Hudini

Skener 14. jul 201923:19 > 23:21
Clive Brunskill Getty Images

Pet puta sam počinjao tekst i pet puta brisao. A dao sam sebi vremena da mi se bura u stomaku i glavi slegne.

Ne vredi, ovo neće dugo proći, baš kao što nikada neće proći ni sećanje na jedan od najdramatičnijih mečeva u istoriji i pobedu Novaka Đokovića nad Rodžerom Federerom 7:6 (7-5), 1:6, 7:6 (7-4), 4:6, 13:12 (7-3).

“Jednu stvar sam obećao sebi pre nego što sam izašao na teren, a to je da ću biti smiren i staložen jer sam znao kakva me atmosfera čeka“, rekao je najbolji teniser sveta posle meča.

Povezano

Nedaleko od nas sedeli su fudbaleri Čelsija David Luiz i Marko Alonso – oni su bili među retkima koji nisu urlali na svaki Federerov poen i na svaku grešku Đokovića. Kada je situacija bila tesna i kada su se igrali važni poeni, buka je bila zaglušujuća, kao na fudbalskom stadionu. Tek ponekad bi se između poena stidljivo začulo neko “idemo, Nole“. Ljudi, meni na tribinama nije bilo lako, a ne njemu dole. Dobio sam nekoliko poruka u stilu “zašto Nole ne pokazuje nikakvu reakciju“?

Tenis se sasvim fino može doživeti preko TV-a, ali takvu atmosferu ne može da oseti neko ko nije fizički prisutan. Da je Đoković svojim emocijama dozvoljavao da češće izađu iz korita, postojao bi ozbiljan rizik da ispadne iz šina. A posle, kako je meč proticao, to je bila i stvar čuvanja energije.

Prošlo je već skoro dva sata od meč lopte, a meni i dalje nije baš najjasnije kako je Đoković pobedio. Federer je ukupno osvojio 14 više poena, bio bolji u skoro svakoj statističkoj kategoriji, poeni su se uglavnom igrali pod njegovim uslovima, delovalo je da u džepu ima i prvi i treći set.

Novak je u riternu, svom najvećem oružju, bio neprepoznatljiv, pogotovo na druge servise Federera. Švajcarac jeste maestralno servirao, Novak nije mogao da ga čita i nije uspevao da izvuče svoju karakterističnu magiju barem jednom po setu, kada nemoguću loptu vrati pod noge. Pa, kada bi to i uspevao, Rodžer je sa takvom lakoćom kupio skoro pa poluvoleje sa osnovne linije i slao ih u drugu stranu. To je Đokovića frustriralo, retke reakcije prema loži bile su uglavnom posle tih udaraca, a prvu brejk loptu Novak je napravio tek posle dva časa i 47 minuta igre.

Čudan je to meč bio, Đoković je “ukrao“ prvi set i tinjala je nada da bi sada moglo da se “otvori“ i da pojača tempo. Desilo se suprotno – forhend, koji je tokom celog turnira oscilirao, ni sada nije skroz slušao, a posle pretrpljenog brejka Novak je potpuno splasnuo, iznervirao se i pustio drugi set nizu vodu.

Rad nogu i kretanje, Novakov zaštitni znak, takođe su varirali i do duboko u trećem setu nije delovalo da je Đoković još svoj na svome. Ni servis ga tokom meča nije najbolje služio (devet duplih grešaka), ali je nekoliko puta pronašao važne servise u telo koji su ga izvukli iz teških situacija. Tako je spasao set loptu u trećem setu pre nego što je opet dobio taj brejk.

“Kako dođavola ovaj čovek vodi 2-1“, pitao sam se na pauzi… Nije sebi dozvolio Novak novi pad, ali Federer je samo u nekoliko poena delovao potreseno i Đoković tada nije dovoljno pritisnuo. Usledila je kazna i, slično drugom setu iako rezultat tako ne kazuje, Federer je došao do 2-2.

Objektivno govoreći, moglo je da bude i 4-0 za Federer, ne bi bilo nezasluženo, dugo nisam video da Novak slabije igra tako važan meč. Pomislio bih da sam možda poludeo da i sâm Novak nije to posle potvrdio.

“Pomoći će mi u nastavku karijere to što znam da sam sa 70% pobedio finale. Ono što me ne raduje jeste što većinu meča nisam igrao dobro, neprestano sam ja bio na ‘zadnjoj nozi’ i branio se, a on je diktirao igru. Većinu svojih finala igrao sam na visokom nivou. Danas to nije bio slučaj, ali sam zato psihički bio na jako visokom nivou jer atmosfera vrlo lako može da izbaci iz takta emotivca kao što sam ja. Samo sam se borio i onda pronašao način kada je bilo najvažnije“, objašnjava Novak.

I, kako smo onda u petom setu? Tako što Novak Đoković, čak i kada ne igra onako kako je zamišljao, nijednog trenutka ne odustaje. Ukrao je prošle godine Nadalu taj brejk drugog seta, tako je i sada mentalnom čvrstinom slomio Federera u taj brejkovima. Gledajući obojicu, siguran sam da je Novak zahvatio u neke dubine ljudske psihe koje su nama smrtnicima nedokučive. Kao da je imao hipnotišuće dejstvo na Federera, koji je u taj brejkovima promašivao ono što obično nije tokom meča. I, baš u taj brejkovima, i ritern bi stidljivo promolio glavu.

Laurence Griffiths, Getty Images

Gledao sam uživo poraz od Vavrinke u Parizu, prošlogodišnju pobedu nad Nadalom na Vimbldonu, gubio nerve i pred ekranom bezbroj puta ne sedajući nijednom tokom meča, ali ovo je bilo nešto zaista posebno. Mučan meč, ne možeš da ga uhvatiš ni za glavu ni za rep, počelo je fizički da mi ne bude dobro. Onda zapitam sebe “dobro, ludače, pa to je samo tenis, što se toliko nerviraš, šta ti je?“ A već sekundu kasnije zaboravim da sam tu misao ikada imao.

Džoni je pored mene, osećamo se kao u ratu u kojem su snage toliko nesrazmerno raspoređene – hrabrimo jedan drugog pogledima, udaramo se bodreći se, a oko nas “gori“. Gori, ljudi. I novinari i do nedavno uglađene gospođe i gospoda, i mladi i stari, osećam se kao da mi neko sedi na kičmi. Kako li se onda tek Novak oseća?

Federeru servis počinje malo da popušta, tačnije Đoković mu sve češće ulazi u putanju i preusmerava ih tamo gde treba. Pravi brejk. Pasing – konačno. Ne mrdam, znam da je daleko od gotovog. Servis izdaje, Rodžer vraća brejk. Šetaju mi i sada pred očima poeni, recimo promašen forhend na 4:3 i 15-30.

Kulminacija drame kakvu još nisam imao priliku da gledam, i čula su mi otupela, iscrpljen sam. Od 30-0 Novak pravi sebi problem, ne može da pusti ruku na forhendu. Federer ga prolazi na mreži, brejk za 8:7, ne čujem svoje misli od buke. Ustajem, ne mogu više, odoh.

Dok se šetam ka pres-sobi, milion stvari mi prolazi kroz glavu, a krišom osluškujem koje vrste uzdasi dolaze sa Centralnog stadiona. Dolazim do stola, bacam pogled, Federer servira na 40-30, druga meč lopta. I odjednom, kao da me nešto udarilo, deža vi – Nadal je prošle godine dobro napao na brejk lopti sa težinom meč lopte. Usledio je najbolji Đokovićev udarac u meču, pasing pod nestvarnim uglom. Sada smo videli isto, djus, ubrzo i 8:8. Ko je rekao US open 2011?

Ne pada mi na pamet da se vraćam na stadion, sedim sa rukama spojenim u položaju za molitvu (znam, lud sam, šta sad), a kolega Tom me hrabri, veruje u Novaka. Od 40-0 na 11:11 spasava dve brejk lopte – kao i mnogo puta danas, dah je zastao. Dolazimo do taj brejka, opet je čvršći, opet je hladan kao led, opet lopte dobijaju svrhu i dubinu. Opet ima ono što nije pristojno spominjati u tekstu. A onda na 5:3 odličan poen na obe strane i, sevnula je poput munje – bekhend paralela.

Nepun minut kasnije Novak Đoković šetao je ka mreži kao petostruki vimbldonski šampion. Trčim nazad na stadion (“my f..ing God, I don’t know what to write about this madness“, dobacuje mi kolega iz Argentine u prolazu). Ne znam ni ja, druže, i ako je ovo što skuckah malo zbrkano, praštajte, pišem iz duše.

Šeretski osmeh, udarac u grudi i zahvalnost nebu, poljubac ka loži, Bez “srca“ za publiku. Tako i treba.

“Na kraju samo osmeh na lice, doviđenja i hvala lepo što ste došli“, rekao nam je posle Novak uz isti onaj osmeh koji ste videli na mreži. Srca su bila namenjena nekom drugom. Vama. Uzeo je Novak mikrofon Sport kluba i počeo:

“Jedna og-ro-mna, ogromna zahvalnost svima vama koji ste mi pružali podršku, koji ste gledali meč i izdvojili vreme koje inače provodite na drugi način. Osećao sam vašu energiju – možda mislite da lažem, ali stvarno ne lažem. Zamišljao sam sebe da igram u Srbiji i da sva publika koja navija za njega u stvari navija za mene i viče moje ime. Zamišljao sam sve vas, hvala vam mnogo i volim vas“.

Prisustvovali ste još jednom aktu teniskog Hudinija. Igraće se ta predstava još dugo.

Najčitanije vesti - Skener

Najčitanije vesti

Najnovije vesti