Déjà vu: Još jedan dan propuštenih prilika

Clive Brunskill, Getty Images

Prva nedelja u Parizu bila je vrlo uspešna za srpske predstavnike – četiri tenisera u trećem kolu, prvi put u istoriji, uz prvi trijumf Aleksandre Krunić na RG. Ali mogla je vrlo lako da bude i znatno bolja, pa ostaje utisak kao da je nešto propušteno i izgubljeno, mada objektivno gledano nije tako.

Pošto su Aleksandra Krunić i Laslo Đere ispustili pobede u petak, Filip Krajinović i Dušan Lajović takođe su imali prilike da iznenade velike favorite, Top 10 igrače. U nekim delovima meča dueli Ducija sa Aleksanderom Zverevom i Filipa sa Stefanosom Cicipasom bili su skoro pa preslikani, a najjača zajednička boja glasi – kada su imali prilike da dobro protresu i uplaše rivale, oni to uglavnom nisu činili.

Lajović je igrao prvi na terenu Simon Matje, a Zverev je već u prvom poenu odservirao duplu grešku. Bila je to najava onoga što je dolazilo, neprepoznatljivo loši Nemac čak je dobio i opomenu jer je lansirao loptu van stadiona i od starta je bio pasivno agresivan prema sudiji. Međutim, ni Dušan nije najbolje osećao loptu i propustio je previše prilika za dupli brejk – 0-40, pa još dve u sledećem gemu na servis Zvereva. U fudbalu se često piše o nepisanom pravilu, ali vrlo slično je i u tenisu – umesto da je ubedljivo dobio prvi set, Lajović ga je izgubio sa 6:4.

Ista stvar dogodila se i u petak na Filipovom meču. Nervozni Cicipas nije smeo da udari loptu punom snagom, psovao je sebe na grčkom i govorio stvari poput “uvek moraš sebi da zakomplikuješ život, uvek“. Međutim, na prilici za dupli brejk Filip izbacuje lagani forhend u aut, a posle na 4:4 propušta još tri brejk šanse.

Do kraja svojih mečeva i Lajović i Krajinović lavovski su se borili – ipak sa ove distance je jasno, a već tada se pretpostavljalo, da će u krajnjem zbiru račun za taj prvi set biti preskup.

Stigli smo na uglavnom prazni Šatrije taman kad se zagrevanje završilo, ubrzo se igrao i taj brejk, a Krajinović je odigrao hrabro, najhrabrije u meču – pustio ruku na bekhend paraleli, zatim odigrao volej za 6-5 (možda je mogao i češće da ide napred), da bi set završio jednim od retkih servis-vinera.

I u četvrtom setu imao je gomilu šansi, Cicipas je bio vidno nervozan, ali Filip je u trenutku kada je servirao za peti set odigrao najlošiji gem u meču – četiri neiznuđene greške u nizu, od toga tri u prvom udarcu posle servisa.

Dok su Srbikosi standardno bili glasni i uporni, ograničili su se na navijanje između poena, što nije bio slučaj sa jednom grčkom porodicom direktno ispod mesta za novinare. Nekoliko puta uzviknuli su u toku poena ili između dva servisa izazivajući prekor domaće publike, ali zle namere nije bilo – videlo se da nisu često na teniskim terenima. “Meč je tvoj, ne daj mu ga“, vikala je Grkinja.

Nije tu bio kraj propuštenim šansama, pri vođstvu 5-4 u taj brejku Filip je promašio zicer na forhendu, a na 6-5 je poslao u aut ritern koji je trebalo da vrati u teren. I tu je bio kraj – na kraju 7:5, 6:3, 6:7 (5-7), 7:6 (8-6).

Krajinović je pred novinarima bio vedar, priznao je da se malo uplašio u ključnim trenucima, ali i dodao da će to doći sa više sličnih mečeva. Najavio je i da možda neće igrati nijedan turnir na travi osim Vimbldona, kao i da želi da napadne prvu ATP titulu. Ipak, posle tako gustog meča sa jednim od najboljih igrača sveta, pitanje osnovno glasilo je – šta Filip treba da popravi kako bi napravio iskorak?

“Voleo bih da popravim prvi servis, da imam više asova (prosečna brzina prvog servisa 175,1 km/h). Dosta mi lako vraćaju prvi servis i onda moram da se mučim u svakom poenu. Top 10 igrači imaju više lakih poena na servisu, a ja moram za svaki da se borim i onda sam uvek pod pritiskom“.

A kako to učiniti?

“Ponavljanje naravno, ali razgovaraću i sa ljudima iz svog tima – ne znam šta, ali sigurno nešto treba ojačati. Oni su tu stručni, a ja ću da insistiram na tome. Možda i prvu loptu posle servisa bih voleo da sam još agresivniji, a ne da kalkulišem kao što umem“, dodaje Krajinović.

Sve vreme dok smo gledali Filipa pratili smo i kako se Dušan drži nekih 500 metara dalje. Odigrao je i jedan briljantni drop šot, uspeo je da se vrati od 0-2 do 2-2 u setovima, a mi smo stigli taman na vreme za peti set (raspored nam je ove godine bio čisti pakao gotovo svakog dana), i to pošto nas je jedna redarka prosto odnela sa puta jer je sprovodila Stana Vavrinku do terena.

„Ljudi navijaju za Lajovića sve vreme“, rekao mi je jedan od kolega. Često neke strane kolege znaju sa prezirom da gledaju i na najmanje pokazivanje pristrasnosti i navijanje – sa godinama sam naučio da se kontrolišem, ali jedan gospodin je “prešao igricu“ došavši u majici i kačketu sa natpisom “Team Zverev“.

#related-news_0

Duci je ispustio gem već na startu, Zverev ga je vratio u igru duplim greškama za 2:2, ali već u sledećem gemu Lajović sa nekoliko grešaka forhendom uzvraća uslugu. Tu je bio kraj i, baš kao i prošle godine, Dušan nije bio konkurentan u petom setu, ali najbolja šansa propuštena je još u prvom setu.

“Početak meča je bio lošeg kvaliteta i s jedne i s druge strane, poveo sam 3:1 bez ikakve zasluge – on je meni poklonio ta tri gema, ja njemu set, rani božićni poklon”, bilo je prvo što je Lajović izustio u susretu sa novinarima, a potom je i analizirao meč i zabrinuo nas time što je obelodanio da ga lakat muči već neko vreme.

„Nemoj samo da me zovete na pres posle dubla, molim vas“, rekao nam je uz osmeh.

Sportisti često koriste onu frazu “ostaje žal“. I Krajinović i Lajović pokazali su se izvanredno i možemo da budemo ponosni na njih, ali… Ostaje žal. Živaca je ostalo malo.

Knjiga je spala na jedno, standardno slovo – Novaka Đokovića. Iako po konačnom rezultatu (6:3, 6:3, 6:2) ne deluje tako, najbolji teniser sveta je u kvalifikantu Salvatoreu Karuzu imao prvi nešto ozbiljniji test. Italijan je na teren izašao rasterećen i inspirisan, rešen da se hrabro pokaže na velikoj pozornici.

Razmene su bile intenzivne, Novak se blago mučio sa suncem kao što nekada ume da mu se dogodi, ali je odbio svaki iole značajniji nalet rivala i nije mu nijednog trenutka dozvolio da poveruje u pobedu. Meč je umnogome podsećao na onaj sa Džonom Milmanom na prošlogodišnjem US opena, a i ishod je bio isti.

Posle će biti ludnica zbog finala Lige šampiona, pa je blog stigao malo ranije, a sada vas ostavljam uz…

Crtice iz Pariza

– Neprestano govorimo o tome kako je tenis “ostario“, a evo još jednog podatka koji to ilustruje – Dominik Tim jedini je teniser ispod 28 godina koji je igrao u Gren slem finalu. I to samo jednom, prošle godine na Rolan Garosu.

– Vikend je i u hotelu je punije no obično. “Idete na tenis”, pitao me je vidno uzbuđeni čovek iako na sebi nisam imao nikakav znak koji bi to odavao. Iz Toronta je, rekoh da tamo imam dragu familiju i da sam gledao Reptorse kako neki dan dobijaju Voriorse, na šta se nasmejao i stisnuo pesnicu. “Imamo karte danas za Lenglen i sutra za Šatrije”. Rekoh da će sutra uhvatiti verovatno Federera i Nadala. “Mislite da će obojica biti na Šatrijeu? Uh, to bi bilo ostvarenje sna!” Pomislio sam na brojna prazna sponzorska mesta i na to kako je dobro što će i ovaj čovek bar za vikend biti tu.

– Tokom meča Krajinović – Cicipas dve baskijske zastave morale su da budu sklonjene sa tribina, mada ne znam zašto bi, valjda smeju ljudi svoju zastavu da nose… Posle nas je i zabrinulo prisustvo policijskog psa – srećom, nije zalajao kada je prišao očigledno nekoj zagubljenoj torbi.

– Sećaš li se svog prošlogodišnjeg meča sa Benoom Perom, upitali su Keija Niškorija. “Ne zapravo, pamćenje mi je užasno“, smešio se Kei pre nego što je ispalio jednu prilično “jaku“ pohvalu na račun Francuza: “Po mom mišljenju, on ima najbolji bekhend na ATP turu“. Hm, OK.

– U petak su organizatori meč Vavrinka – Dimitrov premestili sa Lenglena na Teren 1, što je razumljivo izazvalo jarost navijača sa kartama za Lenglen. U potpunosti shvatam njihov bes i saosećam sa njima, karte nisu baš jeftine, pogotovo u situaciji nemoći kada ne mogu ništa da promeni, ali sam svejedno morao da se nasmejem tvitu svog kolege Tumanija: “Ozbiljno, ne postoji apsolutno ništa poput gledanja odraslih muškaraca i žena kako zvižde na nepokretne objekte ispred svoje dece“. Pratite ga, duhovit je i zna tenis.

– Sloun Stivens rekla je kako je potpuno nevažno to što je ostala najviši nosilac u svom delu žreba, kao i da ne razume koncept nosilaca uopšte… Molim? Nije bila raspoložena za duga objašnjenja, ali novinar je rekao da imamo vremena, na šta Sloun uz osmeh kaže: “Nemamo. Zapravo, ja nemam, imam rezervaciju za večeru, sledeći put ćemo o tome“. Baš me zanima.

– U nedelju ujutru čeka vas interesantan intervju sa devojkom čiji je uzor Novak Đoković, a do tada vas pozdravljam iz Pariza!

Saša (@ozmo_sasa)