Košarkaš Olimpijakosa Vasilis Spanulis govorio je ekskluzivno za Sport klub o svom prvom profesionalnom angažmanu, uporedio je Panatinaikos i Olimpijakos, za koji smatra da je njegova sudbina. Grčki košarkaš je posebno istakao odnos koji je imao sa srpskim trenerom Dudom Ivkovićem.

Nakon što nam je otkrio da ga za beogradsku Arenu vežu posebne uspomene nakon osvajanja Evropskog prvenstva 2005. godine u dresu Grčke, plejmejker crveno-belih dotakao se svojih prvi ozbiljnijih košarkaških koraka. 

Dres Marusija bio je prvi za koji se borio na većoj košarkaškoj sceni. Iako mali lokalni klub, bio je veoma važan za razvoj grčkog plejmejkera. 

„Za mene je najvažnije bilo kada sam bio mlad da imam veliku minutažu, da igram utakmice. To je ono što sam želeo od početka karijere – da pokažem svima šta sve mogu. Tu priliku možda ne možete da imate na početku karijere u nekom velikom klubu. Želeo sam da idem korak po korak i u tome sam imao mnogo sreće. Išao sam upravo tako u karijeri – korak po korak„, počeo je Spanulis za Sport klub. 

Dobre partije preporučile su ga Panatinaikosu, u kome je imao priliku da sarađuje i sa srpskim stručnjakom Željkom Obradovićem. 

„Uvek morate da prihvatate stvari i prilike koje vam se dogode u životu, pa tako i dobre trenere na koje nailazite kroz karijeru. Jedan od njih je bio i Obradović. Bio sam jedan deo njegove ekipe, voleo sam da radim sa njim. Veoma sam zahvalan i srećan što sam imao priliku da radim sa njim„, objasnio je Spanulis. 

Kratka epizoda u NBA ligi bila je veoma važna za njegovu karijeru. Ipak, ne na košarkaškom planu. 

„Bilo je to dobro iskustvo za mene kao čoveka, ali košarkaški loše iskustvo. Nisam u pravom trenutku bio u pravom timu. Želeo sam odlaskom u NBA ligu da ostvarim dečački san. Kada to nije izgledalo onako kako sam zamišljao, doneo sam odluku da se vratim u Evropu„, rekao je Spanulis i dodao:

„Ja jednostavno nisam imao dobru komunikaciju sa trenerom. Bilo je tu neslaganja o tome koja je moja uloga u timu, o tome koliko ću minuta u igri dobiti i na koji način oni žele mene. Zapravo, trener me nije znao uopšte. Odlučio sam da porazgovaram sa tadašnjim generalnim menadžerom kluba, bio je to veliki nesporazum. Tako se sve dogodilo. Mislim da je za Evropljane najvažnije da rade sa trenerom koji veruje igrače, da ode u dobru organizaciju, da može da se uklopi dobro. Tako da… igrač tako možda može mnogo bolje da
se pronađe u NBA ligi nego u Evropi„.

Nakon NBA lige vratio se u Panatu, ali za Sport klub otkriva da je ta njegova odluka više bila splet okolnosti, kao i da je i dalje priželjkivao dogovor sa Olimpijakosom. 

„Da, to je bila moja odluka, imao sam još mnogo drugih ponuda. Reći ću nešto što sam ponovio više puta, Panata je bila dobar tim, sa dobrim trenerom, to je bio tim koji je navikao da pobeđuje. Ja sam uvek želeo da budem u nekoj ekipi koja je po malo autsajder, ali koja jako želi pobedu, a to je bio Olimpijakos. Iz mnogo različitih razloga se on tada nije dogodio, već je to ponovo bila Panata„, objasnio je grčki košarkaš.

Zatim je usledio veliki transfer – iz Panate pravo u Oli. 

„Jedino što znam je da je to što ja igram u Olimpijakosu sudbina. Mnogo godina pre toga, posle Marusija, posle povratka iz NBA lige, oni su želeli da me dovedu. Konačno sam otišao tamo i to je bila neka karma. Tim koji nije osvojio skoro ništa 15 godina pre toga me je doveo. To je bio veiki izazov i motivacija da napravim nešto veliko sa njima“, rekao je popularni „Bili“ i dodao:

O captain! My captain! #OlympiacosBC #WeAreOlympiacos #TogetherWeFight https://t.co/suXivbvoUd

— Olympiacos B.C. (@olympiacosbc) December 25, 2019

„Za mene je Olimpijakos porodica, sudbina. Na kraju, to je nešto kao blagoslov za mene, da ostvarim sve to sa Olimpijakosom. Znao sam kakva je situacija kada sam došao, mnogo navijača, koji žele da osvojimo trofej posle mnogo godina. U mom životu je sve išlo tako. Tako je bilo i kada sam bio dete. Nikada nisam hteo da budem u velikom klubu, sa nekim velikim imenima, gde ima… hajde da kažemo tako… mnogo para. Uvek sam bio na strani autsajdera, ne favorita. Uvek sam želeo izazov i da nekoga učinim najboljim“.

Uz poseban osmeh govorio je o srpskom treneru Dudi Ivkoviću. Posebne emocije vežu ga za sezone 2011/2012 i 2012/2013, kada je Olimpijakos osvojio i odbranio titulu prvaka Evrope. 

 „Da, mi imamo baš poseban odnos. Za mene je on nešto posebno. On je učitelj. On je ogromna inspiracija. Sa njim sam igrao svoju najbolju košarku u karijeri. Uvek ću biti zahvalan na tome što sam radio sa njim. To je posebna stvar. Trener Ivković traži disciplinu, poštovanje i mnogo puta te tera da ideš preko svojih limita. Izvlači maksimum iz tebe. Ako uspeš sve to, možeš da igraš svoju najbolju košarku“, rekao je Spanulis za Sport klub i dodao:

„Mislim na to da on sve želi da se dogodi onako kako je on zamislio. Svi moraju da imaju svoju ulogu u timu. Nemoj izlaziti iz te svoje uloge i da pokušavaš da radiš stvari koje ne treba da radiš. Bukvalno sve, van terena, tokom ručka, u svlačionici, u hotelu, sve je kako on želi“.

Kratko, ali precizno opisao je dve najuspešnije sezone sa srpskim trenerom na klupi, kojih se seća od prvog treninga do podizanja pehara namenjenog evropskom klupskom prvaku. 

„To je nešto kao san. Znate, imali smo tim za koji niko nije verovao da može ni u Top 8 te sezone. A na kraju smo osvojili trofej posle 15 godina. Niko to nije očekivao. Imao sam neki dobar osećaj u srcu, borili smo se svi zajedno, trener, uprava, predsednik, navijači. I na kraju smo uspeli„, objasnio je košarkaš Olimpijakosa. 

Kompletan intervju sa Spanulisom, kojim otvaramo naš tradicionalni „Novogodišnji paketić“ čeka vas na našem Jutjub kanalu.