Opet se svima popeo na glavu. Džon Džons, verovatno najveći i najraznovrsniji MMA talenat u istoriji sporta, svakako u istoriji svoje kategorije, odslužio je kaznu zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava i trebalo je da se vrati u kavez u subotu uveče.

Međutim, nekoliko dana pred meč sa Aleksanderom Gustafsonom, opet je bio pozitivan na istu zabranjenu supstancu.

Kako tačno? Izveštaj analize krvi pred UFC 232, koji je trebalo da se održi u Las Vegasu, zaključio je da u Džonsovoj krvi ima „atipičnih“ sastojaka. Turinabol, supstanca na koju je bio pozitivan 17 meseci ranije, kada mu je i izrečena kazna, ponovo se našao u krvi popularnog „Bounsa.“ Ipak, nije to bio klasičan „pad na doping testu“, često viđan kod „nečasnih“ sportista.

*Sve eksluzivne intervjue i tekstove iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE

Turinabol se u u Džonsovoj krvi nalazi u pikogramima (trilioniti deo grama), a mnogi navode da je veoma moguće da je to ostatak od prethodnog testiranja, koje se dogodilo pre skoro godinu i po dana. I dalje ne možete da zamislite koliki je trilioniti deo grama? Pošteno, to ne može niko.

Džons je trebalo da se bori u Las Vegasu u subotu 29. decembra protiv Šveđanina Aleksandera Gustafsona po drugi put u karijeri i na taj način započne novi uspon ka vrhu poluteške kategorije, kojom je suvereno vladao do oduzimanja pojasa zbog kršenja antidoping politike. Ipak, ponovo je „pao“ zbog dopinga. Kako je UFC rešio situaciju koja je pretila da ugrozi drugi najveći događaj organizacije u čitavoj godini?

Pa, ne tako vešto… Pošto je utvrđeno da Sportska komisija države Nevada nema dovoljno vremena da proceni situaciju, da li je Džons zaista dopingovan ili ne, čitav program naprosto je pomeren u Inglvud, Kaliforniju gde komisija više nema jurisdikciju. Postoje posledice takve promene u poslednji čas – prva i osnovna je – svi će jednostavno dobiti manje novca. Postoji razlog zbog kojeg se najveći spektakli borilačkih sportova, poput Habibovog i Konorovog okršaja, odigravaju u Las Vegasu – poreske olakšice! Drugi izvor problema je da su ostali učesnici događaja, poput popularne borkinje Kris Sajborg, s pravom nezadovoljni promenom objavljenom samo nekoliko dana pred same mečeve.

Povezano

Džonsa kontrolišu i VADA i USADA, borba iz Vegasa u LA

SK Fight

26. dec 2018

SK Fight

26. dec 2018

Džons: Nisam bio prvak zbog steroida, Kormije se plaši

SK Fight

21. dec 2018

SK Fight

21. dec 2018

Ipak, najveća potencijalna nevolja, neodržavanje meča, izbegnuta je. Na samom kraju deluje kao da takva situacija najviše pogoduje samom Džonsu, čoveku koji „živi“ od kontroverzi. To je zapravo previše blaga karakterizacija – Džons nije klasičan brbljivi, ali ipak vrhunski sportski radnik, koji voli da „podbode“ protivnike, sudije i navijače, kao npr. Kevin Garnet, Žoze Murinjo ili Džon Mekinro. Nikako, Džons je drugačija vrsta osobe – čovek koji je prošavši na crveno svetlo izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je u drugim kolima povređena trudnica, a potom, videvši šta se dogodilo, pobegao sa lica mesta. Džons je čovek koji „slučajno“ i veoma često gura prste u oči protivnicima, koristi laktove nedozvoljeno, zbog čega mu je i oduzeta jedna pobeda. Džons se sasvim očigledno dopinguje.

Zbog čega je onda tolika zvezda? Zato što je ubedljivo najbolji! Evo i nekih impresivnih statistika da to i dokažu:

– Njegova 14 mečeva duga serija nepobedivosti najduža je među aktivnim borcima u UFC, a druga najduža u istoriji posle legendarnog Andersona Silve;
– Njegov 19. meč u poluteškoj kategoriji u UFC će ga staviti na treće mesto večne liste poluteške kategorije po broju mečeva u toj organizaciji – Rajan Bader i Rašad Evans „tukli“ su se po 20 puta;
– Na tom putu Džons je „skinuo pojas“ čak šestorici šampiona;
– Sa 23 godine postao je najmlađi šampion u istoriji UFC svrgavši sa trona „Šoguna“ Ruu, a potom je sa 24 godine i dva meseca postao najmlađi borac koji je odbranio titulu, i to u meču sa Kvintonom Džeksonom;
– Njegov procenat neutralisanih udaraca protivnika je 65,3 odsto i po tome je na vrhu kategorije u UFC…

Postoji još slikovitih podataka koji bi mogli precizno da opišu Džonsovu nadmoć, ali je lako sumirati – Džons je superioran borac u poluteškoj kategoriji u poslednjim godinama, uprkos nekim Kormijeovim blistavim trenucima. Šta je onda prepreka da Džons kao veliki šampion postane univerzalno obasut divljenjem i poštovanjem navijača?

On se nije ponašao na javno prihvatljiv način i to već jako dugo – van oktagona bio je skandalozan, u kavezu često nepošten, ali uvek briljantan. Ipak, to je slika o sebi koju je i sam prihvatio:

„Moje nasleđe u ovom sportu je prosto da sam ja jedan loš lik. Da li sam savršen? Ne. Da li sam hrišćanin koji psuje? Da. Da li volim Boga? Da. Da li volim svoju porodicu? Da. Shvatio sam da šampion ne mora da bude politički korektan, niti neko na koga deca treba da se ugledaju. Ko je rekao da svetski šampion mora da bude anđeo?“ pitao se Džons.

Definitivno nije anđeo.

Međutim, vanserijski talenat jeste. Džons je zapanjujuće dugačak i to jako dobro koristi da kontroliše odstojanje u odnosu na protivnike. Njegova „oružja po izboru“ su raznovrsna – to su šutevi iz okreta, munjeviti laktovi, kao i haj-kikovi koji umeju da „sevnu“ u deliću sekunde, a krvoločni mentalitet doneo je „Bounsu“ mnoge brze završetke duela. 31-godišnji borac iz Ročestera, države Njujork briljantan je i  u defanzivi, a dugo je trajao niz mečeva u kojem niko nije mogao ni da ga obori na pod, a kamoli da ga pobedi. Prekinuo ga je upravo Gustafson, u njihovom „krvoproliću“ iz 2013. godine, kada je Šveđanin pružio sjajan otpor i izvukao sve iz favorizovanog Džonsa.

Džons je elitni rvač, mudar taktičar, snalažljiv u reakcijama u oktagonu, a ima i zavidan kardio, koji mu omogućava ambiciozne poduhate i u finišu dugih mečeva, iako je za očekivati da je u dugačkoj pauzi malo narušen. Njegov transcedentalni talenat je ono što uspeva da „izludi“ mnoge koji prate MMA. Mnoge bi mu incidente sa pravom spočitali, ali uvek postoji ono „ali stvarno je dobar, iskren da budem…“

Možda je razlog zbog kojeg svi tako intenzivno doživljavamo Džona Džonsa to što ga se zapravo plašimo. Ne na način da će nam fizički učiniti nešto nažao, tog parališućeg straha dovoljno je u njegovim dosadašnjim i budućim protivnicima. Plašimo ga se zbog toga što je on personifikacija činjenice da arhetipsko „dobro“ u borilačkom sportu ne mora uvek da pobedi. Ni izbliza! Džonsovo „zlo“ pobeđuje i ceri se u lice časnom, upornom i požrtvovanom. Ali Džons uporno pobeđuje i ne deluje da će se to u predstojećem periodu promeniti.

Jer, iako Bouns nekako izgubi, sigurno neće klonuti duhom i sportski priznati poraz. Njegov sport je drugačiji – on će naći način na koji će protivnikovu pobedu ismejati i omalovažiti. Upravo je to ono što prosečni konzument sporta ne želi – opušteni gledalac hoće nadmetanje u idealnim uslovima: ko se bolje sportski takmiči i ponaša, treba da pobedi.

Džons nas podseća da ni u sportu ta moralna ravan nije idealna – bolji „sportista“ i te kako može da bude poražen.