Srpski plejmejker Vasilije Micić govorio je u intervjuu za Sport klub o tome kako se oseća u dresu Efesa, o uspešnoj sezoni sa istanbulskim timom, ali i o tome koliko su mu angažmani u Žalgirisu i Tofašu pomogli u sazrevanju.

Reprezentativac Srbije se osvrnuo i na dane provedene u Crvenoj zvezdi i Mega Vizuri, na saradnju sa Aleksandrom Đorđevićem, Erginom Atamanom i Šarunasom Jasikevičijusom. 

Micić je govorio i o prepoznatljivom znaku Efesa – saradnji između njega i Šejna Larkina na terenu.

Na početku razgovora srpski košarkaš podsetio se svog prethodnog intervjua za Sport klub. 

„Prošle godine kada sam pričao za vas, sve se svodilo na to kakva je bila prošla sezona i na očekivanja pred Svetsko prvenstvo. To znači da je prethodna godina bila veoma dinamična za mene, što se tiče klupskog aspekta i reprezentacije. Moje viđenje je da broj utakmica koji mi imamo, uključujući i leto, stvarno iziskuje previše energije i nimalo nije naivno“, počeo je Micić za Sport klub i nastavio:

„Sam taj poraz koji smo mi doživeli od Argentine na Svetskom prvenstvu nije bio toliko težak, koliko sama pomisao da odmah posle toga ulazimo u novu sezonu. Ja sam to negde i predvideo u trenutku kada sam produžavao ugovor sa Efesom. Mislim da sam doneo veoma dobru odluku. Celo to leto je bilo veoma turbulentno za mene u svakom smislu i odluka da ostanem u Efesu je bila prava jer sam odmah nastavio tamo gde sam stao prethodne sezone i nastavio da igram sa velikim samopouzdanjem što je veoma bitno. Mislim da je bila to dobra stvar za mene“.

Micić je istakao i da je u poslednjih nekoliko godina donosio odluke u svojoj karijeri po sopstvenom osećaju, kao i da je sada siguran da nije pogrešio, naročito kada je u pitanju odluka da karijeru nastavi u Efesu, u trenutku kada to možda i nije bio logičan korak u očima šire košarkaške javnosti. 

„Prethodne tri godine su bile godine u kojima sam donosio sam odluke. Ugovori pre toga koje sam imao su bili dosta vezani za konsultovanje sa porodicom, sa menadžerom sa kojim se i dalje konsultujem, ali mislim da odlazak u Tofaš, kasnije Žalgiris, pa Efes su bile odluke u kojima sam prepoznavao situaciju koja je najbolja po mene. Odlazak u Efes možda u tom trenutku nije izgledao najbolje po mene jer sam odlazio iz ekipe koja je bila treća u Evroligi u ekipu koja je poslednja završila takmičenje u toj sezoni. Međutim, stvarno sam te stvari stavio po strani i gledao sebe u toj situaciji“, objasnio je srpski plejmejker i dodao:

„Video sam da postoji šansa. Postoji šansa jer se oformio novi tim, došao je trener koji me zna iz godine u Tofašu i sve mi je to bilo dovoljno da napravim taj korak. Ta godina je bila, po očekivanju ljudi iz sveta košarke, a i po mom očekivanju, period adaptacije, pa da sledeća, to jest ova godina bude bolja za mene. Međutim, već u prvoj godini sam uspeo da iskoristim svoju šansu. Iskoristio sam je u najboljem mogućem smislu“.

Od toga da je to period adaptacije do Fajnal-fora sa Efesom – kako je tekao taj put?

„Za mene je mnogo bilo bitno to što sam krenuo da treniram sa ekipom od pripremnog perioda. Ja sam ipak igrač koji je još uvek mlad, bez obzira na to što dugo igram košarku. Bitno mi je da se od početka upoznam sa ekipom. Ja sam to osetio sa Žalgirisom gde sam došao direktno sa Evropskog prvenstva i nedostajalo mi je tih mesec dana da budem sa timom, hvatao sam priključak tokom sezone što nije lako. U Efesu sam imao bolju priliku, od početka bio tu, nametnuo sam se, bez obzira na to što je očekivanje bilo da ja pokrivam pozicije 1 i 2 kao ’bek-ap’ opcija. Ukazala mi se šansa i ja sam to oberučke prihvatio“.

Rivalstvo sa Fenerbahčeom tokom prošle sezone bilo je u centru pažnje košarkaške javnosti, kako zbog broja odigranih utakmica protiv ekipe Željka Obradovića, tako i zbog spremnosti Efesa da odgovori na sve zadatke u tako važnim mečevima. 

„Ja nikada u životu u jednoj sezoni nisam odigrao toliko mečeva sa jednim rivalom i verovatno nije niko od nas. Mi smo prošle sezone odigrali 14 utakmica, što je neverovatno. To je išlo tako što jednu pobedimo mi, jednu oni. Oni su bili veoma dobri u regularnom delu sezone i da nisu imali toliko povreda bili bi sigurno mnogo bolji od nas. Ipak, stil igre koji mi imamo je totalno drugačiji od njihovog. Željko je poznat po tome da voli da kontroliše utakmicu, da voli da bude uključen svih 40 minuta u svoj tim. Kod nas je drugačija situacija, trener svojim igračima daje mnogo poverenja i konstruiše ekipu tako da može da se osloni  na igrače. U trenucima kada smo sticali samopozudanje i priključili Larkina od februara, mi smo imali prednost“, istakao je Micic i dodao:

„Kada su krenule te bitne utakmice, kao što je Fajnal-for gde ne može da se isplanira utakmica, shvatili smo da sa takvim stilom možemo da pobedimo. Išlo je sve na našu ruku i bili smo uspešniji prošle sezone“.

Posebnu pažnju Micić je posvetio treneru Erginu Atamanu i saradnji sa njim. Osim slobode koju daje mladim i novim igračima u timu, odlukuje ga i poverenje u ekipu, što je u slučaju Efesa donelo dobre rezultate. Takođe, plejmejker reprezentacije Srbije osvrnuo se i na specifičnosti u saradnji sa trenerom Žalgirisa Šarunasom Jasikevičijusom. 

„Konkretno u odnosu sa mnom… Moj odlazak tamo je bio sa ’nula’ očekivanja. Šta god se desilo pozitivno meni je bilo drago. Imao sam sumnjičave komentare u vezi sa tim zašto ja odlazim u Efes. Bio sam kod trenera Jasikevičijusa, koji je po mom mišljenju najbolji trener u smislu postavke utakmice i detalja. Ali baš zbog toga sam i srećan što sam sa Atamanom postigao sve ove uspehe jer sam shvatio da nije to jedini put da se stigne do uspeha. Potrebno je i poverenje, rasterećenost, ne mora trener da bude centralna figura da bi se stiglo do rezultata. To mi je ulilo poverenje. Dobio sam slobodu. Posle Žalgirisa sam shvatio da sam napredovao, upotpunio stil igre plejmejkera i da mi je trebalo poverenje i sloboda. I Jasikevičijus je bio skeptičan povodom mog odlaska jer je smatrao da bi trebalo još godinu dana da ostanem sa njim“.

„Odlazak u Tofaš je, po mom mišljenju, bio ključan za moju karijeru, ali odlazak u Žalgiris je bio ključ za moj razvoj i moje sazrevanje. Ono što sam shvatio posle te sezone je da nekada nije važno koliko iskustva stičeš igranjem košarke, već i da budeš na pravom mestu u pravo vreme, kao što sam se ja zadesio u slučaju sa Šarasom. U tom trenutku kada sam otišao kod njega, to je za mene bilo kao da sam imao sedam ili osam godina regularnog razvoja kroz Evroligu. Detalji na kojima on insistira, naročito za plejmejkere je nešto što sam ja shvatio na najbolji mogući način. Imao sam problem jer sam ja bio četvrta ili peta opcija kod njega i nisam uspevao da dostignem svoj zenit, što je i normalno kod njega, on to i direktno kaže igračima“.

Kompletan intervju sa Vasilijem Micićem, kao i šta je govorio o Aleksandru Đorđeviću, Igoru Kokoškovu, Megi i Crvenoj Zvezdi pronađite OVDE.