredstvima obuhvaćen je i muški i ženski rod.

Rodno ravnopravan jezik manifestuje se, pre svega, kroz upotrebu titula, naziva zanimanja i vlastitih imena čiji su nosioci žene. Ili su, ako ćemo poštovati model rodne ravnopravnosti, žene nosilje ili nositeljke tih titula, naziva zanimanja i ličnih imena.

Način na koji se u medijima najčešće formulišu ženski nazivi zanimanja i titula je rodno neutralna formulacija – lekar, vozač, profesor. U ovakvim slučajevima, muški rod ima opšti karekter i obuhvata i muški i ženski rod.

Drugi način, koji je jednako zastupljen u srpskom jeziku, jeste da za zanimanje, funkciju ili titulu koristimo tvorbene mogućnosti koje nam pruža srpski jezik tako što ćemo dodati nastavak na neutralan oblik – profesorka ili profesorica, lekarka… Jezik nudi različite dodatke, sufikse, a koji ćemo od njih koristiti zavisi od naše intuicije, ali i od jezičke prakse jer se gotovo uvek koriste sufiksi koji su se učvrstili kao uobičajeni.

Postoji, naravno i drugi način, a to je da ispred naziva zanimanja stavimo reč žena – žena vozač, žena hirurg… Ovo ćete najčešće videti ako neki izraz iz engleskog jezika prevedete bukvalno i doslovno, na primer kosristeći Gugl translejter.

Pisanje ličnih imena i prezimena žena je takođe nešto što se radi drugačije u odnosu na to kada pišete muška imena i prezimena. Posebno se to odnosi na medije.

Zastarelo je pravilo po kome su se udate od neudatih žena razlikovale po tome kako su oslovljavane prezimenom. Ja bih, na primer, po tom pravilu, bila Todićka jer mi je to prezime koje sam „uzela“ nakon udaje i označava da „pripadam svome mužu“. Moje kćeri bi, po tom pravilu, bile Todićeve, jer „pripadaju svome ocu“. Često viđamo da se žene u novinskim tekstovima oslovljavaju samo imenom ili samo prezimenom, dok je u sportskom izveštavanju često i da se napiše na primer „najbolja teniserka sveta Rumunka Simona Halep“, gde neku sportistkinju određujemo nacionalnom pripadnošću, imenom i prezimenom.

Što se tiče novinarskog izveštavanja i pisanja, najčešće ćete rodno osetljiv jezik do detalja primenjen naći u odeljcima zabave, posebno kada su u pitanju nazivi zanimanja (pevačica, glumica, manekenka…). Tekstovi koji se bave politikom, ekonomijom ili sportom doneće vam više primera rodno neutralnog jezika.

Uz najavu usvajanja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije stigla je i „napomena“ medijima da će svi koji se u izvaštavanjima ne budu pridržavali rodno osetljivog jezika biti dužni da plate kazne od oko milion i više dinara.

Borkinje za prava žena, pa i u smislu rodno osetljivog jezika, već nekoliko godina sa menje ili više uspeha, zagovaraju uvođenje u upotrenu izraza koji zvuče prilično neprirodno za srpski jezik.

Psihološkinje, psihijatrese, biološkinje, akademkinja, magistra i ko zna šta sve još…

Kako bi to izgledalo u sportskom novinarstvu?

Sportistkinja, teniserka, košarkašica, odbojkašica, fudbalerka, klizačica, gimnastičarka, atletičarka, bokserka, karatistkinja, džudistkinja (džudoka), rukometašica, skakačica udalj, skakačica uvis….

Sve su to reči koje se svakodnevno koriste, na koje smo navikli i u govoru i u pisanom obliku jer postoje od pamtiveka i u skladu su sa jezikom.

Pitanje je kako bi izgledalo kada bismo morali da do poslednje reči učinimo jezik rodno ravnopravnim u sportskom izveštavanju?

Da uzmemo kao primer jednu odbojkašku ekipu. Žensku dabome.

Dakle, odbojku u ženskom odbojkaškom klubu igraju odbojkašice. Što je logično, i prirodno. One bi dalje, u odnosu na poziciju na kojoj igraju u timu, rodno osetljivim jezikom rečeno, bile primačice, blokerke, korektorke i libero za koga će možda jednom neko smisliti adekvatan izraz. Liberesa? Libreta? Liberka?

U fudbalu bi fudbalerke bile golmanke, defanzivke, napadačice, veznjakinje, bekice…

U košarci bi košarkašice bile plejerke (plejice?), bekice, centarke (?) i krilo… Opet, kao i za libera u odbojci ja nemam ideju šta bismo sa ovom rečju (krilica, krilatica… ili nešto treće jednako neadekvatno).

Žene treneri bile bi trenerke, žene sudije – sudinice, sudilje ili kako već…
Nosioci bi u ženskom tenisu bile nosilje ili nositeljke…

Vozači, ukoliko su žene kojih je ionako malo u automotosportu, bile bi vozačice ili automobilistkinje… Zdravo Danice Patrik automobilistkinjo…

Udarači bi u ženskom kriketu, valjda, bili udaraljke…

Treba li da idemo dalje ili već možete da zamislite sebe kako jedog dana, kada poželite da pročitate izveštaj sa recimo odbojkaške utakmice, gledate sve ove nazive i smejete se u neverici?

A šta kažu lingvisti?

Veoma je malo reči kojima se u srpskom jeziku ne može napraviti i oblik u ženskom rodu. Ipak, pravila koja se u tom procesu moraju poštovati su veoma jasna:

– Ne može se tako reći – znači da je značenje reči već semantički zauzeto ili je oblik „rezervisan“ (Primer poslanica… Kako biste razlikovali poslanicu u Parlamentu od patrijarhove poslanice?)

-Reč je ružna – nije u duhu jezika ili ne zvuči lepo
(Primeri psihološkinja, tužiteljka…) Ovo je ipak pravilo koje najviše trpi kritiku i najčešće se „zaobilazi“

– Ne doprinosi rodnoj ravnopravnosti – ženskim oblikom se stavlja akcenat na pol, a na na ono čime se osoba bavi, čime se žena dodatno diskriminiše.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) podsetila je javnost da je Odbor za standardizaciju srpskog jezika još pre nekoliko godina doneo Odluku kojom se sa više aspekata najvišeg lingvističkog autoriteta za srpski jezik „stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti rodno diferenciranog jezika“.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je istakao da je neophodno doneti preciznu preporuku kako bi se izbegla banalizacija jezičke teorije da se zbog prisustva ili odsustva neke jezičke kategorije može zaključiti o prisustvu ili odsustvu neke ravnopravnosti ili diskriminacije jezika.

Odbor je podsetio da je činjenica da gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični. U zvaničnoj upotrebi, gramatika srpskog jezika kaže da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju bića oba pola (čovek/ljudi, pas, golub, pisac, sudija…) i da je zbog toga tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena u neskladu sa stavom lingvističke nauke.

Preporuka je Odbora da oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom (sportistkinja, odbojkašica). Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti muški generički rod (plej, libero, krilo) jer njegova upotreba ne implicira diskriminaciju žena, već svest o jednakoj društvenoj vrednsoti žena i muškaraca.

Biće šta će biti, i mi ćemo tome, vrlo verovatno, biti svedoci. Možemo i ne moramo biti nemi posmatrači promena.

Jezik je „živ organizam“ i oduvek se menjao i prilagođavao potrebama čoveka. I što neko u svim ovim raspravama napisa, da su nam ove reči trebale već bismo ih imali.