Vavrinka je Nadalu u finalu Rolan Garosa uzeo šest gemova. Čilić je Federeru u finalu Vimbldona uzeo osam gemova. Anderson je Nadalu u finalu US opena uzeo deset gemova.

“Gren slem dosadnih finala“ činio se nikada bližim kada je Marin Čilić pod krov Rod Lejver arene izašao uplašeno i poklonio prvi set Rodžeru Federeru. Međutim, konačna borba trajala je tri sata i dva minuta, ali je pobednik bio isti – Federer. Na kraju 6:2, 6:7 (5-7), 6:3, 3:6, 6:1 u duelu koji će momka iz Međugorja dugo boleti, ali u kojem je istovremeno pokazao da ima osnova da se nada još nekoj najvećoj tituli.

“Pokazao je zube“, prokomenarisali su na našem jeziku ironično kada je Čilić vezao dva poena na 0:4 u prvom setu. Do tada je Marin delio poklone više nego onaj čika iz Laponije – na brejk lopti je promašio smeč, dvaput udario ramom na startu trećeg gema i delovao je pogubljeno na terenu, 11 neiznuđenih grešaka za 12 minuta.

Nešto manje od pola sata bilo je potrebno Čiliću da pokaže znake života – konačno je počeo da čita servise Švajcarca i došao je do dve vezane brejk lopte na 1:1 u trećem gemu. Onda je do izražaja došla Federerova osobina koju češće vezujemo za Nadala, valjda zbog veće ekspresivnosti Španca – kada je protivnik na zemlji, nema lakog ustajanja.

Otuda i glasno Rodžerovo “come on“ posle spasenih brejk lopti, a Čilić se i dalje mučio sa radom nogu – previše je lopti već posle riterna, pa i onih prosečnih, izbacivao u aut, toliko da je i inače smireni Marin otegao jedno “je..m ti mater“ u petom gemu drugog seta. Ambijent na stadionu bio je takav da su oni neutralni počeli pomalo da bodre i Čilića jer je mirisalo na čišćenje.

Videvši da ne može da se osloni na igru s osnovne linije, Marin je sve svoje žetone stavio na polje “servis“. Spasao je po brejk loptu u tri različita gema, jednom čak i asom na drugi servis, a ni Federer nije blistao i otvorio je suparniku prozor za povratak u meč – dve duple greške u desetom gemu i set lopta za Marina.

Dobio je Čilić loptu u servis polje na bekhend, ali ju je smestio usred mreže. Iako će posle dobiti taj set, bekhend je udarac koji je izdao i najviše koštao Marina u meču. Posle briljantnog taj brejka u kojem je poslao dve munje iz riterna i autoritativno smečom izjednačio na 1-1, Čilić je došao u polupriliku da okrene tok meča u svoju korist. Međutim, drugi servis poslao je bekhendom u mrežu.

Iako ni Rodžer nije blistao, taktički je igrao odlično i, osetivši da Čilić nema samopouzdanja u napadima, sve mu je više slao bekhend slajsova i terao ga da se spušta. Nije bilo mnogo dugih razmena, ali videlo se da Marin mora da nametne inicijativu u više poena ako želi da ima šansu. Jednostavno, servis nije mogao sve vreme da vadi stvar i, čim je stao, Federer je napravio brejk, za 4:2 sa jednim izgubljenim poenom.

U narednom gemu Rodžer nam je pokazao deo svoje magije (vidi ispod) i delovalo je da će komforno doći do još jedne Gren slem titule kada je na startu četvrtog seta Čilić novi bekhend poslao u mrežu, da bi još jednim slajsom Federer iznudio grešku za 1:0. Na 2:0 u četvrtom setu Marin je već imao 40 neiznuđenih grešaka.

Watch him whip… ?#AusOpen pic.twitter.com/A3f5e8aiea

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 28, 2018

Mnogo je Čilić govorio o pokazivanju emocija na terenu u danima za nama, a kada je bio sateran uza zid, počeo je da sluša svoj savet. Na 2:3 u četvrtom setu, kada su mnogi mislima već bili na ceremoniji dodele pehara, Marin je počeo da igra kao u transu – najednom je tajming pri udarcima bio savršen, hranio je sebe bodrenjem bukvalno posle svakog poena i delovao je odlučno kao retko kada u karijeri u tako velikim prilikama.

Paralelno sa time, Federer se nešto slabije kretao, a Čilić nije mogao da se zaustavi.

“Osećaj tokom celog meča jeste da nije naročito neizvesno, ali Čilić servira za peti set“, konstatovao je kolega Ben Rotenberg, bio je potpuno u pravu i tako je ilustrovao Marinov pomak na mentalnom planu.

Kada je Marin počeo da crta na terenu, mirisalo je na finale US opena 2009. godine, kada je Del Potro okrenuo 1-2 protiv Federera, ali Čilić nije uspeo da završi posao. Izborio je peti set i držao je Švajcarca na konopcima, Švajcarca koji je postajao sve nervozniji.

“Nice call, buddy“, kritikovao je Federer linijskog sudiju prebacujući mu što je uludo potrošio čelendž u drugom gemu petog seta, ali Rodžer tada nije mogao da zna da je najveći deo posla već završio.

Čilić je na startu odlučujućeg seta imao dve brejk lopte, a ogromnu šansu imao je na prvoj kada je servis od 167 km/h zakucao forhendom u mrežu. Sledeću je Federer spasao izuzetno dobrim servisom, osvojio je gem i glasno uzviknuo, a ceo stadion je eksplodirao pevajući “Let’s go, Roger, let’s go“.

Već u sledećem gemu Marin je napravio duplu grešku u nevreme, posle izvrsnog riterna usledio je brejk i sada je već mirisalo na prošlogodišnje finale Federera i Nadala. Ovoga puta miris je najavio pravi ukus, Čilićev izraz lica govorio je da nema snage za novi povratak, nekih pola sata kasnije Rodžer Federer ljubio je trofej i niz lice su mu se slivale suze radosnice.

Osvojio je 20. Gren slem titulu. Dvadesetu, a šestu u Melburnu, čime se izjednačio sa Novakom Đokovićem i Rojem Emersonom. Novinari često koriste floskulu da se “nema reči kojima se nešto može opisati“, ali u Federerovom slučaju ona postaje istinita. Čovek je u 37. godini došao u Melburn kao glavni favorit i odlazi kao prvak, a da pritom ni u jednom meču nije stvarno odigrao onako kako može. Pa ni u finalu, ali ipak je došao do titule i to na najefektniji način ilustruje kolika šampionska aura lebdi nad Federerovom glavom – malo je onih koji ne gube set, pa i ceo meč u svlačionici.

Ti malobrojni trenutno su van terena i činjenica je da je Australijan open ove godine, baš kao i prošlogodišnji US open, bio oslabljen do neprepoznatljivosti. Mari i Nišikori nisu ni igrali, Vavrinka i Raonić došli su nespremni, povrede su sputale Đokovića i Nadala, pa se Federeru dodatno otvorio put. Da li to njegov podvig čini manjim? Nikako, možda je još veći podvig što je u tim godinama i dalje najspremniji, a svakom se bar nekada otvorilo, ne gledajte dalje od Njujorka i Rafine titule pre četiri meseca.

Kako sada stvari stoje, jedino što Federera može da zaustavi jeste on sâm, tj. odluka da se povuče. Ali s obzirom na to kako mu ide, zašto bi to radio? Sad će Vimbldon i prilika za broj 21, a jedino je pitanje hoće li iko izvan gorespomenutih “ranjenih“ moći da izraste u doraslog izazivača?

Crtice iz Melburna

– Karolina Voznijacki konačno je osvojila Gren slem titulu i nije bilo teme o kojoj joj je bilo mrsko da govori, ali se posebno raznežila kada je na red stigao njen otac Pjotr.

“Mislim da oboje ovo zaslužujemo. Kada sam počinjala da igram tenis, on je bio tu – trening u 10-11 uveče, on je tu. Kada je padala kiša – tu. Kada je bilo vruće – tu. Šta god da se dešavalo, bio je uz mene i mislim da nam to oboma mnogo znači“.

Pjotr Voznijacki primer je za sve “sportske očeve“ – kako podržavati i “gurati“ svoje dete, a ipak biti umeren i, uzevši u obzir kakve sve slučajeve viđamo, normalan u svemu tome.

I samo još jedan detalj o ženskom finalu – Simona Halep je prošle noći četiri sata provela u bolnici pošto je dehidrirala tokom meča…

– En Šuo Liang, 17-godišnjakinja sa Tajvana, juniorska je šampionka Australijan opena. Uz osmeh je rekla da joj je Rodžer Federer idol, a glavna podrška joj je majka i za sada trenira u domovini.

“Počela sam da se bavim tenisom sa šest godina. Pre toga sam svirala klavir, ali mama je želela da vežbam fizički i odabrala je tenis za mene. Sada ne sviram klavir, više volim tenis“, kaže En-Šuo, koja je osvojila titulu i u dublu.

– Mate Pavić, 24-godišnjak iz Splita, u dva dana osvojio je dve titule – prvo u dublu, a zatim i u miksu. Dovoljno za 437.500 dolara. Nije loše. Pritom je Mate uspeo da nam podari jednu od najsmešnijih scena ove godine u Melburnu jer nije bio svestan da je meč završen.

“Svakako nisi pipnuo loptu u tom gemu, tako da nema veze“, začikavao ga je partner Oliver Marah na konferenciji.

Oliver #Marach and Mate #Pavic are the Men's Doubles Champions! ?#AusOpen pic.twitter.com/88CKJPxUOm

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 27, 2018

Iako je Pavić dobio oko 200 poruka posle dubla i iako nije mnogo spavao, oporavio se i pobedio je i miksu sa Gabrijelom Dabrovski.

– Diskusija o vraćanju 16 nosilaca na Gren slem turnirima još je u jeku, plan je da to pravilo bude na snazi od sledeće godine, a Goran Ivanišević ima jasan stav: “Mnogo je bolje 16 nosilaca nego 32, tako smo mi igrali. Možda bi trebalo dodati i taj brejk u petom setu i imaćemo brži, bolji i interesantniji tenis“.

– Žao mi je, ali ovu crticu moram u potpunosti da privatizujem. Kada sam krenuo na svoje putovanje iz snova, putovanja na Gren slem turnire, nisam ni pomišljao da će mi se desiti nešto jednako vredno i da ću spoznati koliko ljudi mogu da budu predusretljivi.

Zato hvala Željku i teta Živani, u čijoj se kući ovde u Melburnu osećam kao u svojoj, zatim Krletu, Majklu i Biljani, ali i ostalim “mojima” koji me čekaju – Nenad u Parizu, Nikola i Braca u Njujorku, kao i grčko-nemačko-izraelsko-britanska “ekipa” sa kojom sam se sprijateljio u Londonu prošle godine. Hvala svima!

Nadam se da ste uživali čitajući blogove i intervjue u poslednje dve nedelje, meni je bilo zadovoljstvo, kao i uvek.

Do sledećeg, nadam se skoro viđenja, ostajte mi zdravo i gledajte tenis,

Saša (@ozmo_sasa)