Bio je deveti teniser sveta, u karijeri je osvojio šest titula, a najbolji Gren slem rezultat ostvario je 2005. godine – četvrto kolo US opena. Ipak, Nikolasa Masua najviše pamtimo po dve zlatne olimpijske medalje, u singlu i u dublu, u Atini 2004. godine.

Sada je 39-godišnji Čileanac trener Dominika Tima, momka koji je jedan od glavnih favorita za osvajanje Rolan Garosa, odmah iza Novaka Đokovića i Rafaela Nadala.

U intervjuu za Sport klub Masu govori o tome šta želi od Dominika, zatim o načinima na koji nastoji da mu pomogne, govorili smo o Stefanosu Cicipasu, o karijeri Novaka Đokovića i njegovim ranim danima, ali i o čuvenim Olimpijskim igrama pre 15 godina.

“Dominik je izuzetno talentovan, odličan igrač, a uz to i sjajan momak, pa je zadovoljstvo raditi s njime. Rezultati su nam za sada jako dobri – osvojio je Indijan Vels i Barselonu, igrao polufinale u Madridu, četvrti je teniser sveta. Rolan Garos je važan turnir za sve i san je osvojtii ga, radimo sve što možemo kako bismo ga dostigli“, počinje Masu za Sport klub i dodaje:

“U poslednje tri godine Domi je ovde igrao dva polufinala i finale – postoji nekoliko momaka koji su favoriti na papiru, a Dominik je jedan od njih. Međutim, to ne mora ništa da znači jer svakog dana treba to dokazati na terenu. Svaki meč je težak, i to nije fraza, nema opuštanja, a naravno da on ima šansu da u Parizu uradi veliku stvar. Idemo postepeno, svaki meč nam je finale“.

Među svim mladim igračima ove sezone Stefanos Cicipas ima najbolje rezultate – stigao je do polufinala Australijan opena i Rima, u Madridu i Dubaiju je igrao finale, a osvojio je trofeje u Eštorilu i Marseju.

“On je izvanredan igrač. Nekada ljudi kažu kako je on budućnost tenisa, ali Cicipas je i njegova sadašnjost – šesti je teniser sveta, on je već tu. Najbolje kod njega jeste što je kompletan teniser i što jednako dobro može da igra na svim podlogoma. Izuzetno je talentovan, a još je mlad, može da napreduje i da ostvari velike rezultate. U budućnosti, možda i ne toliko dalekoj, Dominik, Cicipas i još nekoliko momaka biće na vrhu i boriće se za broj jedan. U narednih deset godina oni će biti imena koja će obeležiti sledeću eru“.

Glavni favorit u Parizu naravno je Rafael Nadal naravno, koji je 11 puta osvajao Rolan Garos.

“Da, svi gledaju kako Rafu da pobede. Ipak, nikad se ne zna šta može da se desi, ima nekoliko kandidata koji mogu da ga savladaju. Pogotovo na šljaci važi pravilo da nema razmišljanja unapred – ako već misliš da si u polufinalu ili finalu, lako može da se desi da ispadneš u sledećem meču. Svaki protivnik mora da se poštuje – ako pažnja odluta, desi se poraz i onda čekaš godinu dana na novu priliku na Rolan Garosu. Zato se uvek treba boriti od prvog do poslednjeg poena, ne treba biti arogantan i bilo koga potceniti – to su meni moji treneri govorili, to i ja govorim Dominiku, mada je on takav čovek da to i sâm razume“.

Novak Đoković u karijeri je osvojio 74 titule, a prvu od njih u Amersfortu 2006. godine, kada je u finalu savladao upravo Masua sa 7:6 (7-5), 6:4.

“Tada možda nisam bio u Top 10, ali sam igrao možda i najbolje u karijeri jer sam te sezone došao do četiri finala. I u Amersfortu sam igrao veoma dobro, a izgubio sam od Novaka koji je igrao neverovatno sa 19 godina, to nešto govori. Od njihovih početaka video sam da su Đoković, Nadal i Federer posebni, pa i Mari. Odskakali su jednostavno. Nadal se malo ranije probio, već sa 16 je bio odličan igrač i bio je u trećem kolu Monte Karla, tako da sam mislio da je dečko sa druge planete. Ostalima je trebalo malo više vremena da sazru, pre svega fizički, ali već sa 19 godina počeli su da dolaze do završnica i da osvajaju velike turnire“.

Novak je trenutno prvi teniser sveta, ima 15 Gren slem titula, a Čileanac smatra da će narednih nekoliko godina biti interesantne u trci za zvanje najvećeg igrača u istoriji.

“Đoković poseduje sve što je potrebno vrhunskom igraču. Čvrst je, bekhend mu je jedan od najboljih na svetu, talentovan je i ima izvanredan mentalitet – protiv njega je toliko teško igrati jer ne promašuje ništa kada je fokusiran. Uz to je i veoma brz, može da igra na svim podlogama. Kada se sve uzme u obzir, on je treći teniser svih vremena. Poštujem prošlost, ali ja sam čovek koji gleda dostignuća – Federer ima 20, Nadal 17, a Đoković 15 Gren slem titula, tako da je Novak već na trećem mestu u istoriji. Ovo je najbolja era u istoriji, a oni još igraju – to je još jedna lepa strana ovog perioda, sada pratimo ko će u budućnosti moći da se smatra najboljim svih vremena, a sva trojica imaju šansu“.

Đoković je osvojio Rolan Garos 2016. godine, još nekoliko puta na putu ka tituli zaustavljao ga je Nadal, a i ove godine je među glavnim favoritima.

“Osvojio je Madrid i igrao finale u Rimu, on je teniser koji može da osvoji svaki turnir i neće biti nikakvo iznenađenje ako pobedi, pa on je Đoković. Kao što sam rekao ranije, ni on ne sme da se opusti, a nadam se da ćemo igrati u polufinalu, bio bi to lep meč Dominika i Novaka“.

U svojoj istoriji Čile je osvojio dve zlatne olimpijske medalje, a obe su stajale oko vrata Nikolasa Masua – u singlu je u finalu 2004. godine u Atini savladao Mardija Fiša, dok je u dublu zajedno sa Fernandom Gonsalesom dobio Nemce Rajnera Šitlera i Nikolasa Kifera.

“Pre svega sam bio srećan što sam uopšte bio na olimpijskim igrama jer je privilegija tamo predstavljati svoju zemlju. A onda i uzeti medalju… Ne mogu mnogi da kažu da su osvojili zlatnu medalju, a to je bilo prvo zlato u istoriji za moju zemlju, pa još dvaput. Taj osećaj i ta sreća ne mogu da se opišu. Čile je mala zemlja, daleko smo od svega i nemamo tako dobre uslove, i bio sam posebno srećan zbog toga što je to bila poruka za buduće generacije da je sve moguće, a pre im je delovalo daleko“, kaže Masu i dodaje:

“Rođen sam u Vinji del Mar, malom gradu, posle otišao u Santijago, a završio sa dve zlatne olimpijske medalje. Nisam bio najbolji na svetu, ali tada sam igrao sa mnogo samopouzdanja i pratio sam svoje snove – gde god da se krećem van sporta, prepoznaju me po te dve zlatne medalje i to mi mnogo znači. Svi znate kakvi smo mi iz Južne Amerike – veoma smo strastveni, ljudi su srdačni. Ceo život putujem, ali volim svoju zemlju i vraćam joj se svaki put kada mi se ukaže prilika. Fina smo zemlja sa finim ljudima“.

Za kraj, pitali smo Čileanca šta za njega znači biti dobar trener, a on je ponudio temeljan odgovor.

“Mnogo se nauči iz 17-18 godina na Turu, a imao sam i tu sreću da sam oduvek bio okružen dobrim trenerima – i lično i u Dejvis kupu. Razgovarao sam sa mnogim od najboljih trenera na sveta i oduvek sam bio osoba sklona slušanju – nisam bio od onih tenisera koji se ponašaju kao da su iznad svega i misle da sve znaju. Isto je tako i sada, sa 33 godine sam postao selektor Dejvis kup tima i trener, posle dobre karijere, ali nisam govorio ‘bio sam dobar teniser, biće mi lako jer znam sve’. To je najgora stvar koja može da se uradi jer mora da se podvuče crta posle igračke karijere – spremao sam se analizirajući mečeve, kroz razgovore s trenerima, kroz neke poslove… Onda je došla prilika da radim sa Dominikom. Trudim se da pokažem svoj karakter svakog dana i mislim da imamo dobar odnos“, govori Masu, zastaje nakratko i nastavlja:

“Osnovna stvar jeste da svakog dana dajem sve od sebe da mu pomognem sa taktičkog i mentalnog stanovišta. Mi smo karakterne suprotnosti – on je iz Austrije, ja iz Južne Amerike, ali kažu da takve stvari obično rezultiraju uspehom. Strastven sam i volim da se Dominik oseća kao da igram meč sa njim, proživljavam ih emotivno, mislim da igrač treba to da oseti. Svaki dan radimo naporno i priznajem jedino da se izgubi ako je rival bio bolji, a ne zato što ti nisi dao 100% sebe. Mnogo razgovaramo i pokušavam da mu prenesem svoja raznovrsna iskustva – različita je njegova perspektiva sa 26 i moja sa 39 godina. Sada kada pogledam unazad mnoge stvari bolje razumem, vidim drugačije i vidim šta sam mogao bolje – pokušavam na takve situacije da mu ukažem i mislim da je njemu važno što sam prošao dosta iskušenja. Glavna stvar, koju Dominik dobro razume, jeste da uvek može nešto novo da se nauči“.