Pre tačno 53 godine u Čikagu rođen je jedan od najvećih košarkaških talenata ikada – Bendžamin Vilson.

Na početku ovogodišnjeg ol-stara reper Komon napravio je umetničku recitaciju o svim uticajnim ljudima čije ime se vezuje za grad Čikago. Počeo je sa Derikom Rouzom a završio sa Majklom Džordanom i Kobijem Brajantom. Pominjao je i Baraka Obamu, Kevina Garneta, Martina Lutera Kinga, Tima Hardaveja, Dvejna Vejda i mnoge druge legende. Međutim, kada je izgovorio da u svakom košarkašu iz Čikaga živi duh Bena Vilsona, mnogi nisu znali o kome je reč.

Iz današnjeg ugla, za Vilsona kažu da je bio mešavina Kevina Durenta i Lebrona Džejmsa ako je to uopšte moguće zamisliti. Za njega američki ESPN tvrdi da je najbolji srednjoškolski košarkaš svih vremena, a oni koji su ga gledali smatraju da je bio najveći košarkaški potencijal ikada.

Kao trideset godina kasnije Entoni Dejvis, još jedan košarkaš iz Čikaga, i Ben Vilson je u prvoj godini srednje škole igrao na poziciji plejmejkera, ali s obzirom da je do treće godine izrastao do 205 centimetara, počeo je da igra na višim pozicijama. Međutim, zadržao je tehniku i pregled igre beka. Imao je neverovatno mekanu ruku, centarskom tehnikom podsećao je na, tada četiri godine starijeg, Hakima Olajdžuvona.

Sa samo 17 godina, imao je status superzvezde i cela Amerika je znala za njega u vreme kada nisu postojale društvene mreže i kada je u SAD funkcionisalo samo nekoliko nacionalnih televizijskih kanala. Dvorane su bile pune, gde god je igrao Ben Vilson, a ne postoji ozbiljan koledž program koji mu već tada nije nudio punu stipendiju. Sa 17 godina „Simion Akedemi“ srednjoj školi doneo je titulu državnog prvaka, a na dan finala pozvao ga je (tada naravno na fiksni telefon) Medžik Džonson da mu poželi sreću.

Budućnost ovog tinejdžera, za koga kažu da je bio povučen i da se nije obazirao na medijsku pompu, delovala je blistavo. Plan je bio jednostavan, odbrana titule sa srednjom školom, odlazak na koledž, pa zatim u NBA gde je bilo izvesno da će biti prvi pik na draftu… Nažalost, ostaje samo da se nagađa da li bi bio najbolji košarkaš svih vremena, kao što mu je predviđano.

Ben Vilson preminuo je 21. novembra 1984. godine. Dan ranije, nedaleko od svoje srednje škole umesto sa saigračima iz tima, kako je bilo dogovoreno, našao se sa svojom devojkom Džetan Raš. Njih dvoje su se posvađali na ulici. To je video njegov prijatelj Bili Mur koji je pokušao da smiri situaciju. Vilson ga je slučajno odgurnuo, što je Mur shvatio kao provokaciju. Nakon kraće svađe, Mur je sa dva metka pogodio Vilsona u preponu i u stomak. Ben Vilson preminuo je u bolnici sledećeg dana.

Svađa sa devojkom, nakon koje je usmrćen, bila je zbog toga što je želeo da vidi njihovog dvomesečnog sina. Vilson je preminuo istog dana kada je počela nova košarkaška sezona, koja bi bila njegova poslednja u srednjoj školi.

Iako je od ovog tragičnog događaja prošlo 36 godina, sećanje na Bendžija Vilsona i dalje živi. Nik Anderson, jedan od najboljih NBA šutera krajem prošlog veka, tokom cele karijere nosio je broj 25 u čast nekadašnjeg prijatelja i saigrača Bena Vilsona. Dan danas, isti broj, zbog Vilsona, nosi Derik Rouz. I Brendon Vilson, Benov sin, na leđima je nosio 25 tokom svoje koledž karijere.

Takođe, interesantno je, da je poslednja želja pred smrt majke Bena Vilsona bila da porodica oprosti Biliju Muru zločin koji je učinio. Mur je nakon više od dvadeset godina provedenih u zatvoru, pušten na slobodu 2005. godine, a nedavno u februaru, pre mesec dana, braća Bena Vilsona su mu pred TV kamerama oprostila ubistvo i nazvali su ga „njihovim novim bratom“.