U četvrtak, negde oko pet časova po srednjoevropskom vremenu, dobili smo i poslednjeg učesnika 21. Svetskog prvenstva u fudbalu, koje će se sledeće godine održati u najvećoj zemlji sveta – Rusiji.

Južna Amerika (CONMEBOL zona) dobila je petog predstavnika na glavnoj pozornici, a najveća, po mnogima i najznačajnija, fudbalska smotra 32. člana – selekciju Perua.

Svetsko prvenstvo se posle 12 godina formalno vraća u Evropu – jedan od 11 gradova domaćina, Jekaterinburg, nalazi se istočno od Urala, u azijskom delu Rusije. Poslednji put to takmičenje se na Starom kontinentu igralo 2006. u Nemačkoj. U međuvremenu, 2010. domaćin je bila Južna Afrika (istorijsko takmičenje u nekoj afričkoj državi), a 2014. Brazil, gde je igran prethodni šampionat.

Čast da organizuje Mondijal Evropi pripada 11. put, pet puta je to činila Južna Amerika, tri Severna, a jednom Azija i pomenuta Afrika.

S obzirom na to da je odbrojavanje do zvaničnog otvaranja tek u uvodnim satima, pravo je vreme da se podsetimo kada su i gde kvalifikacije startovale, kako su tekle i na koji način je svaka od selekcija došla na završni turnir.

Sve je počelo u Diliju, glavnom gradu Istočnog Timora, 12. marta 2015. godine, gde je selekcija te zemlje igrala protiv Monogolije, u okviru prvog kruga azijskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Domaći tim je slavio 4:1, a prvi gol u kvalifikacijama postigao je Čikito Filipe do Karmo, napadač te ekipe.

Od tada do poslednjeg meča u Limi prošlo je tačno dve godine, osam meseci i tri dana i odigran je 871 meč (zaključno sa poslednjim). Ukupno 210 reprezentacija borilo se za odlazak u Rusiju, od kojih prvi put selekcije Butana, Južnog Sudana, Gibraltara i tzv. Kosova.

Od šest različitih konfederacija (UEFA, CONMEBOL, CONCACAF, AFC, CAF, OFC) samo poslednja (Okeanija) neće imati svog predstavnika. Novi Zeland, kao najbolja reprezentacija tog regiona, pravo na učešće izgubio je u dvomeču baraža sa Peruom.

Evropu, kao kontinent sa najviše reprezentacija u kvalifikacijama – 54 (koliko je imala i Afrika), predstavljaće 14 selekcija, računajući i domaćina takmičenja. Južna Amerika, Afrika i Azija (uz Australiju) imaće po pet, a Severna Amerika, tačnije KONAKAF zona, tri.

Shodno tome, u analizi svih pobednika kvalifikacija, krenućemo od najbrojnijih.

GDE JE GRANICA ZA NEUSTRAŠIVE VIKINGE, KO SU FAVORITI IZ EVROPE?

Nema sumnje da je za većinu glavni utisak evropskih kvalifikacija ispadanje četvorostrukih svetskih šampiona Italijana, koji će posle 60 godina ostati bez učešća na Mondijalu. Tom temom se bavio kolega Lazar Jovanović, ovde će sva pažnja biti usmerena na pobednike. Najveći među njima jeste Island.

Ostrvska zemlja koja, prema poslednjem popisu, broji nešto više od 330,000 stanovnika, posle debitantskog nastupa na Evropskom prvenstvu, prvi put će se naći i na svetskoj smotri najboljih selekcija, gde će biti najmanja država koja je u tome uspela – ikada.

Islanđani su se u Rusiju plasirali sa prve pozicije grupe I evropskih kvalifikacija, sa 22 boda (svih pet pobeda kod kuće), ispred selekcije Hrvatske, koja je zauzela drugo mesto sa dva boda manje, Ukrajine, Turske, Finske i tzv. Kosova. Najbolje partije Ostrvljani su pružili kad je bilo najpotrebnije – u duelima sa Hrvatskom, Ukrajinom i Turskom. Sva tri direktna protivnika za plasman savladali su kod kuće bez primljenog gola, a Turke su ubedljivo tukli i na strani (3:0).

Na EP su sve oduševili plasmanom u četvrtfinale, za Mondijal je jedno sigurno – glasno će se čuti pesma Vikinga.

Kad je reč o pomenutoj grupi, iako prvi favoriti, Hrvati su plasman na završni turnir obezbedili među poslednjim ekipama. Loše partije u finišu kvalifikacija (dva poraza i remi u četiri meča) rezultirale su smenom selektora Anta Čačića uoči odlučujućeg meča u Ukrajini. Šansu je dobio Zlatko Dalić, koji je uspeo da probudi ekipu i pobedom u Kijevu, te u prvom meču baraža protiv Grčke na Maksimiru, spase Vatrene eliminacije i dodatne eskalacije nezadovoljstva tamošnje javnosti. Plasmanom u Rusiju, Hrvati su nastavili tradiciju učešća na velikim takmičenjima. Od poslednjih pet Mondijala nisu učestvovali samo u Južnoj Africi, a najveći uspeh zabeležila je ekipa predvođena Ćirom Blaževićem 1998. godine u Francuskoj, gde je osvojeno treće mesto.

Selekcija koja je prva obezbedila plasman na Prvenstvo sveta bila je Belgija. Što zbog neospornog kvaliteta, što zbog grupe u kojoj su najveći rivali Grčka i BiH, a ostatak čine Kipar, Estonija i Gibraltar, Begijanci su vizu čekirali posle osmog kola pobedom nad Grcima. Na kraju su kvalifikacije završili sa 28 bodova (devet pobeda i remi) i neverovatnom gol razlikom 43:6. Sa tim brojem bodova, Belgija deli drugu poziciju najuspešnijih reprezentacija u kvalifikacijama sa Španijom. Ispred je jedino svetski šampion Nemačka, koja je ostvarila svih 10 trijumfa. Nemci jedini imaju i bolju gol razliku od ekipe Roberta Martinesa – 43:4.

Crvenim đavolima to je drugo uzastopno učešće na Mondijalu, posle dva propuštena (2006, 2010). Na prethodnom u Brazilu zaustavljeni su od Argentine u četvrtfinalu. Golom u 8. minutu Gonzalo Iguain ih je sprečio da ponove najveći uspeh na takmičenju, ostvaren 1986. u Meksiku, kad su završili na četvrtom mestu.

Jedna od osam selekcija koja je uspela da se popne na vrh sveta – Španija, grupu G je završila na suveren način, sa pomenutih 28 bodova, ispred Italije, Albanije, Izraela, Makedonije i Lihtenštajna. Samo tri primljena gola na 10 mečeva, Furiju svrstava u najbolju defanzivnu ekipu ciklusa za nama (isti broj golova primila je i Engleska). Pobeda nad najvećim rivalima u grupi Italijanima u sedmom kolu (3:0) i definitivno je otklonila sve sumnje koja će od dve ekipe direktno na 21. šampionat. Prethodni put Španci su takmičenje preskočili 1974, a na prethodna 63 kvalifikaciona meča nisu doživeli poraz, po čemu su apsolutni rekorderi. Sledeća na toj listi je Nigerija sa 36.

Poslednja tri meča u grupi Španija je završila uz gol razliku 12:0, jasno stavivši do znanja svima da želi da ponove uspeh iz 2010. godine i vrati Boginju u Madrid.

Ako je Španija u kvalifikacijama pokazala da je kadra za najviše domete u Rusiji, onda o Nemačkoj ne bi trebalo previše trošiti reči – 30 bodova i najbolja gol razlika jasan su pokazatelj da svetski šampioni nisu ustuknuli ni za milimetar u odnosu na 2014. O tome svedoči i to da je 2017. prva kalendarska godina koju su Nemci završili bez poraza u svim mečevima, od 1997.

Ekipa koja posle Brazila ima najveći broj učešća na Prvenstvima sveta (19 – takmičenje 1950. propustili iz političkih razloga) i najveći broj titula (4 – koliko ima i Italija) u kvalifikacionoj grupi C takmičila se sa Severnom Irskom, Češkom, Norveškom, Azerbejdžanom i San Marinom. Poslednjoj trojci je u šest mečeva dala 33 gola (San Marinu 15, Azerbejdžanu 9, Norveškoj 9) i prve pratioce Irce ostavila iza sa 11 bodova prednosti. Ni iz ove, kao ni iz grupe u kojoj je bila Španija, drugoplasirana ekipa nije uspela kroz baraž da ode na Mondijal.

Ukoliko Belgija, Španija i Nemčka prema najvećem broju procena spadaju u red najužih favorita iz Evrope u Rusiji, onda mesto tik uz njih zauzimaju finalisti prethodnog kontinentalnog takmičenja Francuska i Portugal.

Francuzi su teže nego što je bilo očekivano obezbedili plasman iz grupe u kojoj su bili još Švedska, Holandija, Bugarska, Luksemburg i Belorusija. Poraz od Švedske u petom i jedno od najvećih iznenađenja kvalifikacija – remi sa Luksemburgom kod kuće u sedmom kolu grupe A, doveli su Dešanovu ekipu u nezavidan položaj. Na kraju, dve tesne pobede nad Bugarskom (1:0) i Belorusijom (2:1) osigurale su prvu poziciju sa 23 boda. U najvećoj zemlji sveta Galski petlovi će imati priliku 20 godina kasnije da ponove najveći uspeh i dođu do druge titule prvaka sveta.

U toj grupi je zanimljiva bila borba za baraž, koju su vodile Švedska i Holandija završivši kvalifikacije sa po 19 bodova. Lale su u poslednjem kolu dobile Skandinavce 3:0, ali je presudila bolja gol razlika Švedske (+15 naspram +9), koja je značajno popravljena ubedljivom pobedom nad Luksemburgom kolo pre toga (8:0). Svi se sećamo izjave selektora Holandije Dika Advokata, koji je uoči tog meča rekao da “nema šanse da Švedska slavi sa 8:0”… Ako je Advokatu za utehu, postao je selektor sa najviše pobeda u istoriji Holandije – 37.

Na kraju, Švedska je u dvomeču baraža izbacila Italijane golom Johansona u prvom duelu u Stokholmu i vratila se na veliku scenu posle 12 godina i takmičenja u Nemačkoj. Poslednji veliki uspeh Šveđani su napravili 1994. u SAD, gde su pobedom nad Bugarskom došli do trećeg mesta. Prethodno ih je u polufinalu izbacio budući šampion Brazil, golom Romarija. Treća pozicija, ipak, nije najbolji plasman te zemlje na Prvenstvima sveta. Korak više otišli su nekoliko decenija ranije, kad su kao domaćini zastali u finalu. Prekoputa te 1958. godine ponovo je bio Brazil, predvođen Peleom, koji je bio dvostruki strelac u meču za titulu.

Sudbina evropskog šampiona Portugala rešavala se u prvom i poslednjem kolu grupe B. Za to je najzaslužnija reprezentacija Švajcarske, koja je bez greške do poslednjeg meča, odigrala kvalifikacije.  U odlučujućem duelu dva tima, Portugal je slavio 2:0 i zbog bolje gol razlike (+28 naspram +16) kao prvoplasirani sa 27 bodova otišao direktno u Rusiju, gde će po tek po sedmi put igrati na završnom turniru. Od takmičenja u Japanu i Južnoj Koreji, Portugalci su redovni učesnici, a najveći uspeh ostvaren je daleke 1966. kad su osvojili treće mesto, najviše zahvaljujući najboljem strelcu turnira Euzebiju.

Sa druge strane, Švajcarska je uprkos 27 od 30 osvojenih bodova – istina iz grupe gde su protivnici Mađarska, Farska Ostrva, Letonija i Andora – morala u doigravanje. Kao i kod Šveđana i u njihovom dvomeču sa Severnom Irskom, presudio je jedan gol, onaj iz sumnjivo dosuđenog penala u Belfastu. Gol Rodrigesa odveo je ekipu Vladimira Petkovića na četvrti u nizu, a ukupno 11, Mondijal. U novije vreme većih uspeha ta selekcija nije imala, najbolji rezultati su joj četvrtfinala davnih godina – 1934, 1938. i 1954. kad su bili i domaćini.

Uspon u kojem se poslednjih godina nalazi selekcija Poljske potvrdila je direktnim plasmanom u Rusiju. Poljaci su, predvođeni najboljim strelcem kvalifikacija Robertom Levandovskim (16 golova), takmičenje u grupi E završili sa 25 bodova, pet više od drugoplasirane Danske, dok su ostala mesta redom zauzeli Crna Gora, Rumunija, Jermenija, Kazahstan. Za Poljsku će to biti osmo učešće, a poslednji put su igrali 2006. u Nemačkoj. Ne računajući 1938. Poljaka na Prvenstvima sveta nije bilo sve do 1974, kad su i ostvarili najveći uspeh – treće mesto. Isti su ponovili osam godina kasnije u Španiji.

Grupa E dala je i drugog predstavnika – Dansku. Posle remija kod kuće, Danci su bili siloviti u revanšu u Dablinu pobedivši u baražu Republiku Irsku 5:1, posle preokreta, za povratak na svetsku scenu posle propuštenog takmičenja u Brazilu. I to malo puta što su učestvovali do sada (4) Danci su najdalje otišli do prve runde nokaut faze. Mogu li više u Rusiji predvođeni sjajnim Eriksenom?

Šampioni sveta iz 1966. Englezi ni ovoga puta nisu imali većih problema da se plasiraju na završno takmičenje. Uz Španiju, najbolja defanzivna ekipa suvereno je izašla iz grupe F, ispred Slovačke, Škotske, Slovenije, Litvanije i Malte, bez poraza. Ono što je za Englesku veći problem je predstava na samom takmičenju. Ne računajući pomenutu godinu, najbolji plasmani bili su četvrtfinala u nekoliko navrata. Međutim, ako se zna da su takmičenje 2010. završili u osmini, a da su se 2014. već posle grupne faze vratili na Ostrvo, ne treba očekivati preterani optimizam među navijačima te selekcije.

Za kraj priče o pobednicima evropskih kvalifikacija ostala je grupa D i selekcija Srbije. Orlovi su kvalifikacioni ciklus završili na prvoj poziciji sa 21 bodom (to je najmanji broj bodova od svih prvoplasiranih selekcija), ispred Republike Irske, Velsa, Austrije, Gruzije i Moldavije. Pobedom nad Gruzijcima u poslednjem kolu overena je ruska viza, pa će se Srbija posle osam godina vratiti na Prvenstvo sveta.

Pogled na istoriju govori da je Srbija (SCG SRJ, SFRJ) od 1974. do 2006. igrala na svakom drugom Mondijalu. Izuzetak je napravljen učešćem i 2010. usledio je neuspeh u kvalifikacijama za Brazil 2014. i onda novi plasman za Rusiju 2018. Ekipu na takmičenju neće voditi selektor, koji je taj rezultat izborio, Slavoljub Muslin, ali i to je tema kojom se nećemo baviti ovde, a o kojoj je već pisao kolega Vladimir Novaković. Najveći uspeh u 11 učešća selekcija je napravila na prvom Prvenstvu sveta u Urugvaju 1930. i 32 godine kasnije u Čileu, oba puta osvajala je četvrto mesto.

Posle Starog kontinenta, najveći broj titula pripada selekcijama iz Južne Amerike – 9. Neke od njih će i naredne godine biti među glavnim favoritima za trofej.

BEZ KONTINENTALNOG ŠAMPIONA, ARGENTINA U ULOZI FENIKSA ILI TITEOV BRAZIL?

Kvalifikacije za Mondijal u Rusiji na najvatrenijem fudbalskom kontinentu odavno nisu bile ovako uzbudljive. Atmosfera je tačku ključanja dostigla u poslednjem kolu. Pet ekipa se borilo za tri mesta (dva koja vode direktno i jedno u baraž). Na kraju iza neprikosnovenog Brazila i prvog pratioca Urugvaja, karte za najveću žurku dobili su Argentina i Kolumbija, dok je kroz baraž svoju morao da traži Peru.

Razlika između treće Argentine i sedmog Paragvaja posle 18 mečeva iznosila je četiri boda. U toj računici najveći gubitnik bio je šampion kontinenta Čile, a najveći pobednik Peru. Scene sa meča Peruanaca i Kolumbije u poslednjem kolu, pri rezultatu 1:1 koji odgovara i jednima i drugima, obišle su svet.

Pošto su mnogi skloni tvrdnji da Svetsko prvenstvo bez Italije nije Svetsko prvenstvo, postavlja se pitanje šta bi bilo da na Mondijalu ne bude Brazila? Pored toga što su zemlja sa najviše osvojenih titula (pet) Karioke su jedini tim koji je učestvovao na svakom od prethodnih 20 takmičenja. Tradicija je nastavljena i sa završnim turnirom naredne godine.

Brazil je pokazao za klasu bolje predstave u odnosu na konkurente i kvalifikacioni ciklus završio sa 41 bodom, 10 više od drugoplasiranog Urugvaja, i u Rusiji će imati priliku da ponovi uspehe iz 1958, 1962, 1970, 1994. i 2002. kad je stizao do naslova prvaka. Na prethodnom takmičenju, u svojoj zemlji, bajka Brazilaca pretvorila se u košmar pred naletom nemilosrdnih Nemaca u polufinalu. Koliko su iz tog poraza naučili biće jasno već u prvim ozbiljnijim ispitima naredne godine.

Dvostruki šampion Urugvaj bez većih poteškoća ostvario je plasman na treće uzastopno Prvenstvo sveta. Predvođeni najboljim strelcem kvalifikacija Edinsonom Kavanijem, Urugvajci su dobijali mečeve koje je trebalo dobiti i tako obezbedili plasman pre ludnice koja je nastala u poslednjem kolu. Na kraju 31 bod i sigurna druga pozicija.

Za razliku od njih, jedini preostali osvajač Svetskog prvenstva (takođe, dvostruki) iz Južne Amerike Argentina morala je da strepi do poslednjeg meča i gostovanja Ekvadoru. Tokom celih kvalifikacija Gaučosi su imali velikih problema unutar ekipe, smenjen je trener Edgardo Bauza, na njegovo mesto stigao je Horhe Sampaoli da bi na kraju Lionel Mesi prikazao svoje umeće  najboljem svetlu i sa tri gola Ekvadoru odveo Argentinu na Mondijal sa treće pozicije i 28 osvojenih bodova. Na 10. uzastopnom Prvenstvu sveta, Argentinci će pokušati da ponove rezultate iz 1978. i 1986. i dođu do trofeja. Na prethodnom takmičenju, zastali su na poslednjem stepeniku, porazom od Nemačke u produžecima.

Sa bodom prednosti u odnosu na petoplasirani Peru (28 naspram 27), Kolumbija je poslednja, četvrta selekcija iz Južne Amerike koja je obezbedila direktan plasman.  Kolumbijci su niz od 16 godina bez učešća na Mondijalu prekinuli nastupom u Brazilu, gde su stigli do četvrtfinala. Sada će imati priliku da drugi put uzastopno, a šesti ukupno, budu deo najveće fudbalske smotre i ponove najbolji rezultat iz 2014. godine.

Peruanci su posle 36 godina uspeli da se domognu završnog turnira. Pošto su južnoameričke kvalifikacije završili na petom mestu sa 27 bodova igrali su u baražu, gde su u dvomeču bili su bolji od najboljeg tima Okeanije Novog Zelanda, golovima Farfana i Ramosa u revanšu. Najveći uspeh Perua na Svetskom prvenstvu ostvaren je 1970. kad je stigao do četvrtfinala.

Poput evropskih i u afričkim kvalifikacijama nastupale su 54 selekcije. S tim što su one podeljene u tri kruga, tako da u poslednjem ostaje 20 najboljih ekipa, koje se kroz pet grupa bore za plasman na Mondijal. Pobednici svake od od njih obezbeđuju učešće na Svetskom prvenstvu.

“MONDIJAL SA ARAPSKIM UKUSOM”

Pet selekcija koje će predstavljati afrički kontinent u Rusiji biće Nigerija, Senegal, Maroko,Tunis i Egipat. Razočarenja kvalfikacija predstavljaju šampion Afrike Kamerun, Obala Slonovače, Gana i Alžir, selekcije koje su poslednjih godina, barem na papiru, najkvalitetnije u Africi.

Od pobednika grupa, ne računajući Nigeriju, svaki od njih se na Prvenstvo vraća posle barem jednodecenijske pauze. Pauza Maroka iznosi 20 godina. Poslednji put, ta selekcija igrala je 1998. u Francuskoj, a najveći uspeh napravila je 12 godina ranije došavši do osmine finala takmičenja u Meksiku. Marokanci će se, i više nego zasluženo, naći na Mondijalu. Grupu C, u kojoj su za protivnike imali Obalu Slonovače, Gabon i Mali, završili su sa 12 bodova uz sjajnu gol razliku 11:0.

Bez poraza plasman je obezbedila i selekcija Tunisa, koja se na veliku scenu vraća posle 12 godina i učešća u Nemačkoj. Tunižani su iza sebe ostavili DR Kongo, Libiju i Gvineju osvojivši 14 bodova, jedan više od DR Konga, a plasman su obezbedili tek u poslednjem kolu remijem sa Libijom. U dosadašnja četiri učešća (kao suverena država) ostvarili su samo jednu pobedu.

U Rusiji će se naći i najuspešnija afrička selekcija Egipat – posle 28 godina. Post je prekinut sad već čuvenim golom Mohameda Salaha iz penala u nadoknadi vremena meča petog kola protiv Konga. Tad je Egipat pobedom i zvanično overio vizu za najveću zemlju sveta. U poslednjem kolu, u meču bez značaja remizirao je sa Ugandom, pa je kvalifikacije završio sa 13 bodova.

Pomenuti Salah izrazio je posebno zadovoljstvo učešćem četiri arapske zemlje na Mondijalu uz poruku “Svetski kup sa arapskim ukusom”. Egiptu će to biti treći nastup, a najveći uspeh je pobeda ostvarena davne 1934.

Senegal se posle debitantskog nastupa 2002. godine vraća na šampionat. U Japanu i Koreji je napravio veliko iznenađenje pobedom nad tadašnjim šampionom Francuskom, pa zatim plasmanom u četvrtfinale, gde je zaustavljen od Turske. Odlazak u Rusiju obezbedio je sjajnim partijama u finišu kvalifikacija, kad je nanizao tri pobede i došao do ukupno 14 bodova, pet više od drugoplasirane Burkine Faso.

Nigerija spade među redovnije učesnike završnog turnira. Od 1994. do sad propustila je samo turnir u Nemačkoj, a na prethodnom u Brazilu došla je do osmine finala, što je i najveći uspeh te selekcije. U kvalfikacijama je nastupala u grupi B, koju je završila sa 14 bodova, ispred Zambije, Kameruna i Alžira.

Zanimljivo, Nigerijci su jedina ekipa iz Afrike koja je učestvovala i na prethodnom Mondijalu.

Poput Afrike i najveći kontinent Azija imaće pet predstavnika, uključujući i selekciju Australije, koja se takmičila u tamošnjim kvalifikacijama.

KOREJA I JAPAN TRADICIONALNO, KENGURI PREŠLI NAJDUŽI PUT

Australijanci su morali da prevale najduži put da bi stigli do Rusije. Oni su selekcija koja je odigrala najviše mečeva u ovim kvalifikacijama – 22, čime je izjednačen rekord Hondurasa i Trinidada i Tobaga iz kvalifikacija za SP 2002. Posle zauzimanja treće pozicije u grupi B sa 19 bodova iz 10 mečeva, put ih je odveo u baraž, gde ih je čekala Sirija. U dvomeču sa Sirijcima slavili su ukupnim rezultatom 3:2. Posle remija na strani (1:1) i istog rezultata posle 90 minuta revanša, Tim Kejhil je golom u 109. minutu produžetaka obezbedio dalji put Sokerosa ka Mondijalu. Na poslednjoj prepreci našao se Honduras, čevrtoplasirana ekipa iz kvalifikacija KONAKAF zone. I nju su Kenguri preskočili, sa 3:1 iz dvomeča (svi golovi viđeni u revanšu), a ovoga puta junak je bio Mile Jedinak, koji je postigao het-trik.

Za Australiju Prvenstvo naredne godine biće četvrto uzastopno, a peto ukupno. Najbolji rezultat napravila je u 2006. kad je stigla do osmine finala, u kojem je posle sumnjivog penala u 90+5. minutu izbačena od budućeg šampiona Italije.

Direktan plasman iz B grupe azijskih kvalifikacija ostvarili su Japan i Saudijska Arabija. Japanci su grupu završili na prvoj poziciji sa 20 bodova, dok je Arabija imala bod manje.

Japan je nastavio tradiciju plasmana na završni turnir. Otkako se prvi put plasirao 1998. u Francusku, nijedno takmičenje nije propustio, a najveće uspehe beležio je kao domaćin 2002. i u Južnoj Afirci 2010. Oba puta je stigao do prvog kruga nokaut faze.

Saudijci su poslednji put na svetskoj smotri nastupali 2006. u Nemačkoj i tada su takmičenje završili sa bodom. Najveći uspeh zabeležili su 1994. u SAD, kad su pobedama nad Marokom i Belgijom otišli u nokaut fazu, gde ih je zaustavila Švedska. Turnir naredne godine biće peti u istoriji te zemlje.

Azijske selekcije u Rusiji predstavljaće i Iran i Južna Koreja, dve prvoplasirane ekipe A grupe. Ekipa Irana iza sebe ima sjajne kvalifikacije, koje je završila sa 22 boda, bez poraza. Prethodna četiri takmičenja završavala je u grupnoj fazi, a jedinu pobedu zabeležila je 1998. u Francuskoj.

Sa druge strane, Južna Koreja će igrati na devetom uzastopnom Mondijalu, pošto je to mesto obezbedila sa 15 bodova iz 10 mečeva. Najveći uspeh Korejci su ostvarili 2002. kao domaćini, kad su na iznenađenje svih došli do polufinala i na kraju završili turnir kao četvrta selekcija sveta.

Pregled rezultata svih učesnika Mondijala u kvalifikacionom ciklusu započeo je najvećim pobednikom evropskih kvalifikacija Islandom, a završiće se osvrtom na istorijski uspeh koji je napravio i drugi debitant u Rusiji.

ISTORIJA PANAME

Selekcija Paname će prvi put u istoriji igrati na Prvenstvu sveta. Država koja predstavlja granicu Centralne i Južne Amerike i Kosta Riku odvaja od Kolumbije to pravo je stekla kao trećeplasirana selekcija KONKAKAF kvalifikacija. Posle 10 mečeva Panama je sakupila 13 bodova, koliko i četvrtoplasirani Honduras, ali je zbog bolje gol razlike izbegla put u baraž. Zanimljivo i jednima i drugima je odnos datih i primljenih golova negativan – Panama 9:10, Honduras 13:19.

Erupciju oduševljenja Panamcima doneo je Roman Tores, koji je u golom u 88. minutu kreirao preokret svom timu i pobedu nad Kostarikom u poslednjem kolu (2:1).

Ispred te reprezentacije, direktno u Rusiju plasirali su se pomenuta Kosta Rika i Meksiko.

Kostarikanci su sakupili 16 bodova, uprkos meču bez trijumfa u poslednja tri kola i kao drugoplasirani, po četvrti put, prošli na završni turnir. Na prethodnom, u Brazilu, napravili su najveći uspeh i stigli su do četvrtfinala, gde su posle penala od njih bolji bili Holanđani.

Sa druge strane, Meksiko spada u red najredovnijih učesnika sa 15 nastupa – od toga dva kao domaćin 1970. i 1986. Tada su Meksikanci i pravili najbolje rezultate, odlaskom u četvrtfinale oba puta. U poslednjih šest takmičenja na svakom su prolazili grupu i ispadali u prvom meču.

Počelo je u Diliju, završilo se u Limi. Od 2015. do 2017. Od Filipea do Karma do Kristijana Ramosa. Kvalifikacioni ciklus je krug od 210 selekcija sveo na 32 najbolje. One će zasluženo biti protagonisti najveće fudbalske predstave sveta.

Odbrojavanje se nastavlja – do 14. juna i velike scene na čuvenom stadionu “Lužnjiki” u Moskvi.