Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Navijači Crvene zvezde pamtiće ga po preciznom i estetski lepom šutu, po mirnom karakteru van terena i po važnim utakmicama koje je uglavnom igrao odlično. Godinu i po dana proveo je Bili Beron u Crvenoj zvezdi, bilo je to njegovo prvo evroligaško iskustvo, i to uspešno.
Do prekida sezone u elitnom takmičenju momak rođen u Pensilvaniji prosečno je beležio 11,6 poena, uz 40,3% šuta za tri poena, a odlične partije preporučile su ga za dalji nastavak evroligaške karijere – potpisao je ugovor sa Zenitom iz Sankt Peterburga.
Povezano
U razgovoru za Sport klub 29-godišnji Beron osvrće se na svoj period u crveno-belom dresu, govori o Pioniru, Srbima, svlačionici…
Koje su ti najdraže uspomene iz perioda u Crvenoj zvezdi?
Za početak, titula u ABA ligi – bila je to duga godina i na kraju se sve svelo na jednu utakmicu u kojoj je vladala najluđa atmosfera u mojoj karijeri. Osim tog duela, padaju mi na pamet utakmice sa Partizanom i ona prošlogodišnja sa Galatasarajem. Pionir je definitivno moja omiljena dvorana.
Da, probaj da nam opišeš osećaj kada postigneš važnu trojku, a Pionir “poludi“.
Kada se osećaš dobro i publika je na tvojoj strani, u Pioniru osećaš kao da će svaki šut proći kroz obruč. Energija u dvorani je toliko neverovatna, šutneš i automatski misliš da ulazi.
Proveo si godinu i po dana u Zvezdi, da li je za to vreme bilo nekih interesantnih dogodovština u svlačionici?
Zapravo nemam previše smešnih priča, svlačionica u Zvezdi uvek je bila prilično ozbiljno mesto u poređenju sa drugim ekipama u kojima sam bio. Sve su tobili dobri momci koji su odreda shvatali kada je pred nama važna utakmica.
#related-news_0
Znam da ste tvoja porodica i ti uživali u Beogradu, ali da li vam je bilo nešto neobično u vezi sa srpskim mentalitetom?
Srbi su prilično “agresivni“ ljudi, veoma direktni. Imaju tendenciju da troše mnogo energije i to sam odmah primetio, ali to nije loša stvar. Samo ste vrlo emotivni.
Mnogo se i dalje govori o tim koracima u meču sa Partizanom kada je Zvezda uzela titulu – kako sada gledaš na to?
Ti koraci i meni su se činili čudnim kao što su izgledali, toliko sam se uzbudio da završim sezonu, pa sam zaboravio da driblam, ha-ha. Svakako bismo dobili petu utakmicu, tako da mislim da to nije mnogo promenilo.
Za američkog igrača, šta je ključno u prilagođavanju na evropski način igre i stil života?
Pre svega, ključ za adaptaciju jeste da znaš svoju ulogu, da si svestan onoga što najbolje radiš kako bi pomogao timu. Zatim da razumeš kulturu u kojoj si, da pronađeš nekoliko dobrih restorana, da znaš gde su prodavnica i kako da poručiš hranu… Takve sitnice koje ti olakšavaju svakodnevni život.
Po tvom mišljenju, koje su osobine dobrog trenera?
Dobar trener je onaj koji u repertoaru ima dobre akcije, koji nije previše emotivan i koji razume igrače, pa zna na koje među njima može da viče, a na koje ne može. I trebalo bi da trener ne razgovara s igračima samo o košarci, već da možete o svemu da popričate.
Na koje pitanje si se umorio da odgovaraš?
Na ovo što si me i ti sada pitao. „Jesi li napravio korake?“
To je neizbežna tema… A šta te novinari nikada nisu pitali, a voleo bi da jesu?
O mom sinu i mojoj porodici, o tome kako je njima s ove strane okeana.
Zenit je naredno poglavlje u tvojoj karijeri – zašto si odabrao Rusiju i šta tamo očekuješ?
Ekipa mi se čini dobrom, uz to su mi dali finansijski bolji i sigurniji ugovor. Na kraju krajeva, čovek mora da uradi ono što je najbolje za porodicu. Volim Crvenu zvezdu, ali neću igrati zauvek.
