Po Jungu je arhitekta… Ali on je teniser, još kakav!

ATP 11. jan 202012:30
Getty Images/Mark Metcalfe

Spektakularan su meč odigrali Novak Đoković i Danil Medvedev i to je u određenoj meri bacilo senku na meč karijere Dušana Lajovića. Ali Duciju to neće mnogo smetati, takav je.

“Nedavno sam radio test ličnosti po Karlu Jungu – rezultat je da sam arhitekta, dakle 90% introvertna osoba. Skoro sve osobe sa tim tipom ličnosti su naučnici, profesori ili tako nešto, nema mnogo sportista. Uzevši to u obzir, malo je čudno što sam sportista, ali sjajno je ispalo i zahvalan sam što radim ono što volim, to je velika stvar u životu“, rekao je Lajović na konferenciji za novinare posle trijumfa nad Karenom Hačanovom – 7:5, 7:6 (7-1).

Stekao je mnogo prijatelja u tenisu, sportu koji ga je svojom prirodom verovatno “naterao“ da bude otvoreniji nego što bi možda inače bio. Sada kada razgovarate sa Ducijem, ne doživljavate ga kao zatvorenog momka, a ovih dana u Sidneju i na terenu je ekspresivniji nego inače. Radio je mnogo na sebi, kaže.

Povezano

Za njegovu karijeru još važniji rad jeste onaj koji se odvija na terenu, a u trijumf nad 17. teniserom sveta Lajović je odigrao verovatno najbolji meč u karijeri. Na betonu sigurno, po mom skromnom mišljenju i uopšte.

Osetio sam se ispunjenim gledajući ga kako “pleše“. Malo koji potez u tenisu je tako estetski zadovoljavajući kao kada Duci uhvati protivnika na krivoj nozi bekhend paralelom – udari loptu u penjaju, odradi pokret do kraja, a protivnik na drugoj strani je u problemu. Estetski naravno, a protiv Hačanova je taj potez bio konstantno i efikasan – pronašao je Lajović šablone koji ne odgovaraju Rusu, širio ga je po forhendu i meč se igrao onako kako je Dušan želeo.

Naravno, kao i za sve u životu, lakše reći nego učiniti, a Lajovićeva egzekucija sada je bila savršena. Ritern, koji mu inače nije oružje, bio je izvanredan, pogotovo u prvom setu, kretao se sjajno, a najupečatljivija je bila njegova agresivnost u važnim poenima – u poslednjem gemu u prvom setu kao da je progonio Hačanova, dok napokon nije došao do brejk i set lopte, a onda je nju zgrabio manirom Đokovića ili Nadala.

I ranije smo viđali takve periode Lajovićeve igre, padovi posle njih bili su česti i pitao sam se hoće li i sada biti oscilacija. Uostalom, posle onakvog prvog seta nije ni čudo da ih bude. Čak i kada su se retke greške pojavljivale (ukupno je imao samo 16 neiznuđenih grešaka), istrajao je na istom putu, i mentalitetom i pozicijom na terenu. Nije ustuknuo, nije se pokolebao, što je u prošlosti znalo da se dogodi. Šta se promenilo?

“Ceo meč je bio veoma intenzivan, nema opuštanja jer situacija može lako da se promeni ako padne koncentracija. Radio sam na glavi i za sada funkcioniše, nadam se da će to biti svakodnevica. Išao sam kod psihologa u toku priprema, kao i sa ostatkom tima – dobro je što je odmah od prve nedelje krenulo da funkcioniše“, rekao mi je Duci i pojasnio:

“Prepoznajem situacije na terenu koje želim da… Nekada u prošlosti poželiš da izbegneš neku situaciju kada je neki rezultat ili nešto što te nervira, ali sada prihvatam sve što mi dolazi na put i želim da se suočim sa time u toku meča“.

Maestralan taj brejk i autoritativan kraj meča – četvrta Lajovićeva pobeda na turniru, 27. mesto na svetu i pozicija nosioca na Australijan opena.

Ako malo češće budemo viđali ovakvog Ducija, ni Top 20 nije daleko. Nije loš sportski rezultat za jednog arhitektu.

Najčitanije vesti - ATP

Video - Najnovije

Najčitanije vesti

Najnovije vesti