Kao mlad je bio košarkaš, rođen je 1987. godine i igrao je za U16 reprezentaciju Italije. Kako kaže, seća se duela sa Tepićem, Teodosićem, Labovićem i Aleksandrovom.

Usledio je odlazak na Peperdajn univerzitet, u košarci nije bio toliko dobar koliko je želeo i počeo je da se bavi trenerskim poslom. Pre pet godina upoznao je Tomija Lojda, asistenta na Gonzagi, i na njegov poziv pridružio se čuvenom programu.

Od tada je Rikardo Fois član stručnog štaba legendardnog trenera Marka Fjua i razgovor sa njim došao je u idealno vreme, pre “martovskog ludila“ u kojem Gonzaga ima ozbiljne ambicije. U intervjuu za Sport klub Fois je govorio o metodima trenera Fjua, Najdželu Vilijams-Gosu i Domantasu Sabonisu, potencijalu Zajona Vilijamsona, mladom srpskom košarkašu Filipu Petruševu, a približio nam je i svoje usko polje stručnosti – analitiku, tj. naprednu statistiku i video analizu.

Mark Fju je legendarni trener koji je na Gonzagi već 20 godina. Koji su njegovi metodi – kako pristupa treninzima i kako komunicira sa igračima?

On je trener za Kuću slavnih i neverovatna je čast raditi s njim – Gonzaga pre njega nije bila ni na mapi, a sada je moćan koledž koji se svake godine takmiči za fajnal-for. Kako to radi? Veoma je staložen, traži balans u svemu i njegov fokus je na igračima koje ne posmatra jedino kao sportiste, već i kao ljude. Gaji odličan odnos sa igračima i drugačiji je od brojnih drugih koledž trenera. Porodičan je čovek van košarke i stvorio je porodicu i na Gonzagi. Na treninzima je često i njegov pas, njegova deca i deca asistenata, tako da vlada opuštena i porodična atmosfera, ali istovremeno traži maksimalni nivo koncentracije i truda. Balans, rekoh. Postavio je standarde visoko, i on i igrači koji su pre bili ovde, tako da svaki novi košarkaš koji dolazi zna da mora da ispuni određene kriterijume.

U čemu ste najviše napredovali radeći sa njim?

Upravo ravnoteža koju sam spomenuo verovatno je i najznačajnija stvar koju sam naučio od njega. Košarka je važan deo naših života, volimo je i okupira nam veliki deo dana, ali treba da nastavimo da živimo svoje živote i da ne izgubimo iz vida ono što je najbitnije – porodicu i prijatelje. Trener Fju npr. voli da peca… Ne treba žrtvovati život košarci, naprotiv, balans u životu doprineće i uspehu u košarci.

Vi ste koordinator za košarkašku analitiku i video snimke – kako izgleda vaš uobičajeni radni dan?

To zavisi od toga kakva nas nedelja očekuje, ali uvek ujutru odem u kancelariju. Spremam plan za narednog protivnika – po tri ključne stvari koje moramo da uradimo napadački i odbrambeno. Pokušavam da pomažem treneru Fjuu u određenim odlukama – kako da branimo pik-en-rol, kako ćemo da branimo post, koju vrstu odbrane možemo da iskoristimo. Posle utakmice gledam analitiku – u čemu smo imali uspeha, u čemu nismo, šta možemo bolje… Zauzet sam, ali posao je zabavan jer se uvek bavim konkretnim stvarima, nadam se da radim dobro. Treninzi nam obično traju između sat i po i dva.

Hajde da počnemo od analitike, napredne statistike, to je polje sa rastućom važnošću u svetu košarke. Kako odlučujete koji podaci imaju praktičnu važnost, a koji ne?

Napadi u Evropi, na koledžima i u NBA mnogo su efikasniji nego pre 20 godina, to je zaista neverovatno, a veliki deo zasluga za to ima analitika – poeni po posedu, pozicije sa kojih se statistički ima više uspeha npr. Za moderne trenere je analitika značajan faktor u pripremi. Velikani kao što su trener Fju, trener Obradović ili trener Mesina uspeli su da se prilagode i da tu novu tehnologiju, ako mogu da upotrebim taj termin, uključe u razmišljanje pri donošenju odluka. Nisu svi treneri bili otvoreni za tako nešto.

Kako funkcioniše video analiza, na šta stavljate akcenat?

Video analiza je takođe na svom vrhuncu sada iz jednostavnog razloga što je mnogo dostupnija nego ranije. Sada mogu usred utakmice da pogledam snimak nečega što ne radimo kako treba ili da akcentujemo nešto čime smo imali uspeha. Košarkaše učimo da je video analiza izuzetno bitna ako žele da napreduju, a pametni igrači to prihvataju. NBA košarkaši to znaju, da je uviđanje sopstvenih grešaka na snimku put do maksimizacije potencijala. Ti snimci treba da budu sažeti i jezgroviti, fokusirani na problem, na temu. Ne možeš u jednom snimku da pošalješ 50 poruka i da očekuješ da igrač usvoji sve – fokus se menja na nedelju-dve, u zavisnosti od mnogo faktora, a pametni košarkaši brzo uče. Dopada mi se što je nova generacija igrača sve spremnija na to da uči putem gledanja snimaka.

Mnogo se govori o zvezdi Djuka Zajonu Vilijamsonu – može li on momentalno da bude značajan faktor u NBA ligi?

On je spektakularan igrač, njegovo telo je jedinstveno, neverovatan je atleticizam koji poseduje. Pobedili smo Djuk, ali bilo ga je vrlo teško čuvati. Zajon je pre svega sjajna osoba i odličan saigrač. Uživanje je gledati ga na terenu i mislim da će odmah dati svoj doprinos u NBA ligi, za koji god tim bude igrao, ali kao i svima, biće mu potreban period adaptacije jer su tu najbolji igrači na svetu. Mislim da će doneti svom budućem timu mnogo uspeha.

Koji su ostali igrači na koje bi trebalo da obratimo pažnju na predstojećem draftu?

Zaista ima mnogo kvalitetnih košarkaša. Mnogi kažu da će predstojeći draft biti nešto slabiji, ali moje mišljenje je da će na kraju ispasti jako dobar. Pored Zajona, tu je njegov saigrač Ar-Džej Baret, dobar igrač koji konstantno napreduje i koji je već pokazao da ima mentalitet pobednika. Ima i interesantnih igrača poput Diandrea Hantera sa Virdžinije, Kema Rediša takođe sa Djuka, on je visoki šuter… Nema toliko plejmejkera i bekova visokog nivoa, ali biće to odličan draft za krilne igrače.

Koje košarkaške iz trenutnog sastava Gonzage vidite u NBA, možda u Evroligi?

Imamo vrlo talentovan tim. Očekujemo da Rui Hačimura bude između šestog i desetog mesta na draftu. Već igra na visokom nivou i veoma je sličan Kavaju Lenardu – jak je, “dugačak“, može da šutira, čvrst je i zreo za svoje godine. Mnogo se graje podiglo u vezi s Ruijem zbog njegovih japanskih korena, ali on je prevashodno sjajan igrač. Dalje, tu je Brendon Klark, očekujemo da će on biti biran u prvoj rundi, a imamo još dobrih igrača poput Zaka Novela i Kilijana Tilija, verujem da će oni dodatno napredovati. Biće i onih poput Vildžera, Villijams-Gosa, Pengosa koji igraju na visokom nivou u Evropi i onih koji žele da budu među nosiocima u evropskoj košarci, a ne da budu 14-15. igrači u nekom NBA timu.

Srpski košarkaš Filip Petrušev igra za Gonzagu – kako vam se čini njegov napredak, na čemu još treba da radi?

Filip je veoma talentovan košarkaš, nema mnogo igrača sa visinom od 211 cm koji imaju njegov osećaj i veštine. Napreduje na fizičkom planu, uči kako da bude efektan u svakom posedu i kako da brojne atribute koje ima upotrebi u igri na najbolji mogući način. Oduvek se mnogo oslanjao na talenat, ali za najviši nivo mora da ima i fizikalije. Odigrao je neke odlične utakmice, ubacio je 11 poena Djuku, a bilo je i loših dana. To je proces i generalno sam zadovoljan njegovim napretkom. Mislim da još do kraja ne shvata koliko je dobar, njegova percepcija sebe još nije tamo gde treba – kada to uvidi, biće neverovatan igrač i siguran sam da ima potencijal da zaigra u NBA i da bude važan deo reprezentacije Srbije. Ne sumnjam da će se to desiti, ali predstoji nam mnogo rada, i igrački i na samopouzdanju.

Uskoro nas očekuje “martovsko ludilo“ – kako izgleda cela ta atmosfera i koji su favoriti ove godine?

Strava je, to je najbolje doba godina. Organizacija je neverovatna – svaki tim odseda u različitom hotelu, sve je unapred pripremljeno, navijači su uvek tu, policijska pratnja za autobuse s igračima… Igra se u velikim dvoranama pred vatrenim navijačima, sećam se da smo na fajnal-foru igrali pred 80.000 ljudi. To je žurka za sve okolo, a igrači osećaju tenziju i moraju da ostanu mirni unutar celog spektakla. Turnirski sistem, kao svetska prvenstva u fudbalu, na jednu utakmicu i eliminacije, i moraš da pobediš šest puta kako bi osvojio trofej – zato ima iznenađenja i zato svašta može da se desi, to i donosi toliko uzbuđenje. Ne znam ko su favoriti, tu uvek omanem, ali hajde da kažemo Djuk, Virdžinija, Severna Karolina, Tenesi, Kentaki… Tu smo i mi, borićemo se i mislim da imamo šansu.

Godine 2017. Gonzaga je bila vicešampion, a tada je najbolji igrač bio Najdžel Vilijams Gos, bivši igrač Partizana i sada Olimpijakosa. Kako vidite njegovu budućnost?

Najdžel je izuzetno zrela osoba, pametan je čovek sposoban da se prilagodi na bilo koje okruženje. Poseduje pobednički mentalitet i kada sebi zada neki cilj, nezadrživo hita ka njemu. Zato me nije iznenadio njegov rani uspeh u Evropi, a to njega nije lako postići. Prija mu stil igre u Evropi i voli što su navijači vatreni, ima izvanredna sećanja na godinu koju je proveo u Partizanu. Prva godina u Evroligi nije laka kao što možda neki misle, ubeđen sam da će imati vrhunsku karijeru u Evropi, mada nije isključeno ni da dođe u NBA.

Sarađivali ste i sa Domantasom Sabonisom, sadašnjim košarkašem Indijana Pejsersa – kakve su bile njegove navike tokom boravka na Gonzagi, jeste li očekivali da će se probiti u NBA?

Da, upravo su ga radne navike učinile tako dobrim košarkašem. Čovek je mašina. Uvek radi napornije od ostalih, prihvata savete i trener nikada ne mora da ga motiviše dodatno, neprestano je u fokusu. Zapravo ume i da oseti kada je trener malo mekši prema njemu, pa kaže: “Reci mi ako nešto ne valja, ako nešto mogu bolje“. Izuzetno sam srećan što je uspeo u NBA jer sam ga gledao i preko leta kako radi na sebi šest-sedam sati dnevno – dizanje tegova, košarka, šutiranje, oporavak… To je radio i na Gonzagi kada nije primao ni dolar, a sada na isti način radi u NBA kada zarađuje milione. Uvek traži dodatni način da bude još bolji igrač i može da bude uzor svima, često ga spominjemo kao uzor našim igračima kada želimo da ilustrujemo da nema posebne tajne, već da je tajna u predanom radu i borbenosti. Siguran sam da radi više od 99% NBA igrača, zato i jeste tu gde je. U ovom dobu, kada ima mnogo evropskih igrača u NBA, oni nekad pomisle da je NBA samo logičan sledeći korak, da će se to desiti samo od sebe i da im se to duguje, ali realnost je da je NBA liga jako teška čak i ako si najbolji igrač u svom godištu. Ponosan sam na Domasa, uradio je sve što treba.