Da nekadašnji šampion Evrope i sveta ponovo bude deo elite, čekalo se više od dve i po decenije. Tačno 26 godina je prošlo, pre nego što je Crvena zvezda ponovo zaigrala u najjačem evropskom takmičenju.

Predvođen trenerom Vladanom Milojevićem, klub iz Ljutice Bogdana se u sezoni 2018/19. prvi put plasirao u Ligu šampiona, otkako takmičenje nosi to ime (1992).

Napravljen je tada najveći uspeh u novijoj istoriji i kroz njega se može meriti čitava sezona. Ovo je trilogija o njoj.

U prvom delu ćemo se, ipak, podsetiti šta je prethodilo putu ka LŠ, pošto je to, u najmanju ruku, jednako značajno kao i sâm plasman.

Dolazak Vladana Milojevića kao ključ

Milojević je na klupu stigao leta 2017, posle izuzetno turbulentne sezone u kojoj je izgubljena praktično dobijena titula. Zvezda je u plej-of Superlige ušla sa 3 poena prednosti u odnosu na Partizan (načelno plus 6 u ligaškom delu) i bila je na dobrom putu da odbrani naslov šampiona. Ipak, poraz u Večitom derbiju (1:3) i zatim od Voždovca (2:3), kao posledica izuzetno loših igara u ključnom periodu, ostavili su crveno-bele praznih ruku.

Izgubljeni meč na Voždovcu naveo je tadašnjeg trenera Miodraga Božovića da podnese neopozivu ostavku, Boško Đurovski je sezonu priveo kraju kao vršilac dužnosti, a sve je okončano i porazom u finalu Kupa od Partizana.

Već tada se znalo da će predstojeće leto biti vreme velikih promena na svim nivoima. Čelnici kluba povukli su smeo potez i za trenera postavili u tom trenutku i dalje nedovoljno afirmisanog Milojevića. Rođeni Aranđelovčanin iza sebe je imao dobre rezultate u Čukaričkom i korektnu sezonu u grčkom Panioniosu, ali ništa više od toga. Zato se na njegov dolazak gledalo uz dozu sumnje.

Olakšavajuća okolnost za tada 47-godišnjeg stratega bila je ta što je kao bivši igrač i potom trener juniorskog tima odlično poznavao prilike u klubu i oko njega. Bio je svestan da će mu javnost suditi na osnovu rezultata i od prvog dana se u potpunosti posvetio tome, zanemarujući sve spoljne faktore karakteristične za ovdašnji fudbal.

„Nećete od mene čuti velika obećanja, a Zvezda mora uvek da ima velike ciljeve. Sasvim sam svestan situacije, da nisam svestan ne bih ni došao. Verujem u rad, u disciplinu, a ostavljam drugima da pričaju o meni. Lepo je pričati kada se dođe, ali ja bih voleo, onog trenutka kada ne budem više u Crvenoj zvezdi, da se tada priča o meni. Mnogo volim da treniram, da radim, fudbal je moj život, i daću sve od sebe da probamo da ispunimo ciljeve koji su zacrtani pred nas, iako sam svestan da je kao trener jedino što nemam jeste vreme“, rekao je Milojević na predstavljanju petog juna 2017, aludirajući na činjenicu da će sezona startovati samo mesec kasnije.

Odličan prelazni rok

Istog dana kada i Milojević, na mesto sportskog direktora predstavljen je Mitar Mrkela. Ispostaviće se da je i njegovo angažovanje od velike važnosti. Zvezda je, posle dugo vremena, pogodila sa gotovo svim pojačanjima.

Napravljena je velika rekonstrukcija i na Marakanu su, između ostalog, stigli Milan Borjan, Vujadin Savić, Srđan Babić, Milan Rodić, Filip Stojković, Marko Gobeljić, Nenad Krstičić i Nemanja Radonjić.

Ti igrači, uz dopunu na zimu u vidu El Fardua Bena, predstavljali su okosnicu tima koji se plasirao u Ligu šampiona godinu dana kasnije. 

Ipak, veći deo njih dovođen je u hodu tog leta i daleko od toga da je Milojević imao spreman tim na početku sezone, što je uvek otežavajuća okolnost. Razlog – sezona je startovala već šestog jula, kao nikada pre toga, i bilo je malo vremena za adekvatnu pripremu. To, ipak, nije uticalo na kranji cilj.

Sparta – nagoveštaj velikih dela

Zvezda je platila neuspehe na evro-sceni proteklih godina (poslednji put se grupne faze domogla deceniju ranije) i kvalifikacije za Ligu Evrope morala je da startuje od prvog kola. Protivnik je bila Florijana.

Maltežani su dobijeni na suv individualni kvalitet (3:0, 3:3), ali kako je vreme odmicalo i novi tim se uigravao, tako je i igra počela da poprima obrise Milojevićevog “ratničkog” fudbala. Uz poseban akcenat na čvrstu defanzivu.

U drugoj rundi savladan je kazahstanski Irtiš (1:1, 2:0), a potom je prvi veći ispit položen sa desetkom.

Praška Sparta, sa novim, ambicioznim projektom u koji su uložene desetine miliona evra, pala je u grotlu Marakane, uz “onaj” gol Gelora Kange (2:0). I u revanšu u Češkoj, Beograđani su prikazalli taktički perfektnu igru i trijumfom od 1:0 potvrdili plasman u plej-of.

Poslednji rival na putu ka Ligi Evrope bio je snažni Krasnodar, pa se crveno-belima nisu davale velike šanse. Iako u potpunosti nadigrana, Zvezda je uspela da sačuva aktivan rezultat u Rusiji (poraz 2:3), koji je ulivao nadu da se u Beogradu može do plasmana u grupnu fazu.

Tako je i bilo. Crveno-beli su preko Radonjića i novim maestralnim golom Kange poveli sa 2:0, a Rusi do kraja samo ublažili poraz (2:1) i srpski klub se zbog “gola u gostima” domogao jeseni u Evropi.

Jesen i proleće u Evropi

Da do grupne faze nije stigla slučajno, Crvena zvezda je pokazala u duelima sa Arsenalom, Kelnom i BATE Borisovim. Londonski klub se u startu deklarisao kao apsolutni favorit grupe, ali je Zvezda u oba duela, istina, protiv šarolikog sastava Tobdžija, prikazivala sjajne partije.

U prvom u Beogradu, Englezi su slavili golom Olivijea Žirua u 85. minutu (1:0), dok je meč u Londonu završen bez pobednika (0:0). Osvojen bod na terenu renomiranog protivnika bio je prava nagrada za sjajne evropske partije te jeseni.

Ispostavilo se da je Žiru krivac za jedini poraz crveno-belih u grupi, pošto su u oba duela sa Kelnom slavili, a u oba sa BATE remizirali.

Okršaj sa Nemcima na Marakani u poslednjem kolu bio je odlučujući za plasman dalje, ekipe su u njega ušle sa po 6 bodova. Zvezda je još jednom pokazala taktičku i mentalnu snagu, defanzivna postavka delovala je neprobojno, i trijumfom od 1:0 prošlo se u nokaut fazu, uz ukupnu gol razliku 3:2.

Moskovski CSKA bio je rival srpskog kluba u 1/16 finala Lige Evrope. U obe februarske utakmice, Beograđani su igrali na identičan način kao i u grupnoj fazi – čvrsto i disciplinovano u defanzivi, uz brzu ofanizvnu tranziciju. To je lako moglo da im donese prolaz u osminu finala.

Posle 0:0 u Beogradu, Zvezda je u Moskvi poražena minimalnim rezultatom, zahvaljujući kratkom padu koncentracije u finišu prvog poluvremena. O šansi koju je Ben propustio u nadoknadi utakmice priča se i danas…

Bez obzira na poraz, ekipa iz Ljutice Bogdana napravila je veliki uspeh na međunarodnoj sceni te sezone. Znatno veći nego što se u početku činilo. Pre svega, na polju iskustva koje su igrači i trener Milojević stekli u tim utakmicama.

Iskustvo je bilo možda i od presudnog značaja za ono što će uslediti već na leto.

Sezona u Superligi privedena je kraju bez problema. Zvezda je bila daleko iznad konkurencije tokom čitavog prvenstva i do titule je došla sa 17 bodova prednosti u odnosu na Partizan. Konačan bilans bio je – 32 pobede, 4 remija i samo jedan poraz.

Vreme je za napad na Ligu šampiona!

Priča o tome kako je on izgledao čeka vas u drugom delu.