Refika Šabanadžovića (1.8.1965, Tuzi kod Podgorice) teško je ko mogao da zaustavi na terenu kada bi kao tenk krenuo sa svoje polovine ka protivničkom šesnestercu, pa ga ni korona nije zaustavila da ode u Atinu kod sina Anela (21) koji nosi dres AEK.

„Lako je bilo otići, ali mnogo teže vratiti se“, započinje priču nekadašnji vezista koji se sa Crvenom zvezdom popeo na krov Evrope, „Bio sam 25 dana kod sina, vratio se, a Anel je nekako preko Pariza stigao do Sarajeva. Malo ima vremena, već 6. avgusta mora da se vrati na pripreme“.

Povezano

Šabanadžović: Svi te više poštuju kada si prvak Evrope

Champions League

30. maj 2020

Champions League

30. maj 2020

Šabanadžović: Trebalo je da igramo finale te 1990.

Ostale lige - Fudbal

14. apr 2020

Ostale lige - Fudbal

14. apr 2020

Anel je tek napunio 21. godinu i traži svoju srećnu zvezdu u klubu u kojem je njegov otac žario i palio pet punih godina (143 utkmice, 10 golova).

„AEK ima stariju, iskusnu ekipu i nije lako obezbediti mesto medju 11 najboljih. Ali, Anel je odigrao za godinu dana 12 utakmica, nije mnogo ali ni malo, verujem da će naredna sezona biti njegova. Moram da istaknem da su mu mnogo pomogli Krstičić i Livaja“, kaže Šabanadžović.

Pre nekoliko godina, kada smo razgovarali, Refik mi je rekao da se nada da će Anel kao nekada on nositi crveno-beli dres.

„Nikada nisam krio da bih voleo da me Anel nasledi u Zvezdi, igra zadnjeg veznog baš kao i ja nekada. Verujem u njega, dobro ide, polako, nigde ne žuri. A Grčka može da mu bude prava odskočna daska za moju Zvezdu“, naglašava legenda ’crveno-belih’.

Refik je inficirao Anela još dok je bio u kratkim pantalonama, vodio ga na „Marakanu“, a on je bio fasciniran atmosferom i „delijama“.

„I sada, kao i ja, gleda sve utakmice, naravno na televiziji. Nije propustio nijednu utakmicu u Ligi šampiona“, otkriva Šabanadžović.

Šabanadžović živi na relaciji Sarajevo – Podgorica, u fudbalu nije, to je odluka od pre mnogo godina i nije se predomislio.

„Neke stvari mi se nisu svidele i to je to. Ne bih sada da elaboriram zašto. Mislio sam da ću živeti u Podgorici gde mi je porodica, gde imam i dva lokala, ali me obaveze vuku i na drugu stranu. U svakom slučaju, nije mi loše“, ističe naš sagovornik.

I opet onaj njegov osmeh, širok, prijateljski, iz svake reči vrca zadovoljstvo. A kako i ne bi kada ima pravo bogatstvo – četvoro dece. Dve ćerke i dva sina. Najstarija ćerka Adela ima dva sina, tu su i mlađa Amina, pa stariji sina Amil, koga fudbal nešto i ne interesuje pa je sve „spalo“ na Anela.

„Ne bi valjalo da bar neko među Šabanadžovićima ne šutira loptu“, jasan je i glasan nakadašnji reprezentativac Jugoslavije, standardan u selekciji koja je na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine osvojila peto mesto.

Neće Šaban o crvenom kartonu protiv Argentine mnogo da priča, samo je procedio kroz zube.

„Nezasluženo sam isključen, bila je to nameštaljka, a dobro sam čuvao Maradonu. U ’živom zidu’ je bilo osam igrača a sudija je izabrao mene da mi pokaže žuti karton zato što je znao da je isključujući. A trebalo je da pobedimo Argentince i sa 10 igrača. A da nije bilo prokletog rata moja Zvezda bi bila bar još jednom prvak Evrope“, kaže Šabanadžović.

Voli Refik Zvezdu, obožava Beograd.

„Beograd mi je ostao u najlepšoj uspomeni. Mnogo prijatelja imam u prestonici Srbije, čujem se sa mnogima iz moje Zvezde. Eto, ugostio sam Mrkelu kada je bio u Sarajevu, dva puta sam se video i sa Ljupkom Petrovićem, bili smo na večeri i siti smo se napričali“, otkriva.

Kada smo prešli na fudbal u Bosni i Hercegovini, bio je konkretan.

„Dobro se igra, talenata uvek u ovim krajevima ima, da su klubovi finansijski jači,fudbal bi bio još kvalitetniji. Jer, kada nema novca, nema ni vrhunskih pojačanja, a bez njih teško može da se parira evropskim klubovima“, kaže Šabanadžović.

Prvenstvo BiH krenulo je u subotu, pa pitam Refika: ko je favorit?

„Uvek su to uglavnom isti klubovi. Mislim da će se za titulu boriti Željezničar, koji je bio i ostao u mom srcu, Sarajevo, Borac iz Banjaluke i Zrinjski“, naglašava legenda jugoslovenskog fudbala.

Odnedavno selektor BiH je legendarni Duško Bajević. Refik je oduševljen.

„Sve oči su uprte u Duška. On me je doveo u AEK, sjajan je stručnjak, osvojili smo tri titule šampiona i jedan Kup. U drugoj sezoni sam bio proglašen za igrača godine u Grčkoj, nekoliko puta bio u idealnom timu prvenstva. Posle pet godina u AEK, prešao sam u Olimpijakos, u dve sezone, dva puta smo bili prvaci. Dule je legenda, veliki gospodin, ako neko može da reprezentaciju ’utegne’ i napravi nešto, to je on. U baražu je protivnik Severna Irska, a potom se igraju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Ima mnogo posla, ali ja verujem u Duška“, ističe Šabanadžović.

Još jednog trenera pominje Refik, sa velikim poštovanjem.

„Švaba Osim je trenersko čudo. Sada je u Gracu i ne znam kada će se vratiti u Sarajevo, ne može se od ove korone ni tamo ni vamo. Jedva čekam da se vrati, kada je u Sarajevu obavezno se viđamo“, rekao je Šabanadžović za Sport Klub.

Refik Šabanadžović će biti upamćen kao sjajan fudbaler, vrhunski profesionalac ičovek na koga uvek možeš da se osloniš, i u dobru i u zlu.