Aston Vila, Notingem Forest, Derbi Kaunti, Lids Junajted... Ti engleski klubovi su mlađim ljubiteljima fudbala uglavnom poznati kao prosečni članovi Čempionšipa koji manje ili duže vremena ne uspevaju da se vrate u Premijer ligu.

Međutim, oni verovatno ne znaju da je pomenuta četvorka sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ne samo osvajala titule u najjačem takmičenju na Ostrvu, već i ostavila dubog trag na ’Starom kontinentu’. Neki od članova tog kvarteta su stizali su do trofeja u Kupu evropskih šampiona, a drugi igrali finala ili polufinala prethodnice Lige šampiona.

Povezano

Liga šampiona nema alternativu

Skener

26. nov 2018

Skener

26. nov 2018

Da, treba podsetiti da su upravo Notingem Forest dva puta (1979, 1980)  i Aston Vila jednom (1982) bili, uz Liverpul (koji je trijumfovao u KEŠ 1977, 1978, 1981. i 1984.), nosioci tadašnje gotovo desetogodišnje dominacije engleskog klupskog fudbala u najvažnijem evropskom nadmetanju. Tome su svoj skroman doprinos dali i finalista iz 1975. godine Lids  kao i Derbi, učesnik polufinala u sezoni 1972/73. Bilo je to, doduše, neko drugo vreme u kojem su se klubovi sa Ostrva oslanjali isključivo na domaću radnu snagu i igrali svoj prepoznatljiv fudbal dugih lopti, što im je donosilo uspeh u nadmetanju sa rivalima sa kontinenta, čije su timove tada, takođe, u najvećoj meri činili igrači iz njihovih država.

Naravno da je teško zamisliti da bi u današnjoj globalističkoj eri ti klubovi sa relativno skromnim budžetima, mogli da ponove nešto slično na domaćoj, a pogotovo međunarodnoj sceni, ali to nikako ne znači da treba potceniti i zaboraviti tadašnje nesporne uspehe sadašnjih članova drugog ranga engleskog fudbalskog društva. Iako je priča o svakom od ovih “posrnulih divova” različita, zajedničko im je što nisu imali sposobnosti da se prilagode novim vremenima (a neki bi rekli i sreće da ih kupi Roman Abramovič ili katarski vlasnici Mančester Sitija), već ih je loša finansijska i organizaciona politika odvela (pre ili kasnije) sa vrha u ambis.

Ipak, vratimo se malo u prošlost i “zlatno doba” tih klubova, koje je, kad su bar neki od njih u pitanju, direktno vezano za ime Brajana Klafa. Taj kontraverzni menadžer, koji je zbog svog britkog jezika i arogantnog stila bio često predmet žestokih kritika javnosti i britanskih medija, vodio je sa klupe čak tri kluba iz naše priče – Derbi, Notingem i Lids. I dok je ’Šumare’ i ’Ovnove’ odveo do njihovih (a i svojih) najvećih visina, čovek, čija je životno-profesionalna priča odlično prikazana u filmu “Prokleti Junajted”, u Lidsu se zadržao vrlo kratko kao neuspešni epizodista.

#related-news_0

Tada anonimni Klaf je 1967. preuzeo ondašnjeg drugoligaša Derbi Kaunti, da bi ga već dve sezone kasnije odveo u Prvu diviziju Engleske, u ono doba ekvivalent Premijer ligi. Ambiciozni mladi stručnjak se zarekao da će sa svojom ekipom nadmašiti u to vreme najbolji tim u državi Lids Junajted, čiji ga je menadžer Don Rivi uvredio, odbivši da se sa njim rukuje nakon jedne utakmice u FA Kupu. Želju je i ostvario u sezoni 1971/72 kada je mali provincijski Derbi postao senzacionalni prvak Engleske. U narednoj sezoni malo je nedostajalo da Brajanovi momci stignu i do finala Kupa evropskih šampiona, koji se maja 1973. igralo na beogradskoj “Marakani”. Ekipa, čije su najveće zvezde bili Mekfarland, Džemil i O’Hara, u prvom kolu je eliminisala jugoslovenskog šampiona sarajevski Željezničar (2:0, 2:1), tim koji je zbog svoje oštre, često i grube igre, tada smatran “jugoslovenskom verzijom britanskih klubova”. Derbi je, ipak, u polufinalu poklekao pred Juventusom i tako propustio jedinstvenu šansu da se u borbi za trofej nadmeće sa Ajaksom.

Klaf je ubrzo, zbog sukoba sa čelnicima kluba, morao da ode sa “Bejzbol graunda” ali je i bez njega Derbi još jednom, 1974. godine došao do šampionskog trona u Engleskoj. Bio je to, kasnije će se pokazati, poslednji trofej tima koji je nekoliko sezona „drmao” Ostrvom. U osmini finala narednog Kupa šampiona Derbi je zaustavio Miljanićev Real (4:1, 1:5), posle čega je počeo nezaustavljiv pad ’Ovnova’, čiji je najzapaženiji plasman u narednom periodu bilo osmo mesto u Premijer ligi u sezoni 1998/99. Već nekoliko sezona Derbi je stalni član Čempionšipa, a prošlosezonski pokušaj da se preko plej-ofa izbori viza za elitno društvo zaustavljen je već na prvoj prepreci – Fulamu.

Brajan Klaf je 1975. konačno dobio priliku da ispuni želju i sedne na klupu Lidsa, koji je prethodno ostao bez dugogodišnjeg menadžera Dona Rivija, koji je preuzeo reprezentaciju Engleske. Međutim, taj “brak” je zbog njegovih nesporazuma sa igračima trajao veoma kratko, pa je nekadašnji stvaralac šampionskog Derbi Kauntija oprobao sreću u Notingem Forestu, što će, kasnije će se pokazati, biti njegov najuspešniji i najduži posao u menadžerskoj karijeri. ’Šumari’ su, pod njegovom dirigentskom palicom već u prvoj sezoni po povratku u Prvu Diviziju Engleske 1977/78 osvojili svoju jedinu šampionsku titulu. Na startu Kupa evropskih šampiona su u “bici za Britaniju” bili bolji od branioca trofeja, Liverpula (2:0, 0:0), u polufinalu su, nakon dramatične borbe eliminisali nemački Keln (3:3, 1:0), da bi u jednom od najdosadnijih finalnih susreta, odigranom 1979. u Minhenu, pogotkom Trevora Frensisa (prvog fudbalera u Engleskoj plaćenog milion funti) pobedili švedski Malme sa 1:0.

Naredne sezone Klafov tim nije uspeo da u trci sa Liverpulom odbrani tron u domaćem prvenstvu, ali je zato ponovo bio najbolji na ’Starom kontinentu’. Zahvaljujući pogotku Džona Robertsona i sjajnim odbranama golmana Pitera Šiltona Notingem je u odlučujućem meču za trofej u Madridu savladao favorizovani nemački HSV, čiji dres su tada nosili Kigen, Hrubeš, Kalc.

Bio je to vrhunac, ali i početak pada kluba sa “Siti graunda”, koji je jedini osvojio više titula evropskog šampiona od onih u domaćem prvenstvu. Nakon što je ekipa ispala iz engleskog elitnog fudbalskog društva Klaf se 1993. rastao sa ’Šumarima’, da bi 11 godina kasnije, izgubivši bitku sa bolešću, napustio i ovaj svet. Navijačima Notingema je ostalo sećanje na njega i stare dane slave, ali i do sada neispunjena želja o povratku u Premijer ligu.

https://youtube.com/watch?v=g1zJXghYshw

Mada nikada nije u svoje vitrine doneo pehar Kupa evropskih šampiona, Lids Junajted je trofejima, ipak, bogatiji klub od dva već pomenuta sapatnika. Ekipu koju je sa klupe vodio Don Rivi, a na terenu predvodili engleski reprezentativac Džeki Čarlton (osvajač Svetskog šampionata 1966. i brat poznatijeg asa Mančester Junajteda Bobija) i strašni škotski trio Bremner-Lorimer-Džordan, osvojila je titule šampiona Engleske 1969. i 1974. godine, FA Kup 1972. i evropski Kup sajamskih gradova 1968. i 1971. Da kompletira zbirku nedostajao joj je samo trofej Kupa evropskih šampiona, do kojeg je pokušala da dođe u svom jedinom finalu, odigranom u Parizu protiv Bajerna 1975. Na žalost navijača kluba sa “Elan rouda”, Bekenbauer, Miler i Henes su u tom duelu bili srećniji, iako ne i bolji tim (2:0), pa je Kup šampiona po drugi put otišao u Minhen.

Kao što se moglo i pretpostaviti ’Beli’ iz Lidsa su nakon toga krenuli stranputicom. Posle nekoliko sezona su ispali iz Prve divizije Engleske, ali su se uskoro u nju vratili i 1992. godine pod vođstvom Hauarda Vilkinsona treći i poslednji put trijumfovali u nacionalnom šampionatu. Poslednji evropski uspeh Lids je ostvario 2001. godine, kada je u eri menadžera Dejvida O’Lirija zaigrao u polufinalu Lige šampiona, gde ga je zaustavila u tom trenutku ipak bolja Valensija.

Kada su mnogi očekivali da će se kvalitetni sastav iz Lidsa, za koji su nastupali Bojer, Ferdinand, Robi Kin, Viduka, Dakur, Vudgejt, uključiti u borbu za titulu u Premijer ligi, došlo je finasijskog kraha kluba i rasprodaje najboljih igrača. Posledica je 2004. godine jasno bila selidba u niži rang takmičenja iz kojeg bi, sudeći po dosadašnjim rezultatima, tim koji u ovom prvenstvu vodi poznati argentinski stručnjak Marselo Bjelsa, mogao na leto 2019. da se konačno vrati tamo gde mu je, prema mnogim mišljenjima, i mesto.

Iako je osvojila titulu šampiona Evrope priču o Aston Vili smo ostavili za kraj, kako zbog činjenice da se skoro (2016) preselila u Čempionšip, tako i zbog podatka, da je za razliku od već pomenute trojke, bila čak sedam puta prvak Engleske. Istina je da je čak šest od tih titula klub iz Birmingema uzeo krajem XIX i početkom XX veka, ali je posle one poslednje osvojene 1981. godine, usledila sezona u kojoj je tim sa „Vila parka“ neočekivano stigao do krova Evrope. Bajern sa Rumenigeom i Brajtnerom je bio favorit u tom nemačko-engleskom finalu, ali je Vila zahvaljujući pobedonosnom golu Pitera Vajta uspela da nadmaši jačeg od sebe i upiše se u knjigu evropskih fudbalskih besmrtnika.

Neće biti iznenađenje ako podsetimo da Vila više nije bila ni blizu tim visinama. Uzeo je tim iz Birmingema još dva trofeja Liga kupa Engleske, stigao 1993. do drugog mesta u Premijer ligi, međutim to je, ipak, bilo malo za nekog ko je već osetio kako izgleda biti prvi na našem kontinentu. Mnogi su očekivali da će se posle ispadanja 2016. godine Aston Vila brzo vratiti u Premijer ligu, ali se to nije desilo. Na kraju prošle sezone zaustavljena je u finalu plej-ofa od Fulama na „Vembliju“, a sudeći prema dosadašnjim rezultatima u ovom prvenstvu male se šanse da je u elitnom društvu vidimo i u narednom šampionatu.

Notingem Forest, Aston Vila, Lids Junajted, Derbi Kaunti… Četiri različite, a ipak slične priče o gubitnicima engleske fudbalske tranzicije koji očajnički žele da bar deo prohujale slave iz prošlog veka zasluže i u ovom koji broji poslednje godine tek druge decenije.