SK u Bakuu: Azerbejdžansko plavo

Michael Regan/Getty Images

Rezultat 4:1 govori više od hiljadu reči. Čelsi je deklasirao Arsenal u finalu Lige Evrope u Bakuu i sasvim zasluženo osvojio pehar.

Ovde je trenutno negde oko pola tri ujutru, ali beton i dalje isparava, a verovatno izbija i para iz ušiju Unaja Emerija. Pobeđen je ovaj put, crno na belo, kao što je on onomad u Bazelu pobedio Klopa i Liverpul.

Sve vezano za organizaciju utakmice bilo je fantastično. Stotine šatl-buseva vozilo je navijače iz centra do stadiona (kažu da je udaljen 10 kilometara, ali meni izgleda da je ozbiljno više). Policija je zaustavila saobraćaj da bi navijači došli do stadiona i kada su isti ti busevi odlazili sa stadiona nazad u centar pa, eto, ja sada mogu da sednem i da napišem koju.

Procedura je bila stroga ali fer, brzo se ulazilo na stadion, mada ste morali da sačekate malo ako ste hteli da pojedete nešto i da popijete pivo. Jer, Englezi ne vole ništa više od toga da pojedu nešto i popiju pivo na stadionu.

Ako sam dobro razumeo spikera na stadionu, rekao je na nekoj čudnoj mešavini ruskog i engleskog da karata više nema. Ali, praznih mesta je bilo. Ne baš da zjape, ali bilo ih je. Navijanje je bilo OK, ne vatreno, ali potpuno OK.

Sa razglasa, čuo se azerbejdžanski Željko Joksimović. Kunem se da zvuči identično kao Željko Joksimović. A i pesme su mi sumnjive, kao da sam ih već čuo negde…Domaći navijači kao obaveznu koreografiju imali su azerbejdžanske zastave. Ako bi ih nazvao „botovima“, bojim se da ne bih bio daleko od mete.

Dakle, organizacija je bila perfektna. Azeri su ovde potpuno položili ispit. Podnošljiv je bio i mini koncert Džonasa Blua pred utakmicu. Zbog onog zamuckivanja na početku, kada nam nisu dali da snimamo, moram da im dam devetku. Ali, od tada, zaista je sve perfektno.

Perfektan je bio i Eden Azar. Svoje oproštajno pismo od Čelsija, potpisao je partijom za pamćenje. Ne samo zbog dva gola i asistencije, nego i zbog kompletne igre, svaki put kada bi imao loptu, nešto bi se desilo. I naravno, ko će kome ako ne svoj svome, prvi gol Žirua sve je otvorio. Bio je to klasičan Žiru, pokušavao je i štikle i kung fu dvonožne piruete, ali onda, kada se najmanje očekivalo, postigao je klasičan centarforski gol glavom.

Emeri je morao bolje da pripremi i vodi ovu utakmicu. Ne znam kako je izgledalo na TV, ali sa tribina se činilo kao da „plavci“ svaki put imaju višak i probiju po bokovima kako im se prohte. Morao je i ranije da menja. Dok su se dva igrača zagrevala, „tobdžije“ su primile drugi gol koji im je zapečatio sudbinu.

Zakazao je malo i kapiten. Loran Košelni je kriv za prvi, a slobodno može da se uperi prstom u njega i za drugi gol. Promašivali su i otvorene šanse, a Čelsi je svoje surovo koristio. Što je mogao, Petr Čeh je na svom poslednjem fudbalskom meču „skinuo“. Skinuo je na kraju i svoju čuvenu „kacigu“ i tresnuo je o travu kada je primio srebrnu medalju.

David Luiz je odigrao doktorski, Kante je radio ono što Kante radi i to je bilo to. Nekako, već postaje pravilo da Arsenal pritisno to crveno dugme za autodestrukciju kada je najvažnije i to mora da zabrine njihove navijače. Ovo je bila velika šansa da se vrate u Ligu šampiona i na pravi put, a sada… Videćemo, sutra ćemo analizirati šta dalje i za jedan i za drugi tim.

I ostanite uz nas, biće još materijala iz Bakua, a biće i kada se vratimo, spremili smo, odnosno snimili neka iznenađenja. Tako da, znate i sami koji je najbolji klub…