Posle dva sunčana dana, u ponedeljak nas je u Parizu dočekalo prohladno i vlažno vreme, sa povremenom kišom. Uslovi kakvi u suštini ne odgovaraju Novaku Đokoviću, sve me je podsetilo na onaj mučni meč sa Robertom Bautistom Agutom pre tri godine.

Ipak, više nije bilo toliko hladno kako se dan odmicao, a u duelu sa Jan-Lenardom Štrufom takvi uslovi potencijalno su i odgovarali Đokoviću jer Nemac ima jak servis i odlučio se za izuzetno agresivnu taktiku – po sporim uslovima i sa igračem koji pokriva teren tako dobro kao Novak, ta taktika nije mogla dugoročno da uspe.

Ipak, u prvih nekoliko gemova na slabo popunjenom Šatrijeu delovalo je da bi Štruf mogao da zadrži dugo Novaka na terenu. Nije mnogo grešio, koristio je svaku priliku da uđe u teren i delovao je kao čovek koji je u formi života. Međutim, Đokovića to nije potreslo, servis mu je odlično funkcionisao, tokom celog meča naročito dobro išao mu je servis na T liniju sa prednost strane, da bi se ključni momenat zbio u osmom gemu prvog seta.

Povezano

Novak: Najbliže mom najboljem tenisu na šljaci

Roland Garros

3. jun 2019

Roland Garros

3. jun 2019

Đoković je zaradio brejk loptu tako što je slajsom pozvao Štrufa napred i prošao ga na mreži, usledilo je “idemo“, a onda i savršeno izgrađen poen – stenjao je Đoković poput Nadala dok je teškim forhend spinovima obrađivao Štrufa, a na kraju je završi poen smečom. Taj smeč, koji je u karijeri znao skupo da ga košta, sada je svaki put udario sredinom reketa. Brejk je Novak burno proslavio i stisnutih pesnica okrenuo se ka svom boksu, osetio je i on koliko je važno protivnika u naletu spustiti na zemlju.

Brojni su mečevi sa krivinama i raskrsnicama, ali ovo nije bio jedan od tih. Možda i pod uticajem dugog prethodnog meča sa Ćorićem, Štruf je splasnuo, a Novak je pustio ruku i došao u onu fazu u kojoj ga je najlepše gledati – kao da se oseća kako mu se okreću “točkići u mozgu“ dok sprovodi u delo razne načine osvajanja poena. Često se šalim kako će jedan moj tekst da se sastoji isključivo od fraza kojima se već svi smejemo, ali u drugom setu stvarno smo gledali igru mačke i miša – sve do forhend dijagonale na liniju na set lopti posle koje je Nemac samo skrušeno produžio ka klupi.

Ponovo mi je uspelo, kao i u nekoliko puta u prošlosti, da nasamarim nekoga da se Nemac zove Štrumpf, a ne Štruf. U trećem setu je Đoković bio toliko nadmoćan da smo stigli da ga prozovemo Gargamelom, a Vuk je posle pronašao i inspiraciju za tekst rečima da je Đoković Štrufa pretvorio u Stidljivka. Eto, to je naš čuveni novinarski “brejnstorming“, upozorio sam vas da se naviknete na loše fore.

Sa Đokovićem smo u srpskom delu konferencije govorili o zanimljivim temama koje nisu usko vezane za meč, čitaćete u utorak, a na konstataciju koleginice da mu nije dosadno da tako ubedljivo pobeđuje, samo da se nasmejao uz reči: “Neka uvek bude tako dosadno“.

Jeste to bila šala, ali ima istine u tome da je Đoković često osvajao titule kada se mučio u ranoj fazi turnira. Ali šta treba da radi, da namerno gubi setove?

“Iskreno, ne smeta mi da ide glatko. Imam već mnogo iskustva u napetim situacijama, na brejk loptama – igrao sam mnogo tesnih mečeva kroz karijeru i na to mogu da se oslonim. S jedne strane je dobro biti testiran, ali istovremeno je dobro i sačuvati energiju za ono što sledi“, izjavio je Đoković.

A sada je bilo zakazano i čuveno “druženje s legendama“, tj. intervjui s teniserima i teniserkama koji učestvuju u turniru veterana. Nevolja je bila što je taj “ivent“ (poludeću) počinjao u 16.00, kada je i Novak zakazao konferenciju za medije. Ipak, imali smo sreće – Đoković je pomerio konferenciju za 16.35, posle i za 16.45, što nije toliko neuobičajeno, ali jeste neuobičajeno to što je susret s legendama počeo na vreme. Ovo mi je 15. Gren slem turnir i mislim da je prvi put, pogledala nas je srećna zvezda.

Među licima kojih ranije nije bilo na takvim okupljanjima našli su se Tomi Has i Džejms Blejk, relativno novi je i Marat Safin, a ostali su već dežurni krivci – otvoreni Ivanišević, prijemčivi Vilander, ozbiljna Končita Martines, Brugera, poslovično tmurni Čeng, šarmantni Anri Lekont… Takva okupljanja možda su mi i najnelagodniji deo ovog posla koji obožavam – gomila nas novinara, guramo se u pokušaju da postavimo svoje pitanje ili da bismo nekog uspeli da odvojimo za razgovor jedan na jedan.

U nekim situacijama to zaista liči na gradski prevoz devedesetih ili na horor film sa elementima komedije, ali u poslednje dve godine na Rolan Garosu se taj događaj organizuje na malo većem prostoru i ne bude toliko strašno. Posle tridesetak minuta haosa, jurnjave, čupanja i pokušaja da se očuva smirenost i trezvenost dok se pitanja postavljaju, ponovo se skupljamo i rezimiramo stanje – ko je koga uhvatio, ko je šta pitao, kad će da se puštaju “zajednički“…

Čitaćete brojne izjave na stranim i domaćim portalima narednih dana, prognoze u vezi s ishodom turnira i neke zanimljive priče (i sâm uradih nekoliko koje ćete čitati ovde na sajtu Sport kluba), a “zablistao“ je Marat Safin rečima da nikada nije gledao Stefanosa Cicipasa. U redu, znali smo da ne prati više pomno tenis, ali baš toliko… Međutim, Vuk being vuk mu je postavio genijalno pitanje da objasni uspeh tenisera i teniserki iz Istočne Evrope.

“Jednostavno je, to je bio jedan od načina da pobegnemo iz bede. Uvek smo motivisaniji od vas zbog toga“. Ja sam iz Srbije, objasnio je Vuk, na šta se Marat nasmejao: “E, onda znaš o čemu govorim“.

Za razliku od te gungule, dan je počeo mirno, konferencijom za medije Roda Lejvera. Legendarni “Raketa“ ima 80 godina, ali se izuzetno dobro drži. Dugo je bio pred novinarima i, mada je nekad lutao od konkretnog pitanja, bilo je zadovoljstvo slušati nasmejanog Australijanca kako govori o kramponima sa kojima je svojevremeno igrao na travi, o razlici između drvenih i modernih reketa, ali i o aktuelnim temama.

Dok privodim tekst kraju, vidim da je Aleksander Zverev pobedio Fabija Fonjinija. Preko ekrana sam ispratio delove tog meča i Nemac deluje znatno bolje u odnosu na prethodne runde, ne čeka Novaka nimalo lak posao u četvrtfinalu.

Probaću barem jedan deo Del Potrovog meča da vidim uživo, a vas ostavljam uz…

Crtice iz Pariza

– Pre nekoliko dana bila je crtica o perunskim teniserima. Ovlaš sam “guglao“, ali ispostavilo se da ima neko ko zna bolje i od Gugla – moj kolega Ivan Govedarica. “Haime Izaga. Bio je u 20, igrao i neka Gren slem četvrtfinala ako se dobro sećam“, piše mi Ivan. Činjenično stanje – dva četvrtfinala (Australijan Open 1991. i US open 1994), 18. mesto na svetu. Teniska enciklopedija je mlađani Govedarica.

– Pre Rolan Garosa, od turnira je Huan Ignasio Londero u karijeri zaradio oko 480 hiljada evra, da bi sada plasmanom u osminu finala prihodovao 243.000. “Nekada bih sebi tokom mečeva govorio: ‘Ne smeš da izgubiš ovaj meč, potreban ti je novac“, otkrio je 25-godišnji Argentinac. Kaže da veliki udeo u njegovom napretku imaju psihog i redovno praktikovanje joge.

– Petu godinu sam u Parizu i sve do nedelje uveče nisam se popeo na Ajfelov toranj. Drugari su mi se uglavnom smejali zbog toga, ali nikada nisam nalazio dovoljno vremena. Sada je u prolazu bio moj brat Peđa, pa je predložio da odemo uveče. Genijalna ideja – panorama je divna, gleda se sa visine od 300 metara i još se bolje razume zašto je Pariz grad svetlosti. Čašu šampanjca za minimum 15 evra smo preskočili, baš kao i kavijar. Jednako lepo kao pogled jeste druženje u podnožju – na travi sede i mladi i stari, prodaju se piva i vina, a donosi se i klopa i muzika. Kao neka opuštena žurka na otvorenom.

Fin neki vidikovac ? #EiffelTower ✍️ pic.twitter.com/bDbUJ2OIP0

— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) June 3, 2019

– Treći je jun, Rafael Nadal napunio je 33 godine, a rođendane obično proslavlja na Rolan Garosu. “Slavlje se nije mnogo promenilo. Nisu baš dobra kada nisam ovde jer to znači da sam izgubio ili sam se povredio. Ipak, u smislu žurke, veća je kada sam kod kuće naravno. Sada ću malo samo da slavim sa ljudima sa turnira, sa radnicima koji su za mene posebni i sa kojima imam neverovatan odnos. Onda ćemo ići na večeru, malu večeru, ali igram sledećeg dana. I nisam srećan što već imam 33 godine“, nasmejao se Rafa za kraj.

– Nikolas Masu u prolazu je radio intervju sa jednim austrijskim kolegom. Želeo sam da ga “uhvatim“ posle, ali nikako da završe. Trajalo je i trajalo, i mislio sam da Čileanac sigurno neće imati volje za novi razgovor kada taj konačno završi. Ipak sam prišao: “Evo imam i malo vode ako treba“, nasmejao sam se. Nasmejao se i on, pa smo razgovarali petnaestak minuta – pročitajte OVDE.

I za kraj, ovom čoveku bih zabranio da uđe na turnir bar godinu dana.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)