Sedamnaest godina posvetio je Partizanu. U Humsku je zakoračio davne 1985. sa svega 26 godina, a već u aprilu 1988. predvodio je crno-bele na završnom turniru Kupa šampiona u belgijskom Gentu.
Najtrofejniji je stručnjak u istoriji Partizana sa 12 titula prvaka države, pet puta je bio osvajač Jadranske lige, jednom manje nacionalnog kupa, a 2009. Evroliga ga je proglasila za trenera godine.
Gigant je u gigantu iz Humske. Gigant koji crno-belima nikada neće oprostiti način na koji su ga se otarasili u septembru 2015. Još više ga boli što je „zahvalnicu“ dobio od Nikole Pekovića, igrača koga je visuo do zvezdanih visina, dok je na njegovo mesto seo Duletov „čovek od poverenja“, najtrofejniji igrač u istoriji Partizana Petar Božić.
Vujošević je u opširnom intervjuu za „Sport klub“ pričao o pameti i moralu, lojalnosti, dugovanjima, porezima, o putevima prečicom, o „burazerskim ligama”, pritiscima, „specijalcima” među sudijama, o huljama, o nožu u leđa od ljudi kojima je pomogao a oni to unapred nisu zaslužili, ali i surovoj borbi za pare i slavu, o obavezama prema zavičaju, narušenom zdravlju…
„Oni su bili ucenjeni. Ja sam tada obaveštavao javnost šta se dešava, a istovremeno je vlast sve više i više zavrtala ruku Partizanu. Kad su plate tih činovnika i lični interesi došli u pitanje oni su vrlo lako pristali na ucenu da ja treba da budem sklonjen bez obzira na rezultate i motiv zbog čega sam izazvao takvu svoju poziciju, štiteći i braneći Partizan. Kad je Nikola Peković u pitanju on se tu ispostavio kao neko ko će javno da izvrši taj potez. On nije ispao previše pametan. Bila su neka obećanja, koliko ja znam, da će ukoliko to uradi dugovi kluba biti pokriveni, da će klub moći da funkcioniše bez njegovih para… On je mogao da kaže sklonite ga vi, ipak sam ja trener koji je puno uradio za njegovu karijeru, gde i on ima neki lični dug. Međutim, nije ispao pametan, a oni dalje nisu održali obećanje. U početku su dali neka sredstva, ali u suštini su očekivali da on od svojih para finansira Partizan, što Nikola nije hteo da uradi. Bio je mnogo ružan način, da se nije direktno pričalo… Ali ne bih se više posebno vraćao na to,“ rekao je Vujošević koji od odlaska iz Humske nije imao kontakt sa Pekovićem.
„Verovatno je i njemu neprijatno. Neinteligentno je iskorišćen. Ušao je u neku igru, to je trebalo drugima da prepusti.„
Većina ljudi sa kojima je sarađivao više od decenije ostali su u klubu, a Vujoševića i danas, istina manje nego te 2015. godine, boli stav nekada najbližeg saradnika Dragana Torodić.
„Toša nije neko ko je donosio odluke. On preplivava kako bi ostao i vrlo dobro oseća, ima taj instinkt samoodržanja. Dobro oseća kada neko pada i ako je on bio vezan za njega onda se sklanja, ali se sklanja na ružan način. Da bi se oprao on radi najprljavije stvari u sklanjanju osobe sa kojim je do tada bio blizak. Nije me razočarao jer je to radio svih godina prema svim ljudima sa kojima je sarađivao. Na taj način je opstao tolike godine. Nije me razočarao u tom smislu da je uradio nešto što nije moglo da se predvidi. Hamlet kaže: „Čovek treba da bude spreman i to je sve“. Da znaš da će neko da se tako ponaša ili da znaš da ti neko drag umire ne čini te spremnim da to podneseš. Pogotovo što je posle toga vodio kampanju pokušavajući da svoju poziciju napravi moralno čistom. Pričao je kako sam ja, eto, uništio klub svađama, sa nekom nervozom izazvanom tim svađama… To je radio ne na nivou izjava u medijima, već po kafanama. Vodio je prizemnu kampanju. Normalno, to je dolazilo do mene i čoveka dok je još vreo zna da iziritira. On je bio dobar izvršilac prljavih stvari i nije on uradio bilo šta što je moglo da promeni neku situaciju. To je jednog momenta moralo da bude tako. Partizan nije Barselona da bude simbol otpora prema Franku i prema nekom lošem tretmanu.“
Vujošević nije želeo mnogo da priča o Predragu Daniloviću, sa kojim je imao poseban odnos od dana kada se nekadašnji as kao tinejdžer iz Sarajeva preselio u Beograd. Pričalo se da je Danilović iz kluba otišao zato što Vujošević nije želeo.
„Ja sam sa njim veoma dugo bio u izuzetno dobrim odnosima. On je kao klinac došao iz Sarajeva, nije bio ni registrovan, bio je u posebnoj situaciji… Imali smo stvarno toliko dobar odnos da uopšte ne želim, sad kada taj odnos nije takav, bilo šta da kažem o njemu.„
Zanimalo nas je i koga trofejni trener više ceni – Nikolu Pekovića ili Ostoju Mijailovića.
„Kao igrača Pekovića, mada je rano uništio svoju karijeru. Bio je veliki igrač, dok se kao predsednik nije pokazao dobar, što se često dešava kod bivših velikih igrača koji imaju veliku sujetu. Ne znaju da je potrebno novo znanje kad postaju treneri ili rukovodioci i da to što su bili veliki igrači im daje dobru startnu poziciju da to sublimišu i da uče za nešto novo. Ostoju ne poznajem.„
Ističe i da navija za ekipu iz Humske, ali da još nije trenutak da dođe u dvoranu i izađe pred navijače koji i danas u njemu vide crno-belog sveca.
„Navijam za Partizan, prošao je period mržnje. Ovaj tim je simpatičan, drag mi je. Sve su to dobri ljudi, nisu svi podjednako pametni, ali jesu dobri momci. Mislim da je Čanak posvećen i da je u osnovi dobar čovek, ispravak čovek. Ja navijam za njih. Baš sam bio u Sarajevu kada su osvojili kup. Gledao sam utakmice i častio sve ono koji su bili sa mnom. Voleo bih da dobro prođu u prvenstvu koje je devalvirano, ali opet nešto predstavlja. Još ne osećam da bih mirno mogao da odem u “Pionir. Ranije sam podnosio svašta, sada mi se svaki stres oseti, a znate i da finansijski deo nije regulisan. Ne samo da nije regulisan nego je pokušano da se nemoralnim predstavim ja, koji je imao maksimalno strpljenja. Želi da se napravi konstrukcija da sam o svemu ja odlučivao. Pošto je klub u teškoj situaciji kao on sad traži novac, a sam sebi je određivao visinu ugorova. Ja sam Partizanu napravio mnogo više para nego što je trebalo da dobijem, a nisam dobio ni te plate. Poslednjih godinu i po dana u Partizanu ni o čemu nisam odlučivao. Ni kad koji igrač može da ide jer sigurno nisam bio za transfer Bogdana Bogdanovića tog trenutka, niti šta se dešava sa parama od transfera niti kada je stigla donacija… Tih godina nastali su ti dugovi prema ekipi. Cela ta priča, on je kriv za situaciju, a sada potražuje, i ako mu budemo dali daćemo mu zato što je bolestan… To je bolesna priča koju hulja priča. Nešto posebno me to ne pogađa. Ja sam pregoreo onog momenta kada sam ih stavio na BAT. Meni nije bilo lako, znate. Bez obzira na sve to imao sam dovoljno strpeljna, ali oni nemaju nameru da isplate već se ponašaju kao da sam ja njima dužan. Gledam Partizan na televiziji i navijam za taj tim, pogotovo od kako nekih nema na klupi i ako nisu u kadru ovi mudraci ništa mi ne smeta da iskreno navijam za tu ekipu.”
Vujošević je naglasio da je Crvena zvezda znala da iskoristi sve Partizanove probleme, ali i da su joj neke odluke direktno išle na ruku.
„Zvezda se i pravila na račun rušenja Partizana, između ostalog. Čović je beskrupulozan čovek, ali sa velikom radnom energijom i velikih organizacionih sposobnosti. Iskoristio je pad Partizana i neku želju vlasti, odnosno Aleksandra Vučića da se Zvezda podigne na taj nivo. Znate da su prve sezone plasman u Evroligu obezbedili za zelenim stolom. Posle Fajnal-fora ABA lige u Beogradu, gde smo kiksnuli i Zvezda i mi, prvo što je urađeno je da je Evroliga jednu kvalifikacionu grupu za popunu takmičenja dodelila Beogradu, a onda kada se izdejstvovalo, ne znam na koje sve načine, da Cibona odustane, Zvezda je po nekom automatizmu dobila pravo da igra Evroligu. Mnogo puta im se na svim nivoima omogućavalo da idu prečicom. Oni su znali to da iskoriste. Prošle sezone su jedan period igrali stvarno izvanredno, a Čović je spojio infrasrtukturu i mlade igrače iz Železnika sa navijačima i tradicojom Crvene zvezde i nekom obnovljenom političkom moći dolaskom Vučića jedno vreme to je jako dobro funkcionisalo. Pritom su u sistemu uvek donošene takve odluke koje su dugoročno obezbeđivale Zvezdi dominaciju.”
Nedavne promene u ABA ligi, koje su podržali brojni klubovi i pojedinci, ne sviđaju se Vujoševiću.
„Slušam da to više nije burazerska liga gde je Partizan u toj konstalaciji stvari dobijao utakmice. Partizan je pristupio Jadranskoj ligi kasno i nevoljno i dugo je prema njemu vođena kažnjenička politika. Vrhunac je bila otimačina na fajnal-ejtu u Sarajevu 2006. kada je Partizan u finalu protiv FMP bio masakriran i kažnjen da ne osvoji titulu. Poslednje moje sezone kada smo na Zvezdinom terenu napravili brejk, u sledeće dve utakmice sudio nam je Radović, koji je u međuvremenu postao njihov specijalac. Išla su i ona pisma da će biti raskrinkana Jadranska liga. Roman Lisac i tadašnje rukovodstvo potpali su pod te ucene i praktično se Zvezdi izašlo u susret da vrati brejk i osvoji titulu. Svako ko ima zdravu pamet zna da nije mogla da bude neobjektivnija liga dok su je vodili ljudi nezainteresovani za neki klub. Možda su imali u nekom trenutku nekih interesa, ali nisu bili navijači ili članovi. Sigurno je liga bila objektivnija nego sada kada je vodi čovek iz jednog kluba. To je i pitanje zdrave logike, ako je čovek i malo objektivan,“ kaže Vujošević i nastavlja:
„Transformacija Jadranske lige, po ugledu i uz dobru podršku Evrolige, nije dobra. Klubovi su glasali između sebe i gledali svoje interese, a njihovi interesi su da su sigurni u ligi kako bi, na primer, mogli da prodaju Čančara pre početka srpske lige u Španiju. Učestvovanje u ABA ligi više ne zavisi od domaćeg takmičenja i svaki klub može da ima sigurnost da će da igra, a posebno je zainteresovan bio gospodin Čović koji ima dva kluba. To je klasičan sukob interesa. U strukturi rukovođenja takmičenjem on, koji ima direktnu kontrolu Zvezde i FMP, i dobre odnose sa Megom praktično svake godine ima kontrolu. Ne znam kako Partizan može mirno to da posmatra i vidi neki interes. Uz to nije moralno jer pre početka svake sezone mora da se zna šta rezultati omogućavaju, šta će dobiti prvak i šta će dobiti ona država koja ima najbolji koeficijent. Ne može tokom prvenstva da se menja i ne može da se predstavlja kao velika stvar za srpsku košarku. Ja ne znam ni šta savez tu radi, mirno posmatra urušavanje domaćeg prvenstva. Praktično su legalizovali jednog čoveka i neki njegov projekat. To govori o njegovoj pameti, organizacionoj sposobnosti i beskrupuloznosti, ali govori i o gluposti ovih drugih. Mislim da to nije dobro.“
Vujošević je u bogatoj karijeri predvodio mladu reprezentaciju Jugoslavije, nacionalne timove SCG i Crne Gore, a od aprila 2017. na klupi je Bosne i Hercegovine. Junski treći FIBA “prozor” za plasman na Svetsko prvenstvo selekcija BiH dočekuje sa učinkom 2-2.
„Bosna je specifična država. Početak je bio pogotovo težak. Bilo je mnogo otkaza, ostali su samo klinci i u prvom krugu kvalifikacija bili smo totalni austsajderi. Momci su pokazali strast i želju za napretkom. Zavoleo sam ih jer su prvo oni imali takav odnos prema meni. Objektivno meni je u Srbiji sprečeno da radim, teško radim na stranim jezicima, jedino italijanski znam dobro. Najbolje radim na ovom našem srpsko-hrvatskom jeziku i najviše volim da radim sa našim igračima. Sad što nekome ne odgovora da radim sa Bosnom a ne daju mi da ovde radim sa Srbijom… Pa nosite se u pi*** materinu. Svi zajedno. On tamo radi sa njima… Kakve su to gluposti. Ja tamo predstavljam sebe i samo sebe, a mimo toga pravim gest koji pomaže pomirenju, ako je to neki cilj. Moje zdravstveno stanje je takvo da ne mogu da vodim klub koji ima dve utakmice nedeljno. Ja sam na dve dijalize i dok ne uradim transplantaciju bubega vezan sam na takav način rada. Odgovora mi da radim sa reprezentacijom. Imam šećer i da bih bio živ potrebna mi je uveče određena količina insulina, isto tako potrebna mi je i dnevna doza košarke koja me drži u životu. Sad to nekome smeta i ne odgovara što ja radim u Bosni. Pritom nisi pozvao telefonom od kada mi se sve dogodilo u Partizanu, na takav način, da pitaš kako sam. Ja sad tebi treba da pogađam misli da li ti odgovara… Da ja idem da ojačavam Bosnu…“.
Reprezentacija Srbije se sa tri poslednja velika takmičenja vratila sa tri srebrne medalje, a Vujošević navodi da su najveća snaga “orlova” dobri igrači i hemija između selektora Đorđevića i košarkaša.
“Đorđević je pronašao pravu hemiju sa njima. On kao bivši veliki igrač ima autoritet, poznaje tu psihologiju i prihvaćen je maksimalno. Na čudan način je smenjen u Bajernu posle osvajanja Kupa Nemačke i odlične pozicije u prvenstvu. Potpuno van sportske logike. Očigledno postoje neke druge stvari. Vrlo čudna i krajnje nezaslužena odluka. Imamo dobre rezultate seniorskog tima, ali ukoliko se uništi domaće prvenstvo biće problem i za reprezentaciju. U sportu postoji razlika između vremena rada i rezultata, ne zna kada će da dođu, ali će doći sigurno. Ne znam zašto savez ćuti. Reprezentacija Srbije bi bila najjača u Evropi ako bi se svi odazvali. Trebalo bi jednom da osete špansku potrebu i da se svi skupe, da im to ne bude teška stvar, već jedna vrsta odmora i zadovoljstva,” rekao je Vujošević.
I to nije sve…
Vujošević je otkrio šta mu je Petar Božić rekao dan posle smene kada je došao na trening da se pozdravi sa igračima, pričao je o „gospodinu“ Dejanu Milojeviću i dolasku Nikole Lončara u Humsku, koji košarkaši bi trebalo da dobiju funkciju u Partizanu, ko ga od nekadašnjih učenika nije zaboravio, Bogdanu Bogdanoviću „najboljem igraču na beogradskim splavovima“, krizi adaptacije i nespremnosti da valjano odradi posao u CSKA, reprezentaciji Bosne i Hercegovine, FIBA „prozorima“ i sukobu koji potresa evropsku košarku, raspletu u Evroligi i Evrokupu…
Pogledajte kompletan video sa Duškom Vujoševićem.