Vrlo se često upotrebljava izraz „fudbalski globtroter“ i „egzotična liga“. Ali, za Marija Đurovskog se slobodno može reći da je pravi fudbalski globtroter i da zaista igra u egzotičnoj ligi.

On je, svež od završene sezone u Bangkoku, bez problema pristao da odgovori na nekoliko pitanja za Sport Klub. Njegov učinak na 34 utakmice u svim takmičenjima je bio fantastičnih 17 golova i isto toliko asistencija.

Prvo se potrudio da nam dočara atmosferu.
– Ne treba mnogo trošiti reči o Tajlandu, zemlji koja je u poslednjih par godina najposećenija na svetu (turistički, naravno). Vrućina, kvalitetan život i sport, nema bolje kombinacije. Svi danas igraju fudbal pa i Tajlanđani. Igra se napadački, baš onako kako meni leži, da uživam u fudbalu i da osećam pozitivnu energiju na terenu a i van njega.

Trenutno, 32-godišnjak rođen u Beogradu više je posvećen odmoru nego planiranju fudbalske budućnosti. Ali, kod njega je to praksa.
– Prošla je šesta sezona na Tajlandu, uvek sam išao godinu po godinu, bez mnogo planiranja, tako je i sada. Završena je još jedna uspešna sezona, a gde ću biti sledeće godine, još uvek nisam odlučio, ali sam i dalje vezan ugovorom za Bangkok United. Videćemo šta nosi sutra, možda i ostanem u Thai futbalu posle karijere. Ali, o tom po tom.

Kao što smo rekli, Đurovski i za profesionalnog fudbalera ima veliku kilometražu. Jednu sezonu proveo je u Metalurgu iz Donjecka. Za tu zemlju i ukrajinski fudbal ne vežu ga baš lepa iskustva.
– Donjeck je bio moj prvi odlazak u inostranstvo, nisam se naigrao, ali sam srećan što je na kraju tako ispalo. Problemi u gradu su vrlo brzo došli, ali u vreme kada sam bio tamo, nisam ni osetio, a ni sanjao da tako nešto može da se desi. Sve u svemu, bila je to godina za zaborav.

Naravno, kada se priča o kvalitetnim fudbalerima, nacionalni tim je obavezan deo te priče. Silom prilika, Đurovski je upisao samo 12 nastupa za Makedoniju, ali uživao je svakog minuta i te uspomene su mu izuzetno drage.
– Makedonija – reprezentacija: nastupi i vreme koje nikada neću zaboraviti. Dolaskom na Tajland i dalje sam bio pozivan (Džon Tošak je u tom momentu bio selektor), ali u dogovoru sa tadašnjim klubom Muang Thongom, stopirao sam svoju reprezentativnu karijeru iz razloga što liga nije pratila Fifine i Uefine termine i faktički bih propustio više od 10 utakmica u ligi. To nije bilo moguće i odlučio sam se da prestanem da igram za reprezentaciju.

Nikada nije lako kada imate poznate roditelje, a pokušavate da utabate svoj put. Maštovitost i talenat nasledio je od oca Milka. Ako je tata pantentirao helanke, sin je pantentirao neverovatne golove i bizarne proslave. Na društvenim mrežama možete videti koliko voli i poštuje legendarnog tatu.

To što radi Mario su neke stvari koje ne mogu da se nauče na treningu. Ali, nije bilo uvek sve glatko…
– Bilo je uvek i otežavajućih okolnosti zato što sam Milkov sin, tako da one olakšavajuće i ne pamtim. Osporavanje kao broj jedan i činjenica da te treneri stalno gledaju kroz oca. Čak su me neki i zvali Milko, a ne Mario, ali uvek mi je to bilo simpatično.

Svi vole samo da odgledaju utakmicu, sada smo u eri kada su svi selektori i svi imaju mišljenje o svemu. Ali, za svaku majstoriju na terenu, potrebni su sati i sati treninga, beskrajno uvežbavanje. Mario nam je otkrio šta najviše, a šta najmanje voli na treningu.
– Najviše volim da imam dobrog trenera, što je izgleda jako teško u današnje vreme. Volim kratke treninge sa mnogo igrica. Ne volim šuterski trening i prekide.

Pitali smo Marija i to šta bi promenio da ima vremeplov i pravo na jednu promenu, jednu drugačiju odluku u karijeri.
– Odlazak u mlađim kategorijama u drugu zemlju, zdraviju sredinu, gde može mlad igrač da napreduje i da se forimira, što nije slučaj u našem fudbalu.

Naravno, kada smo ga imali na vezi, morali smo da ga pitamo i o tome da li je pratio reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za SP u Rusiji i da li smatra da može da prođe dalje iz grupe sa Brazilom, Švajcarskom i Kosta Rikom.
– Veliko takmičenje posle mnogo godina i nada da je došao i taj momenat da se prođe grupa. Ubeđen sam da ćemo daleko dogurati!

Đurovski ne gleda samo fudbal. Tajland je imao fantastičnog tenisera Paradorna Šrišafana i taj sport je tamo izuzetno popularan. Naravno, i u Srbiji je, a svi sa nestrpljenjem iščekuju da vide kakav će biti Novak Đoković pri povratku na teren.
– Kao i mnogi u Srbiji, Noleta pratim cele godine, sve turnire i veliki sam njegov navijač. Očekujem veliki povratak i još neku Grand Slam titulu, jedva čekam da krene Austalian open. Jedan je Novak Đoković!

I kao poslednje, pitali smo Marija da proba da pruži savet svim klincima koji tek počinju da se bave fudbalom ili bilo kojim sportom.
– Ne postoji ništa lepše od lopte, kada je prvi put zarolate (zakotrljate), ona vas ceo život prati i vodi kroz razne putešetvije. A, to je svrha života…

Na Tajlandu, igrači i stručnjaci sa ovih prostora su izuzetno cenjeni. Između ostalih, čak je i Slaviša Jokanović boravio tamo. Sada, Mario Đurovski cementira put za neke nove majstore. A, dobra reč daleko se čuje…