Peta mi je godina na Rolan Garosu, dolazio sam iz svih pravaca ka teniskom kompleksu, ali najdraži su mi oni na kojima moram da pređem preko Sene.

Silazim na stanici Porte d’Auteuil, sa moje leve strane su košarkaški tereni i preostalo je pet minuta hoda do prvog od tri prstena obezbeđenja. Vreme je promenljivo, u koferu sam spakovao i jesenje i letnje stvari, a slično je i u rancu – kačket i kišobran, bermude i jakna.

Prvih dana retko idem na najveće stadione, pa sam i sada odiseju započeo od terena broj 13 na kojem su igrali Kasper Rud i Ernests Gulbis. Tribine su bile krcate, sudijski revizor ispred mene zapisivao je komentare na račun kolege kojeg nadgleda (mnogo mi je nešto bilo “!!!“, neće dobro proći…), a Gulbisovi forhendi lelujali su na sve strane i, za divno čudo, nije pravio nikakve gluposti između poena.

Na terenu pored bilo je glasnije nego na meču, trenirala je Arina Sabalenka, pa su gledaoci i usred poena skretali pogled u levu stranu ne bi li videli šta to iziskuje toliki napor Beloruskinje. Trenirala je visokim intenzitetom, a čak je i sparing partnera u polušali gađala loptom posle jednog vinera iz riterna.

Napustio sam Gulbisov brod pre nego što se on konačno nasukao kako bih otišao na Teren broj 1 i gledao meč Tipsarević – Dimitrov. Došli smo u pola gema, pa smo nekoliko poena odgledali iz žablje perspektive, tamo gde su često postavljene kamere – više ih nema, ali Janko nam je poslao dobrošlicu jednim asom po T liniji posle kojeg mi je lopta prošla tridesetak centimerara od glave.

Na pauzi smo se popeli kod vrata koja vode na mesta za medije kad ono – zamandaljena. Šta se dogodilo? Francuzi su izgubili ključ, a ne daj bože da nam je to i rekla radnica koja je stajala na tim vratima. Samo smo se zgledali sa kolegom iz Bugarske sležući ramenima pre nego što smo otišli na tribine – još bolje, tako smo iza leđa igračima.

Janko je dvaput ispustio brejk viška u prvom setu, kuk ga je mučio i nije trčao na sve lopte, a na 6:3, 6:0 mnogi su očekivali i predaju. Verovali su jedino “Srbikosi“, grupa navijača koja prati srpske tenisere po turnirima, a nekako su uvek najbrojniji i najglasniji u Parizu. Imaju izrađene majice, svoj repertoar, a i sada su se lepo pokazali.

“Janko, sad se vraćamo“, skandirali su sredinom trećeg seta. Bili su u pravu, Dimitrov je postao pasivan i u igri i govorom tela, a Tipsarević je to iskoristio za agresivnu igru kojom je čak izborio i peti set. Više od toga nije mogao, a Janko se relativno brzo pojavio pred novinarima – kao i uvek, govorio je otvoreno i realno, a sada je najavio i skori kraj karijere.

“Definitivno ne vidim sebe da se sledeće godine, uz dužno poštovanje, vucaram po čelendžerima. Eventualno bi mi podstrek bio ako budem u Top 100 ili ako budem u glavnom žrebu Australijan opena, ali ni to nije sigurno. Pre svega zato što se prvi put u životu malo bojim za svoje zdravlje, za to šta ću ja sa 50 godina… Drugo, i neke poslovne prilike su mi se otvorile u vezi sa teniskom akademijom, ali o tome ćemo drugom prilikom kada se sve to završi. Ako se nešto značajno ne desi, ne vidim se sledeće godine da igram osim ako nisam barem u Top 100“, rekao je Tipsarević.

U sedam minuta dugom razgovoru Jankov poslednji odgovor ipak je bio najupečaljiviji – sporo razgovetno, želeći da naglasi istinitost tih reči, govorio je kako ga psihički već “jako, jako zamara“ konstantna borba sa bolovima.

U međuvremenu je Rodžer Federer lako izašao na kraj sa Sonegom, i širom kompleksa čule su se ovacije Švajcarcu, a dok je vreme polako klizilo od proleća ka jeseni, Laslo Đere počinjao je meč koji je bio adekvatan test, igrački i mentalno, kako bi se videlo koliki je iskorak napravio u poslednjih nekoliko meseci. Uloga nosioca i favorita, a sa druge strane bivši četvrtfinalista – Albert Ramos.

Bio je nervozan Laslo na momente, ali je skoro sve važne poene odigrao odlučno i agresivno – savršen primer jesu forhend vineri na brejk loptama u prvom setu. Uopšte je forhend odlično funkcionisao i Đere je dobro kombinovao napade u forhend i bekhend stranu rivala.

Blage oscilacije početkom drugog seta prevazišao je zahvaljujući servisu, a jedini pravi pad dogodio se u trenutku kada je servirao za meč. Vetar je duvao, kiša je počela nešto jače da pada, ali Đere je ostao stabilan i uspeo je da završi posao u tri seta – 6:3, 6:2, 7:6 (7-2).

“Znači mi mnogo ova prva ‘normalna’ pobeda na Gren slem turniru – jeste da sam dobio meč na US openu, ali ipak predajom Majera. Srećan sam što sam uspeo da završim u tri seta – nisam se trošio previše, nego onoliko koliko je bilo neophodno“, kaže Đere.

Srbikosi su bili nešto tiši, valjda ih je i Laslo uspavao ubedljivom igrom, ali su se probudili u finišu trećeg seta kad je bila frka, da bi ga sa terena ispratili povicima “Laslo, legendo!“

„Prijalo mi je jako, bilo je mnogo naših navijača, što mi je olakšalo u teškim trenucima. Hvala im mnogo – navijači mi daju motivaciju, ali i odgovornost kako ne bih razočarao ljude koji me podržavaju“, rekao je uz osmeh Laslo.

Pre nego što vas prepustim prvim crticama za ovo izdanje Rolan Garosa, da vam kažem da sam gostovao u podkastu kod američkog kolega Krisa Oda, pa ako nekog zanima, može da presluša:

Pleased to meet @ozmo_sasa up in the top row of the bullring today at @rolandgarros prior to first ball today. We did a deep dive on Nole and of course talked about Rafa, Dominic Thiem, plus snippets on Laslo Djere and Court Simonne-Mathieu. Listen ⤵️https://t.co/YjkBMt83KF

— Chris Oddo (@TheFanChild) May 26, 2019

Odoh da pogledam malo uživo i meč Ivane Jorović, a vas ostavljam uz…

Crtice iz Pariza

– ”Izvinite, gde je glavna konferencijska sala“, pitao sam dvojicu momaka koji su prolazili. Žurio sam sa treninga Lajovića i Krajinovića da stignem na Đokovićevu konferenciju, a prostor za medije privremeno je smešten tamo gde je do prošle godine bio Muzej Rolan Garosa, pa još nisam bio pohvatao sve. “Niz stepenice, pa desno do kraja“, okrenuo se i ljubazno odgovorio. Tada sam shvatio da je to bio Kajl Edmund. Hvala, Kajle!

– Rafael Nadal žrebu ne pristupa samo kao učesnik turnira, već i kao navijač. Zato nikada ne gleda samo svog sledećeg protivnika… “Za mene je to normalno, da pogledam ceo žreb. Nije tu stvar samo u meni, želim da vidim s kim moji prijatelji igraju, sa kime momci sa akademije… Pomalo proučim svačiji žreb“, iskren je Rafa.

– Prethodnih puta sam u svakodnevnim životnim situacijama imao neka blago neprijatna iskustva, ali sada kao da su čitali moje tekstove. Dok sam tražio autobusku stanicu, jedan mladić je prekinuo razgovor telefonom i pitao šta mi treba, dok me je drugi uputio na ulaz u veliki supermarket uz osmeh i reči “nema šanse iz prve da pronađeš taj ulaz“. Dopada mi se i što oni, kao i kod nas, vole da sede napolju kad je lepo vreme.

– Profesionalni sport zahteva žrtvovanje od najranjih dana, a tenis je u tom smislu među najzahtevnijima. Zato oni koji se njime bave brže sazru, a iako izgovorene u polušali, to ilustruju i reči prve teniserke sveta Naomi Osake. “Smejem se samo zato što se osećam zaista starom, a imam samo 21 godinu. Kada razgovaram s vama, pričam kao 35-godišnjakinja koja je prošla mnogo toga“, kaže Japanka.

– Pročitajte kako je protekao zajednički trening Lajovića i Krajinovića, kao i šta kažu u najavi turnira, kao i razgovor Đokovića sa srpskim novinarima.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)