Vikend, nedelja, negde oko podneva. Vrtim kanale na TV i u jednom trenutku naletim na neku decu. Igraju fudbal, dobar fudbal na Teleoptiku (SC Partizan), a među silnim dečacima u jednom trenutku učinilo mi se da sam video i jednu devojčicu.

Nisam pogrešio, zaista je bila devojčica. I to sa rukavicama na rukama na golu ekipe Petlić iz Smedereva. Crnoputa, visoka, hrabra, a vrlo brzo sam zaključio i odlična među statiovama. Zaintrigiralo me, priznajem, i zajedno sa svojim klincem rešio sam do kraja da odgledam finalni duel „Kupa Dragana Mancea“ u uzrastu do 10 godina.

Sa jedne strane Maša Stokić i njeni Smederevci, a sa druge Čukarički, ekipa koju su, kasnije sam čuo, u grupi pobedilio rezultatom 2:0. Brđani su u borbi za trofej bili mnogo bolji, jači i spremniji i zasluženo su slavili sa 3:0. Ali ona je bila najveći pobednik. Uostalom, u polufinalu je u penal seriji odbranila jedanaesterac vršnjacima iz Partizana i svom timu obezbedila borbu za najviši plasman.

Maša je proglašena za najboljeg golmana „Kupa Dragana Mancea“, a zahvaljujući njoj i ovi redovi o fudbalskoj priči koja u gradu na obalama Dunavu traje već 15 godina. Petlić je odavno prerastao svoj uzrast i danas je jedan od retkih klubova u Srbiji koji ima i decu od pet godina i seniore.

Ali vratimo se Maši, koja je slučajno završila na golu (znate kako to već ide), mada neretko zna da zaigra i u napadu, kažu, izuzetno dobro.

„Bilo je to posle jedne utakmice protiv Crvene zvezde. Nismo imali golmana i trener je mene stavio da branim. Pošto sam bila odlična na golu, odlučila sam da odem na prvi sledeći golmanski trening. Najlepše mi je kada branim, ali, kada provedemo, volim da me trener ubaci da igram na desnom krilu,“ priča Maša, koja je fudbal zavolela zahvaljujući ocu.

„Moj tata često igra fudbal u Petliću. Sestru i mene je vodio da ga gledamo. Rekla sam sestri, koja je već trenirala, da želim i ja i zamolila tatu da me upiše. Tako je počelo.“

Nije joj, tvrdi, problem što umesto da se igra sa vršnjakinjama, vreme provodi sa dečacima osuđena na fudbalske priče.

„Ne žalim se, odlično mi je. Svi se volimo i lepo se slažemo. Inače, više volim da se družim sa dečacima nego sa devojčicama. Još nemam planove, ali volela bih da postanem pravi sportista. Golmanka ili igračica, videćemo.“

Idola nema, ali ima stariju sestru Saru, takođe dete Petlića, koja je reprezentativka Srbije u uzastu do 15 godina.

„Ona je posebna i kao sestra i kao sportista. Odlična je fudbalerka i mislim da stvarno planira da se bavi fudbalom. Želim da uspešno završi srednju školu i ispuni svoje snove.„

Ništa joj nije teško kada je fudbal u pitanju, ne plaši se protivnika, iako je ne štede, ali ima jedan problem…

„Nije mi teško jer volim to što radim. Ponekad samo imam tremu kada igramo finale turnira ili protiv neke jače ekipe,“ priznaje Maša.

Idejni tvorci, braća Srđan i Saša Mihajloski, sada već davne 2005. osnovali su Petlić i uz brojne probleme nijednog trenutka nisu gubili nadu da će zdrava lokalna sportska priča, toliko potrebna Smederevu, da zaživi i preživi.

„Ideja nam je bila da svoje aktivnosti baziramo na rad sa decom. Rad sa decom polako je prerastao u rad sa mladima, a pre dve godine oformljena je i seniorska ekipa,“ ponosan je prvi čovek kluba Srđan Mihajloski što je u proteklih deceniju i po kroz Petlić prošlo više od 1.500 dečaka i devojčica.

„Neki su i dalje u fudbalu, a jedan mali deo je nastavio da se usavršava u Partizanu i Crvenoj zvezdi, sa kojima imamo sjajnu saradnju.„

Pored dečaka koji čine većinu članova, objašnjava čelnik Petlića, i jedan deo devojčica uči osnovne fudbalske korake u klubu iz Smedereva.

„Možemo da kažemo da su one zaista posebne i nekad istrajnije u nameri da postanu sportisti nego dečaci. Posebno moram da istaknem Saru Stokić, petnaestogodišnjakinju, koja je prošla kompletnu obuku u našem klubu i kao reprezentativac Srbije u junu 2020. preselila se u Superligaški tim Zemun. I njena mlađa sestra Maša je primer devojčice koja svoj fudbalski put krči sa dečacima. Neustrašiva je i sa velikom uspehom čuva gol svojih drugara, mada joj i igra u polju nije strana. Nju tek očekuju pravi fudbalski koraci.„

U klubu rade licencirani treneri koji pored fudbalskih veština deci usađuju sportsko vaspitanje, ali i ono životno što je i primarna obaveza.

„Pored domaćih takmičenja – Mini Maksi ligi i Fer plej ligi, jednom godišnje učestvujemo na turnirima širom Evrope, pa su tako mališani upoznali i Španiju, Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Grčku, Francusku… Volimo da kažemo da smo privilegovani što radimo sa decom u sportu koji je pored osnovnih fudbaskih stvari isprepleten jakom emocijom, časnim i odgovornim poslom, a sama činjenica da ih od pete godine gledamo kako postaju ljudi čini nas izuzetno ponosnim, ali i odgovornim,“ kaže Mihajloski i dodaje:

„Naravno, bez roditelja je nemoguće funkcionisati jer se danas u sportu sve samostalno finansira. Koliko smo svi nemoćni bez njih toliko je nekad i teško uslišiti njihove želje koje ponekad i nisu realne. Bitno je da su deca deo zdravog sportskog kolektiva, i da u njemu uče osnovne životne stvari, da se socijalizuju, a previlke ambicije mogu samo da ih sputaju.„

U Đurđevom gradu su ponosni na uspehe u zemlji i inostranstvu, dva finala za prvaka države Mini Maksi lige, finale turnira u Španiji, susret sa čuvenim Glazgov Rendžersima… ali za njih poseban značaj ima učešće na prestižnom „Kupu Dragana Mancea“, koji se održava svake godine u čast legende Partizana.

„Dogurati do nokaut faze je veliki uspeh. Ova godina bila je izuzetno uspešna za nas jer su tri od četiri prijavljene ekipe obezbedile mesto u samoj završnici. Dve su zaustavljenje u četvrtfinalu, dok je generacija 2010. igrala za pehar. Veliki je uspeh i veliki ponos da pred TV kamerama celoj Srbiji pokažemo produkt svakodnevnog napornog rada. Ponosni smo i na seniore koji su trenutno prvoplasirani u Gradskoj ligi Smedereva i očekuju ulazak u rang više – Okružnu ligu,“ naglasio je predsednik Petlića.

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić

FK Petlić