Kada sam prethodni put probala makar malo da vas ubedim da je ženska košarka i više nego gledljiva pisala sam vam o Emi.

I taj blog zvao se sasvim jednostavno – Ema. Ako čitamo komentare, a čitamo ih, budimo iskreni… Nisam sigurna da sam u tome i uspela. Iako to tada nisam želela da ističem u prvi plan, ako se do sada niste divili Emi ili ako niste dovoljno red je da znate i to – Ema je rođena sa pedesetoprocentnim oštećenjem sluha. To su otkrili njeni roditelji u detinjstvu, kada su primetili da ne govori kao druga deca.

Danas često uz pomoć dva slušna aparata funkcioniše potpuno normalno, na terenu i van njega.

U istom blogu smo se „dogovorili“ da neće samo Ema još dugo blistati na evropskoj košarkaškoj sceni.

Idemo dalje. Ovo je priča o jednoj Marti.

Marta Ćargaj je rođena u Đironi pre 29 godina i trenutno igra u svom rodnom gradu. Odluka da se posle 15 godina vrati u klub i grad u kome je odrastala došla je kao „posledica“ promene šest klubova tokom karijere.

U februarskim kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju bila je sigurnost na terenu, a ekipi Lukasa Mondela uvek znači njeno iskustvo, uključujući i saradnju sa Lajom Palau.

Profesionalnu karijeru počela je 1996. godine u Vedruni, zatim je branila boje Đirone, Avenide iz Salamanke, Feniks Merkjurija, Praga, Dinama iz Kurska i sada ponovo Đirone.

Posebnu povezanost na terenu i van njega ima sa Sonjom Vasić – igrale su zajedno u Pragu, Dinamu i sada ponovo u Đironi.

Marta je tri puta osvojila prvenstvo Češke, jednom Evroligu, dva puta prvenstvo Španije, tri puta Kup Kraljice, a sa selekcijom Španije ima olimpijsko srebro iz Rija, svetsko srebro i bronzu, tri evropska zlata i jednu evropsku bronzu.

Jedna je od onih koja sa prepoznatljivom lakoćom ubaci 17 poena, a da ih i ne vidite. 

Sada ide na novi pohod, koji je u međuvremenu, dobio novi termin odigravanja, usled pandemije virusa korona – Olimpijske igre u Tokiju naredne godine.

„Srećna sam što ćemo igrati u Tokiju. Plasman na Olimpijske igre je uvek ostvarenje sna, za svakog sportistu“, rekla je Marta za Sport klub.

Kvalifikacioni turnir za Igre za grupu u kojoj je igrala Španija trebalo je da bude odigran u kineskom Fošanu, ali je zbog epidemije virusa u toj zemlji, premešten u Beograd. Izabranice Lukasa Mondela imaju sjajne uspomene iz prestonice Srbije, gde su prošle godine osvojile Evropsko prvenstvo.

„Bilo je mnogo lakše što igramo u Beogradu. Prvo zbog toga što je putovanje mnogo kraće. Takođe, sve devojke iz tima vole Beograd, imamo lepe uspomene i volimo publiku ovde. Bila je to za nas ’win-win’ situacija“, istakla je Ćargaj.

O odluci da se vrati u Đironu govorila je sa posebnom emocijom.

„Uvek je lepo vratiti se kući, biti sa porodicom. Imam sestričinu i lepo je videti je kako odrasta. Period proveden u Kursku mi je bio veoma težak, zaista mi je bilo potrebno to da ponovo budem sa svojom porodicom i svojim ljudima. Najbolja opcija koju sam imala je bila Đirona, konačno sam se vratila tamo gde pripadam, vratila sam se samoj sebi. Odlično se osećam i na terenu“, rekla je Marta i dodala:

„Sonja je za mene kao porodica. Mnogo je lepo biti sa njom u timu, poznavati je, znati da je uvek tu pored mene, kad god mi treba. Sjajna je kao osoba i kao igrač, nema šta drugo da kažem o njoj osim da je divna“.

Marta će u julu naredne godine u Tokiju pokušati da povede Španiju do nove medalje na velikim takmičenjima. U isti pohod krenuće i Laja Palau i trener Lukas Mondelo o kojima smo vam takođe pisali.

Španski tim je kombinacija iskustva i mladosti (čitaj energičnosti). Povratak Astu Ndur koja je bila povređena trebalo bi da unese još više sigurnosti na putu do medalje.

A o 25-godišnjoj španskoj reprezentativki poreklom iz Senegala će se tek pisati.