Ostalo je još samo 16 ekipa koje nastavljaju put ka trofeju u drugom po rangu evropskom takmičenju, ali istovremeno i ka direktnom plasmanu u Ligu šampiona naredne sezone. Derbi dvomeč, bar na papiru je onaj između Milana i Arsenala.

Pored trke za evropski trofej, koji je sam po sebi velika nagrada i za koji žive mnogi klubovi, jer njima se, između ostslog i gradi veličina nekog kluba, verovatno prvi i osnovni ulog, za većinu klubova u Ligi Evrope je mogućnost direktnog plasmana u Ligu šampiona. Neki klubovi su na dobrom putu da to obezbede u svojim prvenstvima, a neko od njih se još bore i za titule, pa će im možda učešće u ovom takmičenju predstavljati opterećenje. Sa druge strane ima klubova kojima je trofej u Ligi Evrope najveća šansa da igraju u eliti sledeće sezone, stoga se očekuje da će baciti sve karte na ovo takmičenje.

Ipak, u najlošijem položaju su oni klubovi koje tek očekuju velike bitke u svojim prvenstvima kako bi kroz njih obezbedili plasman u Ligu šampiona, pa samim tim nisu načisto da li da se posvete više evropskom ili domaćem takmičenju. Od preostalih 16 klubova najviše je ruskih, čak tri, a tri su osvajala ovo takmičenje u bilo kom njenom vidu. Svaki od ovih preostalih klubova ima svoju računicu, a Sport klub donosi analizu svih parova i kroz njih svakog od pretendenta na tron u Ligi Evrope.

MILAN – ARSENAL

Pred početak sezone ova dva tima su, bar po renomeu klubova, imenima igrača i ambicijama, figurirala kao najveći favoriti za trofej. U međuvremenu iz Lige šampiona došao je madridski Atletiko, ali i dalje su Milan i Arsenal u samom vrhu, bar kada su kladionice u pitanju. Oba tima imaju jak motiv, pošto žele da se vrate u Ligu šampiona naredne sezone. Oba kluba su i pod određenim pritiskom, kako zbog statusa velikih klubova, kako zbog navijača, da taj cilj ostvare. Posebno je Milan pod tim pritiskom, jer nije u eliti igrao od sezone 2013/14. ali mnogo više zbog finansijskog momenta. Gotovo je izvestan bankrot novopečenog vlasnika Kineza Lija Jonghonga, tako da je budućnost roso-nerih krajnje neizvesna. Pride, ozbiljno trošenje u prelaznom roku obezbeđeno je pošto je UEFA odobrila finansijski plan, koji podrazumeva plasman u Ligu šampiona.

Kako je Milan igrao tokom prvog dela Serije A, delovalo je već u decembru da će se sve karte baciti na Ligu Evrope. U međuvremenu, ekipa se oporavila pod Đenarom Gatuzom, pa je uhvatila priključak za četvrtim mestom u ligi, pošto u odnosu na Lacio zaostaje podnošljivih osam bodova. I dalje Liga Evrope deluje kao veća šansa, ali sada su otvorena, bolje rečeno otškrinuta vrata i u domaćem prvenstvu, pa će za Gatuza biti izazov da ekipu sa, ne baš dubokim igračkim kadrom, održi što duže na oba kursa.

Možda je za sedmostrukog šampiona Evrope duel sa Arsenalom mnogo značajniji sa polja simbolike, a zna se da kod velikih klubova ona igra veliku ulogu. Dvomeč dve ekipe u osmini finala Lige šampiona 2007/8. kada je Milan branio titulu šampiona Evrope, najavio je silazak velike generacije italijanske ekipe sa scene. Arsenal je slavio ukupnim rezultatom 2:0 i od tada je Milan u slobodnom padu. Očekivalo se da ova sezona bude prekretnica, da se zaustavi negativan trend dominantno neuspešan, sa retkim uspesima. zbog toga se ambiciozno ušlo u prelazni rok, dovedeno mnogo igrača. Sada je, posle mnogo lomova i nalaženja idealne postave i mesta određenim igračima, došao trenutak istine da se vidi da li ovaj Milan može ponovo da igra značajnu ulogu u Evropi, i nema boljeg protivnika za to od Arsenala.

Tobdžije su u možda još specifičnijem trenutku. Arsenal prvi put ne igra Ligu šampiona u ovom veku, a Arsen Venger je verovao da će put do elite naći kroz ligu. Zbog toga je od početka sezone u Ligi Evrope šansu davao rezervistima. Ipak, kako se od decembra do februara značajno povećao zaostatak za četvrtoplasiranim Čelsijem, i sada iznosi čitavih osam bodova, tako je francuski stručnjak već u prvoj eliminacionoj rundi protiv Estersunda, igrao sa mnogim važnim prvotimcima. Moguće je da se menjaju prioriteti i da će pokušati Arsenal da učini isto ono što i Mančester Junajted prošle sezone, da se kroz trofej u Ligi Evrope domogne elite. Ako to namerava, protiv Milana će morati da igra sa najjačim sastavom, a onda će ovaj dvomeč uistinu biti spektakularan.

Dva tima su pored već pomenutog dvomeča u Ligi šampiona 2007/8. koji su završeni 0:0 i 2:0 za Arsenal i to u Milanu, igrala još dva dvomeča. U oba je slavio Milan. Prvo u sezoni 1994/95. u Super kupu Evrope bilo je 0:0 i 2:0, a poslednji put u osmini finala Lige šampiona u sezoni 2011/12. bilo je 4:0 za Milan i 3:0 za Arsenal. Od svih evropskih trofeja Milan nema samo Ligu Evrope (ranije Kup UEFA i Kup sajamskih gradova), dok je Arsenal osvojio ovo takmičenje kao Kup sajamskih gradova 1969/70. a pored toga ima i finale Kupa UEFA 2000. kao i osvojen Kup pobednika kupova 1994. i finale Lige šampoiona 2006.

ATLETIKO MADRID – LOKOMOTIVA

Po ispadanju iz Lige šampiona, zbog trećeg mesta u grupi sa Romom, Čelsijem i Karabagom Jorgandžije su došle do Lige Evrope, u kojoj imaju uspeha u poslednjih 10 godina. Zbog kontinuirane prisutnosti u evropskom vrhu Madriđani su veliki favorit za treći trofej u ovom takmičenju, a kako u ligi imaju sigurnu situaciju, na drugom su mestu sa 16 bodova prednosti u odnosu na petoplasiranu Sevilju, stoga im je učešće u Ligi šampiona praktično osigurano, a u odnosu na lidera Barselonu zaostatak od sedam bodova, koji je ipak veliki za španski fudbal, može se reći da su potpuno lišeni pritiska u domaćem takmičenju i slobodno mogu da se posvete trci za još jedan evropski trofej.

Lokomotiva je lider u šampionatu Rusije sa osam bodova više u odnosu na drugoplasirani Zenit, što je lepa prednost, ali ne i garantovana titula, koja se čeka još od 2004. Sigurno da će Lokosi imati veliki motiv da budu šampioni Rusije, jer titula, kao i drugo mesto u ligi donose direktan plasman u Ligi šampiona, stoga je domaće takmičenje apsolutni prioritet. Međutim, klubu kome je najveći evropski uspeh plasman u polufinale Kupa pobednika kupova potreban je veliki rezultat, po mogućstvu trofej, koji već u Rusiji imaju Zenit i CSKA.

Jedini meč u Evropi dve ekipe su odigrale u Ligi UEFA u sezoni 2007/8. i on je završen nerešeno 3:3 u Moskvi. Inače, Atletiko je protiv ruskih ekipa igrao samo jedan eliminacioni dvomeč. U sezoni 1972/73. u drugoj rundi Kupa pobednika kupova sastali su se sa moskovskim Spartakom i ispali, pošto su u prvom meču na svom terenu poraženi 4:3, pa im nije pomogla pobeda 2:1 u Moskvi. Lokomotiva je tri puta igrala eliminacije protiv Španaca i sva tri puta su ispali.

OLIMPIK MARSEJ – ATLETIK BILBAO

Još jedan jak par po imenima i renomeu kluba. U Olimpik je, posle promene vlasništva ubrizgan ozbiljan novac, dovedena su kvalitetna pojačanja i ambicije su porasle. Cilj je Liga šampiona. U domaćoj ligi trenutno su na trećem mestu, koje obezbeđuje tek kvalifikacije za elitno takmičenje, ali imaju samo bod manje od drugoplasiranog Monaka, a to mesto garantuje direktan ulazak u elitu. Zbog toga je jasno da je priroritet domaća liga, ali se ne sme potceniti ni ambicija da nekadašnji šampion Evrope u ovom takmičenju napravi prvi veći rezultat posle sezone 2003/4. kada su igrali finale.

Baskijci u ligi igraju ispod očekivanja. Bliži su zoni ispadanja nego Evropi, pa sezona jedino može da se spase u Ligi Evrope. Iako Atletik ima dosta problema, sigurno je da će motivacija biti na nivou da se što dalje dogura, pa što da ne i do Liona gde se igra finale.

Dve ekipe su se sastale u 1/16 finala Lige Evrope u sezoni 2015/16. i tada je Bilbao slavio pobedom u Marseju 1:0, dok je u Baskiji bilo 1:1. Pre toga Olimpik je samo dva puta igrao eliminacione mečeve sa španskim klubovima. U sezoni 1998/99. u četvrtfinalu Kupa UEFA bio je bolji od Selte i tada došao do prvog finala u ovom takmičenju, a pet sezona kasnije u finalu Kupa UEFA izgubio je od Valensije. Baskijcisu dva puta igrali finale ovog takmičenja, a poslednji put u sezoni 2011/12. kada su poraženi od madridskog Atletika. Pored pomenutog dvomeča sa Olimpikom iz Marseja, odigrali su još dva eliminaciona sa francuskim ekipama i to oba protiv Bordoa, sa polovičnim učinkom.

CSKA – LION

Bez sumnje jedan od derbija runde. Koliko može CSKA ljubitelji fudbala u Srbiji videli su u dvomeču protiv Crvene zvezde i sigurno nisu impresionirani. Armejci jesu bili dobri u Ligi šampiona, zamalo se plasirali i u eliminacionu fazu, ali su protiv crveno-belih imali dosta sreće. Da su Nemanja Radonjić u Beogradu i Aleksandar Pešić u Moskvi pogodili ono što se mora, sada bi se govorilo o Zvezdinom nastavku evropske odiseje. Ovako, moskovskom timu se pruža prilika da ponovi uspeh iz sezone 2004/5. kada su osvojili jedini evropski trofej Kup UEFA. Tada su takođe na svom putu imali srpski tim, ovog puta Partizan, pa ćemo videti da li će se istorija ponoviti.

Armejci su u delikatnoj situaciji. U šampionatu se nalaze tek na petom mestu, ali sa samo dva boda manje u odnosu na drugoplasirani Zenit. To mesto vodi direktno u Ligu šampiona i sigurno će uložiti sve snage da do njega dođu. Zbog toga će Evropa neminovno da trpi, a protivnik nimalo nije naivan, plus ima izuzetno jak motiv.

Lion je domaćin finala i nema sumnje da tamošnji ponos želi tamo da se nađe. Takođe, nikada nisu osvojili evropski trofej, a najbolja prilika bila je prošle sezone, kada su uz dosta nesreće ispali u polufinalu Lige Evrope od Ajaksa. U francuskom prvenstvu su četvrti, bez nekih šansi da se domognu mesta koja vode u Ligu šampiona, tako da im je ovo najbolja prilika i, za razliku od Moskovljana, mogu sve snage da usmere u kontinentalno takmičenje.

Dve ekipe se nikada nisu sastale. CSKA je samo jednom igrao u eliminacijama protiv francuskih ekipa i to baš u šampionskom pohodu protiv Oksera u četvrtfinalu ukupnim rezultatom 3:0. Lion se nije sastajao sa ruskim ekipama u eliminacionoj fazi.

SPORTING – VIKTORIJA PLZENJ

Navijači Partizana sigurno tek mogu da žale što su primili gol iz ofsajda u Beogradu protiv Viktorije, što im je odredilo umnogome revanš u Plzenju. Mogli su da eliminišu Viktoriju i dobili bi nagradu u vidu dvomeča sa Sportingom. Lisabonski Lavovi su krenuli u sezoni željni konačnog osvajanja titule u Portugaliji, ali u poslednje vreme su zaostali za vodećim Portom i to pet bodova. Za tu ligu to nije nimalo naivna prednost, a imaju isto broj bodova kao Benfika na deobi drugog mesta, koje vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona. Zbog toga je Sporting realno razapet na dva fronta, a to je uvek dobra prilika za protivnika. Posebno što Sporting nema preteranu širinu igračkog kadra.

Viktorija protiv Partizana zaista nije ostavila utisak spektakularne ekipe, ali ima disciplinu u igri i ima čemu da se nada u ovom dvomeču. Posebno jer su gotovo rešili pitanje titule u Češkoj, pošto imaju 14 bodova više u odnosu na drugoplasiranu Sigmu i sada mogu da se pošteno posvete Evropi, u kojoj nisu imali puno ovakvih sezona. Samo su još dva puta igrali osminu finala Lige Evrope i možda je treća upravo sreća.

Dva tima nikada se ranije nisu sastali. Sporting, koji je osvojio Kup pobednika kupova u sezoni 1963/64, protiv čeških timova u eliminacijama igrao je samo u sezoni 1978/79. kada su u Kupu pobednika kupova ispali u prvoj rundi od Banjika iz Ostrave. Viktorija nije igrala protiv portugalskih timova u nok-aut fazi.

BORUSIJA DORTMUND – RED BUL SALCBURG

Naizgled je ovde nemački bundesligaš apsolutni favorit, ali samo naizgled. Ako se gleda forma austrijski bundesligaš deluje u ovom trenutku mnogo bolje i nije bez šansi protiv renomiranijeg protivnika. Jesu Milioneri iz Dortmunda u prošlosti imali velike evropske uspehe, ali ove sezone igraju ispod prepoznatljivog nivoa. Malo ih je probudio dolazak Mičija Bačuaija, ali postoji i faktor Bundeslige. Trenutno je Borusija u grčevitoj borbi za jedno od prva četiri mesta koja vode u Ligu šampiona. Nalazi se na drugom mestu, ali petoplasirani RB Lajpcig zaostaje samo dva boda, a šestoplasirani Šalke tri. Stoga je pitanje koliko će moći da se posveti Ligi Evrope u kojoj samo trofej donosi igranje u eliti i naredne sezone.

Red Bul Salcburg je posle sporijeg početka sezone pregrmeo početni nalet Šturma i sada ga je ostavio sedam bodova iza sebe. Nova titula u Austriji je praktično u džepu i ekipa iz Mocartovog grada može da juri evropski uspeh.

Nikada se nisu ovi rivali sastajali u evrokupovima. Ekipa iz Dortmunda, kojoj samo Liga Evrope fali da kompletira evropsku kolekciju trofeja, dva puta je igrala protiv austrijskih ekipa eliminacione utakmice i u oba navrata protiv Austrije i Volfsbergera bila uspešna. Sa druge strane Red Bul Salcburg, tada kao Austrija Salcburg, igrao je finale Kupa UEFA u sezoni 1993/4. i na tom putu je u četvrtfinalu i polufinalu eliminisao Ajtraht i Karlsrue. Prethodno su, 13 godina ranije eliminisani u prvom kolu Kupa UEFA od Fortune iz Dizeldorfa, a posle sjajnog pohoda u Kupu UEFA nisu igrali u nok-aut fazi protiv nemačkih timova.

LACIO – DINAMO KIJEV

Još jedan zanimljiv okršaj dveju ekipa koje u Evropi imaju ime i prezime. U prevodu, osvajali su evropske trofeje i znaju kako se igraju ovakve utakmice. Lacio je, kada se gleda čitava sezona, zaslužio ocenu 4+. Bila bi i petica da nisu malo posustali u Seriji A. Međutim, ni tu nisu loši, pošto drže četvrto mesto, poslednje koje vodi u Ligu šampiona, ali upravo će ono biti i opterećenje. Do sada je Simone Inzagi uspešno rotirao i čak može se reći, slabije karte ostavljao za ovo takmičenje. Ipak, u revanšu sa Steauom morao je da ubaci najboljeg strelca Ćira Imobilea i to dovoljno govori da, iako ih očekuje paklena borba sa Romom, Interom, pa i Milanom za mesto koje vodi u elitu, neće tako lako dići ruke od Evrope.

Dinamo je usred ljute trke za titulu u Ukrajini sa Šahtjorom, ali Kijevljani su navikli na takvu situaciju. Ruku na srce ukrajinska liga nije toliko zahtevna, pa Dinamo može i da ide punom snagom u Evropi.

Lacio i Dinamo sastali su se samo u grupnoj fazi Lige šampiona 1999/2000. i tada su Italijani oba puta slavili. Rimljani, osvajači Kupa pobednika kupova 1999. su dva puta igrali u eliminacijama sa ukrajinskim klubovima i oba puta bili uspešni, protiv Černomoreca u prvom kolu Kupu UEFA 1975/76. i protiv Metalurga, takođe u prvoj rundi Kupa UEFA 2004/5. Dinamo je osvajao dva puta Kup pobednika kupova, a u bogatoj istoriji igrao je protiv Italijana u eliminacijama čak četiri puta i sva četiri puta ispadao, a zanimljivo da je čak tri puta kobna bila Fiorentina, a jednom Juventus.

RB LAJPCIG – ZENIT

Nemački predstavnik debituje u evro takmičenjima, a ruski je jedan od glavnih favorita za trofej. Prošle sezone RB Lajpcig, iza kojeg stoji Red Bul, bio je senzacija Evrope osvojivši drugo mesto u Bundesligi, u prvoj prvoligaškoj sezoni. Bili su solidni u premijernom učešću u Ligi šampiona, završili su ispred prošlosezonskog polufinaliste Monaka, a u prvoj eliminacionoj rundi izbacili su Napoli. Sve to pokazuje da imaju čemu da se nadaju, samo stoji znak pitanja da li će uspeti da izdrže bitku na dva fronta, jer u Bundesligi su trenutno peti, sa istim brojem bodova kao i četvrtoplasirani Bajer Leverkuzen, na poslednjem mestu koje vodi u Ligu šampiona. Prioritet je da se ponovo igra u eliti, a verovatno u redovima bundesligaša kalkulišu da bi ipak lakše to mogli da urade kroz ligu, nego da idu u Ligi Evrope do kraja.

Zenit je uložio ozbiljna sredstva i u ovu sezonu su krenuli sa ambicioznim planom da osvoje i prvenstvo, ali i Ligu Evrope. To čak nisu uspeli ni 2008. kada su osvojili Kup UEFA, a ni sada im ne cvetaju ruže u Rusiji. Zaostaju za vodećom Lokomotivom osam bodova, a ozbiljno su ugroženi na drugom mestu, poslednjem koje vodi u Ligu šampiona, s obzirom da su četiri tima na samo dva boda razlike. Roberto Manćini se nalazi u procepu, jer moraju dobro da se rasporede snage, tako da lako može da se desi da na kraju Evropa trpi, a RB Lajpcig to svakako može da iskoristi.

Prvi mečevi igraju se 8. marta na terenima prvopomenutih ekipa, a revanši nedelju dana kasnije.