Magija nastaje na najneobičnijim mestima, pa tako i u jednom pariskom suterenu. Ali to nije obični suteren – smešten je ispod Terena 1 na Rolan Garosu i u njemu rade ljudi bez kojih tenis ne bi bio sport kakav poznajemo. Dobrodošli u dom španera reketa.

Dok čekamo početak predavanja Erika Feracija, predstavnika kompanije Babolat zadužene za španovanje svih reketa na Rolan Garosu, za pultom stoji užurbani Karlos Moja koji je došao da preda na španovanje rekete Rafaela Nadala. I upravo tu je nulta tačka, prvi korak putovanja na čijem kraju se nalazi reket spreman za upotrebu.

“Sa najvećom pažnjom primamo narudžbine predstavnika igrača, obično trenera, pošto i najmanji propust može da dovede u nepriliku i nas i njih. Razvijen je poseban softver 2011. godine kako ništa ne bismo propustili – beležimo kakve žice ko koristi, koliku tenziju (tj. na kojoj težini će žice biti zategnute) i vreme kada je neophodno da reketi budu spremni“, počinje priču Feraci – ne govori je prvi put, ali entuzijazma mu ne nedostaje.

Žice na reketu popuste i reket se mora u potpunosti očistiti pre nego što je uopšte moguće staviti nove. U pitanju je manuelni proces – makaze, klešta, šrafciger – žice se seku dok ne bude nijedne više, ali ni bilo kakvih drugih ostataka.

“Ako zemlja ostane u ivicama, onda mogu da se oštete žice prilikom španovanja. U tom procesu smo pažljivi, reket mora da bude potpuno čist“, upozorava Feraci.

Tu je i mala odvojena prostorija koja se naziva “customization room“ – ljudi iz Babolatovog tima ne bave se više jedino žicama, već vrše i ispravke na samim reketima (grip, težina, veličina glave itd).

“Nekada su igrači osetljivi na te specifikacije, kažu nam ‘ne osećam baš ovaj reket’, a sada mogu da ih poprave i prilagode pre turnira“, kaže Feraci dok polako prilazimo središtu prostorije u kojoj se obavlja najvažniji deo posla.

Prošle godine na Rolan Garosu našpanovano je 5.610 reketa za tri nedelje, a ove godine igračima je na raspolaganju 20 španera iz 12 različitih zemalja – većina radi kao španeri na ATP turu, bili su u Madridu i Rimu, posle ih nekoliko ide i na Vimbldon, a španerski posao je stalan jer su zaposleni u radnjama.

“U zavisnosti od reketa i želja igrača, proces španovanja reketa traje 12 do 20 minuta, a za jedan reket potrebno je 12 metara žice. Prvo se u mašini reket čvrsto stegne kako se ne bi pomerao. Španer prvo nameša ‘mains’ žice (vertikalne), a onda ‘crosses’ (horizontalne), koji se talasasto provlače kroz vertikalne žice. Na svaku žicu primenjuje se tenzija i mora se biti oprezan kako ne bi došlo do deformacije rama reketa“, objašnjava Feraci dok gledamo kako nastaje reket Rafaela Nadala.

Kod čoveka koji je Rolan Garos osvajao 11 puta svaka žica (16 mains i 19 crosses) zateže se na 25 kilograma. Rafin svaki reket je takav, ali postoje i igrači koji traže različitu tenziju između mains i crosses, kao i oni koji imaju različito našpanovaane rekete za različite situacije i periode u meču – kada dolaze nove lopte, kada se osećaju sigurno, faktor je i protivnik…

“Uopšteno govoreći važi pravilo: Kada se španuje na više kliograma, to znači više kontrole, a kada se španuje na manje kilograma, to znači više snage. Zavisi i od toga kakav je ram – čvrst ram donosi snagu, a mekši ram je lakše kontrolisati. Nije to egzaktno, treba uključiti i subjektivni osećaj igrača – ne možemo reći ‘ovo je najbolje za svakoga’ jer je najvažnije to kako igrač želi da oseti loptu u zavisnosti od sopstvenog stila igre“, obrazlaže Feraci.

Ne koriste svi teniseri i teniserke usluge turnirskih španera, mnogi imaju i privatne španere koji su deo timova – to je npr. slučaj sa Đokovićem, Federerom, Raonićem, Čilićem, Marijem… Na Rolan Garosu i privatni španeri imaju odlične uslove, ali na nekim drugim turnirima im je teže jer nisu u okviru kompleksa, što naročito otežava posao ukoliko teniseri žele da su reketi našpanovani neposredno pred meč.

To nije retka želja, otkriva nam Karen iz Velike Britanije, jedina dama među španerima ove godine u Parizu.

“Neki igrači su zahtevni više, neki manje, ali obično se ti prohtevi tiču vremena. Nekada je teško jer imamo mnogo posla, evo pogledajte ovo upustvo na kojem piše: ‘Našpanujte što kasnije’. Žele ‘najsvežije’ moguće rekete za meč“, pokazuje nam simpatična žena sa naočarima.

Ide se i korak dalje, tako u prostorijama postoji pregršt polica sa žicama – svaki broj na polici povezan je sa konkretnim igračima, za slučaj da treba španovati rekete u toku samog meča.

Posla ima na pretek, ali Karen nijednog momenta ne prekida rad dok govori sa nama – ide joj kao od šale i ne stičemo utisak da smo na teretu. U toj profesiji je već više od 20 godina, kaže da je talenat važan, ali i da je posao španera “kao vožnja automobila – u početku je teško naučiti, ali vremenom postaješ bolji“. Sada Karen uzima žice od korišćenih reketa slavnih tenisera i teniserki, napravi određene oblike, urami ih i izloži u svojoj radnji. Došli smo potom do teme o prednosti i nedostacima materijala od kojih se žice prave – Karen nam daje da opipamo prirodno crevo i poliester, pa objašnjava:

“Prirodno crevo je najbolje za dugotrajnost tenzije reketa i posebno je preporučljivo ako igrač ima problema sa rukom ili ramenom jer je mnogo mekše. Loša strana creva jeste što se brzo istroši – za profesionalce nema problema jer su sponzorisani i ne moraju da plaćaju, ali za rekreativce je crevo skupo. Najveći broj igrača koristi kombinaciju creva i poliestera, a ima i onih kojima su sve žice od poliestera, što je meni teže za rad jer je krući“.

Poliester (gore) i prirodno crevo, dva materijala od kojih se izrađuju žice na reketima.

Uvod u priču koju ćete čitati sutra ujutru na @sportklub i na koju sam posebno ponosan.

Super sam se i proveo, a biće i dobar tekst, nadam se! #RG19 pic.twitter.com/804s11BO70

— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) May 29, 2019

Reket je sada praktično gotov i ostalo je još udariti glazuru – poslednji korak jeste da se posebnom vrstom mastila (na bočici piše “super ink“) utisne odgovarajući logo odgovarajućeg sponzora.

“Pustimo koji minut da se mastilo osuši, a onda rekete stavljamo u nove torbe (svugde oko španera vise torbe s reketima), bez prašine, kako bi reketi bili u savršenom stanju. Tu čekaju igrače“, zaključuje Feraci.

Nije dakle magija, kako smo konstatovali na početki teksta, već temeljni i posvećeni rad, ali upravo u tom radu sastoji se i čarolija.

Ta-da, reket je spreman za bitku.