Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Sedim na tribinama Ken Rouzvol Arene, gledam meč Đokovića i Šapovalova i srce mi je puno zbog toga što vidim mnogo srpskih zastava, za mnoge je to bila prilika koju su dugo čekali, da vide Novakov meč uživo.
Ali nije mi srce puno samo zbog toga, nego zato što se navija na način koji je po mom mišljenju idealan za tenis. Glasno i strastveno između poena, ali bez smetnji u toku poena, bez aplaudiranja duplim greškama i sličnih gluposti – tu i tamo desi se neki negativni izuzetak, ali ništa što prevazilazi uobičajeni kolorit retkih timskih takmičenja u tenisu.
Povezano
Denis je bolji, ima set prednosti i propušta solidnu šansu da napravi brejk viška i u drugom setu. Ne uspeva i, kako se to često dogodi u tenisu, protivnik odmah ugrabi svoju šansu. Navijači su euforični, a iznervirani Šapovalov počinje da primećuje ono što mu nije okupiralo pažnju do pre samo tri-četiri minuta.
To je savršeno logično, upravo je propustio veliku priliku, a publika mu je sve vreme na leđima i bučno podržava njegovog suparnika. Nije to nimalo laka pozicija, verovatno se 20-godišnjak prvi put sa time susreo u svojoj karijeri. Bio sam u dvorani, ali ne mogu da budem 100% siguran da li mu je neko nešto dobacio pre riterna, mislim da jeste. Bilo je to u gemu posle onog u kojem je pretrpeo brejk, Denis je izgubio nerve, prišao sudiji Karlosu Bernardesu da se žali, usput odapeo i jednu “je..te se“ ka publici, a zatim je ironično gestikulirao tražeći da mu još jače zvižde.
Šapovalov je po sebi strastven momak, svojim stilom igre i karakterom uskoro će zavredeti status zvezde, i razumljivo je da ga je poneo trenutak. Ništa strašno niti za osudu, dešavaju se takve stvari u sportu, zato ga između ostalog i volimo toliko. Ali potom je na scenu stupio sudija Karlos Bernardes, koji je gem kasnije očitao bukvicu publici – išla je kako treba („ovo je teniski meč, najvažnija stvar između svih nas jeste poštovanje. Ako to radite Kanađanima ili Srbima, to nije ono što želimo“) dok nije izrekao sledeće:
“Ako ne želite da gledate tenis, idite kući. Ne uznemiravajte one koji bi da gledaju tenis“, rekao je Bernardes svima u publici posle žalbi Šapovalova.
Gledao sam uživo mnogo mečeva na Gren slem turnirima, kao i Dejvis i FED kup, i iz prve ruke mogu da kažem da sam iskusio neuporedivno pristrasnije i nepristojnije navijanje nego što je to bio slučaj sada. Najskoriji primer jeste prošlogodišnje finale Vimbldona. I nikada, apsolutno nikada nisam čuo da sudija tako grubo odbrusi publici, barem ne na prvu loptu, i da održi “govor“ od desetak sekundi. Identična atmosfera bila je u četvrtak na Australija – Velika Britanija…
Dok pišem ovaj tekst, preisputujem se jesam li objektivan, ipak je moja zemlja igrala. I znam činjenicu po kojoj niko nikada ne može da bude potpuno objektivan jer smo svi skupovi svojih stavova koji su po definiciji prestrasni, bla-bla itd. Vraćam film deset puta i potpuno sam čist pred sobom i pred vama u vezi sa napisanim u prethodnom pasusu.
Nastaje kurcšlus u narednih dvadesetak minuta, publika se inati, zvižduci se čuju, meč se na teniskim bontonom nepropisan način ometa znatno više u tom intervalu nego u celom prethodnom toku dana. Reakcija Karlosa Bernardesa nije bila na mestu i nije momentalno postigao ono što je nadam se bio cilj njegovog obraćanja – da publiku smiri.
Šapovalov je lako izgubio drugi set, a u trećem se situacija smirila i navijači su se vratili u prethodno stanje koje je poželjno i koje ovakvim takmičenjima daje ukus i miris – frenetično navijanje između poena, uz poneki eksces kad mu vreme nije. Čak je i Đoković dobio opomenu zbog “je.. te!“.
Tenis nije fudbal, ali ipak nije ni opera.
