Rođeni je Novosađanin, ikona Partizana, posle i Deportivo la Korunje, a iako je najveći deo igračke karijere proveo u Španiji, dobro su ga zapamtili i navijači Čelsija, kluba za koji je nastupao od 2000. do 2002. godine.

Pošto je bio igrač, sada je Slaviša Jokanović i menadžer u Premijer ligi. Pre tri godine uveo je Votford u Premijer ligu, ali nije se zadržao u klubu, već je otišao u Makabi. Posle uspešnih šest meseci, Jokanović se vratio u Englesku, a prethodne sezone izborio je sa Fulamom povratak u Premijeršip.

Upravo o tome 50-godišnji stručnjak govorio je na početku intervjua za Sport klub, intervjua u kojem smo se dotakli i početka šampionata, Aleksandra Mitrovića, trenerske filozofije…

„Raditi u Premijer ligi, pogotovo za ljude iz našeg ambijenta, nije baš laka misija. Osim Slavena Bilića, ni ne sećam se nekoga sa prostora bivše Jugoslavije ko je bio menadžer ovde. Prešao sam nivo Čempionšipa i ovo je lepa prilika za mene da se dokažem. Mislim da ćemo doći do višeg nivoa i da ćemo igrati bolji fudbal. Definitivno postoji razlika u svakoj državi između prve i druge lige, pa tako i u Engleskoj. Koncentrisan je veliki kvalitet u Premijer ligi, ne može ni da se poredi“, počinje Jokanović za Sport klub.

Na početku sezone Fulam je izgubio kod kuće od Kristal Palasa 2:0, zatim od Totenhema u gostima 3:1, potom je usledio trijumf nad Burnlijem 4:2, da bi na kraju bila ispuštena pobeda nad Brajtonom (2:2)

„Ne razmišljamo mnogo o dalekoj budućnosti, primarni cilj nam je da ostanemo u ligi. Izgubili smo prve dve utakmice, i to lako, pošto smo naleteli na dva gotova premijerligaška tima koji su nas pobedili na iskustvo – nije im bilo potrebno mnogo, Palas nam nije dao prostora da se razigramo, iz tri šanse su dali dva gola i nismo mogli da reagujemo. Protiv Totenhema smo dali gol, ali oni su jedna od najboljih engleskih ekipa i poraz nije iznenađenje. Posle toga je došao Burnli, naša najbolja utakmica, pokazali smo da možemo da pobeđujemo, a Brajton smo morali bolje da zatvorimo meč – neprihvatljivo je da te uhvate na kontru kada vodiš 2:0 na 25 minuta do kraja. U pozitivnom smo procesu, mnogo je novih igrača, verujem da ćemo napredovati, potrebno nam je vreme“.

Napadač reprezentacije Srbije Aleksandar Mitrović na izvanredan način je počeo novu sezonu, pošto je do sada upisao četiri premijerligaška gola.

„On se adaptirao, ali nije mu bilo mnogo ni potrebno. Na kraju krajeva, došao je iz Njukasla, samo se spustio do Londona… Od prvog dana je pokazao da je odličan profesionalac, gura sâm sebe da bude sve uspešniji i znam da ga svi ljudi u klubu cene kao pšravog profesionalca i dobrog momka spremnog da se bori za ovu ekipu. Meni je to najveća satisfakcija – osim što je izvrstan fudbaler, Mitrović je pokazao da je mnogo dobra osoba za grupu“.

Na pitanje kako bi sebe opisao kao menadžera, Jokanović odgovara:

„Pokušavam da nađem način da me igrači veruju i da me igrači respektuju. Postoje dva puta da se zaradi poštovanje. Jedan je da budeš diktator i da ih gnječiš, da im ne daš da dišu, što je legalno, ali je kratkog daha jer taj autoritet se brzo potroši. Autoritet koji ja pokušavam da stvorim jeste da im pokažem da ipak znam više od njih i da mogu da im pomognem, da im pokažem da je najbolja opcija i za tim i za njih ako me budu pratili. Pokušavam da imam kvalitetne ljude oko sebe, one koji nisu uvek saglasni sa mojim mišljenjem i koji su vredni i lojalni“.

Prethodnih godina, svaki put kada bi klupa reprezentacije Srbije bila upraženjena, spominjalo se ime Slaviše Jokanovića, a ni on ne beži od uloge selektora Orlova u budućnosti.

„Uživam u svojoj profesiji, donela mi je mnogo životnih iskustava, i kao fudbaleru i kao treneru. Nemam uopšte nameru da se penzionišem ili da idem da pecam sada, nadam se da ću moći da radim još 20 godina. A što se tiče selektorske pozicije, zašto da ne, velika je čast biti na čelu reprezentacije svoje zemlje. Ja sam ranije branio boje Jugoslavije 60 i nešto puta (64 meča, 10 golova), ne bi bilo neobično da mi se u jednom momentu ukaže takva šansa, a videćemo hoće li u tom momentu to biti realno ili ne. Dok sam bio fudbaler, pobede u dresu reprezentacije bile su mi najdraže, sigurno bi mi bile najdraže pobede i kao treneru Srbije. Ipak, u ovom trenutku to mesto u reprezentaciji je zauzeto, a ja sam isto zauzet. Sada nije realno, ali u budućnosti, zašto da ne?“

Kompletan intervju sa Slavišom Jokanovićem pogledajte na snimku: