Svake godine na NFL draftu dominira grupa igrača na određenoj poziciji. Tako su ove godine u centru pažnje bili hvatači i kornerbekovi od kojih su po šestorica izabrani u prvoj rundi. Posebna je jagma bila za hvatačima jer se odavno nije desilo da bude toliko talentovanih igrača na ovoj poziciji.

I toliko se pričalo o njima i priča se evo i nekoliko dana posle drafta, da o većini već znamo gotovo sve. Međutim, još jedna pozicija je bila na posebnoj ceni na ovom prvom virtuelnom draftu u istoriji (nadamo se i poslednjem) – bila je to pozicija ofanzivnog linijaša, od kojih su čak sedmorica izabrana u prvoj rundi. Eto, da to niste sada ovde pročitali, sigurno na to ne biste ni obratili posebnu pažnju. Timovi su se prosto otimali za teklove (njih šestorica i jedan centar), dok su gardovi ipak bili birani nešto kasnije (samo jedan u drugoj rundi).

Tu dolazimo do tužne istine da je jedna od najpotcenjenijih formacija u američkom fudbalu svakako ofanzivna linija. Tu nema one glamurozne statistike – broj osvojenih jardi, postignuti tačdaunovi, broj obaranja i sekova, presečeni pasovi, isforsirani famblovi… Kada gledate utakmicu, uvek pratite loptu i igrača sa loptom – to je nekako prirodno i tako je u bukvalno svim sportovima, a posebno u američkom fudbalu jer kada se lopta izvede, najveći broj igrača na terenu je bukvalno u istom trenutku prati. Sem nekolicine momaka u timu koji napadaju, a koji imaju zadatak da sačuvaju kvoterbeka i naprave prolaz za trkače. I koliko god se koncentrisali da gledate njihovu igru i učinak, pogled vam nekako uvek odleti na loptu, a ono što tih pet momaka rade nekako pada u senku. A oni jesu pravi junaci iz senke, jer od igre tih pet momaka, zavisi mnogo toga.

Bilo je i biće vrhunskih kvoterbekova i trkača, ali bez vrhunske ofanzivne linije i oni bi postajali prosečni. E sada, nije baš da oni nisu toliko cenjeni, naprotiv, pozicija tekla i to posebno onog koji igra na levoj strani i čuva tzv. slepu stranu kvoterbeka je jedna od najplaćenijih u NFL, ali na kraju večeri i kada se svetla pozornice pogase, na naslovnim stranicama u izboru za igrača utakmice (MVP) i u priči o tome ko je doneo pobedu, nikada nećete čuti ime nekog iz ofanzivne linije. Da li se sećate kada ste poslednji put na konferenciji za štampu, pre ili posle utakmice, gledali i slušali izjavu nekog od igrača iz ofanzivne linije? Ja ću vam reći – retko, gotovo nikada!

Igrači koji igraju na ovoj poziciji obično su vrlo krupni momci i teško je ne primetiti ih na terenu. Najkrupniji od njih trenutno je levi tekl Las Vegas Rejdersa Trent Braun, koji je visok 2,03 metra i težak 163 kilograma. Ali, i pored ove činjenice i Braun i ostali ofanzivni linijaši kao da su neprimetni. Svi samo pričaju o kvoterbekovima, trkačima, hvatačima, tajt endovima i sva slava na kraju pripada ipak samo njima. S obzirom na to da je reč o kolektivnom sportu, kao i u drugim sportovima i ovde igra tima zavisi od učinka svih igrača. Koliko je samo bilo primera u istoriji u svim sportovima da vrhunski igrači nisu mogli da osvajaju titule, sve dok oko sebe nisu imali prave saigrače da im u tome pomognu. Posebnu ulogu u svim tim šampionskim timovima imali su upravo igrači iz senke, tzv. radilice, koji ne vape toliko za slavom i svetlima pozornice, a obavljaju lavovski deo posla za tim, vrlo često i one tzv. prljave poslove.

E pa za ofanzivne linijaše u američkom fudbalu se može reći da oni pripadaju upravo ovoj grupi. Za one sa nešto manje znanja o američkom fudbalu, samo kraće objašnjenje da se ofanzivna linija sastoji od pet igrača, po dva tekla, jedan sa leve i jedan sa desne strane, koji igraju na samom obodu te linije. Zatim dva garda, takođe po jedan sa obe strane, koji igraju unutar te linije i konačno centar, koji stoji u sredini te linije i ima takođe specifičan zadatak da izvodi loptu pre početka svakog snepa tj. da je doda kvoterbeku, kako bi akcija uopšte započela. A kada akcija počne, e onda su oni glavni i od njih zavisi i da li će kvoterbek uopšte moći da pošalje pas nekom od hvatača i da li će trkač uspeti da se mrdne dalje od linije skrimidža. Zato nije tajna da su ofanzivni linijaši najbolji prijatelji svakog kvoterbeka i raningbeka jer bez njih odoše jardi, a ponekad i glava!

Trenutno je u ligi mnogo vrhunskih igrača na ovim pozicijama, ali je činjenica da su oni ipak vrlo deficitarni i da se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Takođe, treba reći i činjenicu da obično nije dovoljno da samo jedan ili dvojica ofanzivnih linijaša budu na vrhunskom nivou, već njihova igra zavisi od međusobne povezanosti i timske hemije. Tako jedan od najboljih ofanzivnih linijaša u istoriji ove igre legendarni Džo Tomas, koji je celu svoju karijeru igrao za Klivlend Braunse na poziciji levog tekla i bio svih 10 godina koliko je igrao biran za Proboul, nikada nije igrao u plej-ofu, a nijedan kvoterbek ni trkač za to vreme nije ostavio dublji trag u ligi, upravo jer ceo tim nije bio na vrhunskom nivou.

Ipak kada govorimo o današnjem vremenu, mnogi smatraju da najbolje ofanzivne linije imaju i to ovim redom: Filadelfija, Baltimor, Indijanapolis, Dalas, Nju Orleans… Iz ovih timova, logično, ali i još nekih, dolaze i najbolji i najcenjeniji linijaši, teklovi: Tajron Smit (Dalas), Lejn Džonson (Filadelfija), Teron Armsted (Nju Orleans), Dejvid Bahtijari (Grin Bej), Mičel Švarc (Kansas Siti), Džejson Piters (San Francisko)… Gardovi: Zek Martin (Dalas), Dejvid de Kastro (Pitsburg), Kvinton Nelson (Indijanapolis), Endrus Pit (Nju Orleans), Džo Tjuni (Nju Ingland), Brendon Bruks (Filadelfija)… 

Naša današnja priča ima pre svega za cilj da vam predstavi jednog od ovih igrača i jednog mladog momka, koji je tek dve godine u ligi, koji igra na poziciji levog garda i koji je na putu da postane Hall of Fame igrač, jer je u obe svoje NFL sezone, biran kako na Proboul, tako i u prvi tim lige. Reč je o Kvintonu Nelsonu, momku bez premca i igraču koji će tek zadiviti svet, a u godinama koje slede mogao bi malo da promeni percepciju ljubitelja ove igre, kako bi konačno počeli da više cene igrače na poziciji na kojoj on igra.

Nelson je rođen marta 1996. godine u Nju Džersiju i prema rečima njegove majke bio je vrlo krupna beba. I kada je porastao zadržao je tu krupnu konstituciju, ali je i pored toga bio vrlo talentovan za razne sportove. U srednjoj školi sem fudbala, bio je i košarkaška zvezda u školskom timu na pozicijama snažnog krila i centra. Ipak, kada je došlo vreme za koledž, odlučio se za američki fudbal i Univerzitet Notr Dejm. Svoj poseban talenat na poziciji garda, iako se i do tada već znalo da je reč o ekstra talentu, počeo je da pokazuje na drugoj godini gde je igrao na svih 12 utakmica iako je samo jednu počeo kao starter. Već sledeće godine bio je starter na svih 12 utakmica. Ukupno na koledžu nije odigrao samo jedan meč.

Ono što je posebno zanimljivo kod Nelsona i što ga je izdvajalo od svih drugih igrača jeste njegovo bavljenje tekvondoom, gde je posebno ovladao tehnikama koje favorizuju rad rukama, zatim brzinu i spretnost kretanja na malom prostoru, ali i ono što sve istočnjačke veštine imaju u svojoj suštini, a to je strpljivost i visok nivo koncetracije. Sve ovo dalo je takvu prednost Kvintonu Nelsonu da se na koledžu već videlo da dolazi igrač sa kvalitetima koji se viđaju jednom u 20 godina. Poslednju seniorsku sezonu na koledžu nije odigrao jer je bilo više nego očigledno da je davno prevazišao taj nivo. Svi eksperti su ga uvrstili među 10 najboljih prospekata na draftu 2018, a među ofanzivnim linijašima bio je ocenjen kao ubedljivo najbolji. Najveći srećnici da ga izaberu, ispostavilo se, bili su Indijanapolis Koltsi, koji su ga pokupili kao šestog pika. Klivlend je izabrao Mejfilda, Džajantsi Barklija, Džetsi Darnolda, ponovo Braunsi Vorda i pre Nelsona, Denver je izabrao Čaba. Ovo čisto da imate procenu da li je neki od navedenih timova možda načinio grešku.

Nelson je tako došao u tim koji se nadao da bi posle skoro dve godine pauze Endru Lak konačno mogao da zaigra i na njihovu sreću tako je i bilo. Na već solidnu ofanzivnu liniju koju su Koltsi posedovali, Nelson je tako došao kao poslednja kockica u slagalici (ako se za igrača sa visinom od 1,96m i 150 kg može upotrebiti reč kockica). Ali, nije sve krenulo kako su želeli. Start od jedne pobede i pet poraza nagoveštavao je još jednu izgubljenu sezonu, ali se onda desio jedan od najvećih povrataka jednog tima u toku sezone. Prekretnica je bio meč protiv Bafala, na kome je pala odluka da se forsira igra trčanjem. Zanimljivo je da je ideja za to došla upravo od Nelsona, koji je tokom utakmice prišao glavnom treneru Frenku Rajhu i rekao mu da misli da on i njegovi saigrači iz ofanzivne linije mogu da naprave mnogo prostora za svoje trkače. Rajh je prihvatio njegov predlog i Koltsi su krenuli da trče. Nelson i drugovi su pravili sjajne blokove i Koltsi su konačno prodisali. Konačno je stigla i pobeda, tek druga u sezoni, ali od tog trenutka kreće renesansa Koltsa, koji do kraja regularnog dela, pobeđuju u još osam od devet utakmica i na kraju osvajaju južnu diviziju AFC i obezbeđuju plasma u plej-of.

Što se tiče Nelsona, on je 1. novembra te 2018. godine proglašen za najboljeg ofanzivnog rukija meseca oktobra, kao član ofanzivne linije koja nije dozvolila sek nad Lakom u 156 uzastopnih snepova, a istovremeno je omogućila ekipi da ima preko 200 istrčanih jardi u dve uzastopne utakmice, što Koltsi nisu uradili u poslednjih 33 godina. Nelson je tako postao prvi gard u istoriji NFL koji je poneo ovu titulu. U plej-ofu su nakon što su eliminisali divizijskog rivala Hjuston Teksanse, u sledećoj rundi poraženi od Kansas Sitija, što je, ispostaviće se, bila poslednja Lakova utakmica u karijeri, s tim da tog trenutka niko, pa ni sam Lak to nije znao. Kvinton je jednoglasno kao ruki izabran na Proboul i u prvi Ol-pro tim lige.

Prošlu sezonu, u kojoj su Koltsi ostali bez Laka, Nelson je još jednom briljirao i pokazao da je novi lider na terenu. Iako sa praktično rezervnim kvoterbekom, Koltsi su sve vreme figurirali kao potencijalni učesnici plej-ofa. Nelson je odigrao svih 16 utakmica kao starter i odigrao sva 1.042 snepa, koje je njegov tim imao u sezoni. Za to vreme, nije dozvolio nijedan sek nad Brisetom i načinio je samo tri prekršaja. Bio je među tri najbolje ocenjena garda u čitavoj ligi i još jednom se našao na Proboulu i u prvom Ol-pro timu.

https://youtube.com/watch?v=FkZVQhVl4lk

Ono što je ipak, njegova najveća zaostavština u ovoj sezoni, jeste zapravo to što se već u svojoj drugoj učvrstio kao jedan od lidera u timu, postao omiljen među saigračima i pravi vođa na terenu i van njega. Kada gledate utakmice Koltsa, upada u oči da je Nelson uvek prvi koji prilazi da sa zemlje podigne svoje saigrače. Kao kruna sezone bila je utakmica sa divizijskim rivalom Džeksonvilom. Nakon nekoliko fenomalnih blokova Nelsona i ostatka ofanzivne linije, raning bekovi Vilijams i Mek doneli su loptu do same end zone, ali onda iz dva pokušaja za gol, nisu uspeli da postignu tačdaun. U sledećej akciji Nelson je dobio zadatak da bude tzv. lid bloker svom trkaču na poziciji fulbeka. I kada su svi očekivali da Briset nakon što je lopta izvedena u tom trećem pokušaju za gol, doda loptu Meku, on ju je uručio Nelsonu, koji je uspeo da se probije kroz protivničke defanzivce i postigne tačdaun. Dan za pamćenje, scena za anale jer izuzetno retko, skoro nikada se ne dešava da jedan ofanzivni linijaš postigne tačdaun, a proslavu ipak morate videti jer se ne može baš opisati rečima… Koltsi se na kraju nisu plasirali u plej-of, ali su pokazali da i te kako ima materijala za velike domete, iako je tim ostao bez svog najboljeg igrača Endrua Laka.

Pred Nelsonom je treća sezona u NFL, u kojoj će ponovo možda imati novog kvoterbeka iza sebe. Možda će Filip Rivers biti treća sreća za njega. Mada ko zna, možda umesto Riversa startni kvoterbek Koltsa bude i neko drugi jer ne zaboravite da su na ovogodišnjem draftu sa 122. pozicije izabrali talentovanog kvoterbeka Džejkoba Isona, koga su mnogi videli kao potencijalnog naslednika Toma Brejdija u Petriotsima. Kako god da bude, Koltsi će u novoj sezoni biti vrlo respektabilan tim, a vi nemojte zaboraviti na momka iz senke, ali igrača koji daje ogromnu prednost svom timu, jer Kvinton Nelson je izvesno budući stanovnik Kuće slavnih, zato uživajte u onom što će nam ovaj momak sigurno pokazati u godinama koje dolaze.