Priča o Srbinu, reprezentativcu Marku Dmitroviću.

Suočavanje s golmanom, koji izbegava ono na šta bi se brojni fudbalski profesionalci iz čitavog sveta, odmah upecali, lagano progutavši ponuđenu udicu, okreće glavu i od madridske četvrti „Kaniljehas“, gde je smešteno supermoderno zdanje, za uživanje 68.000 gledalaca (dom trećeg kluba po veličini u Španiji, čiji su dresovi crveno-beli, a šortsevi – plavi). Hajde najpre da okrenemo stranice istorije…

Španska „Marka“ je pre dve godine pisala: Dmitrović je glavni kandidat da se pridruži Ter Štegenu u Barseloni!“ Kandidat vezan za Eibar, kandidat koji nije otišao u zagrljaj ljudima za koje se tada tvrdilo da ne hodaju, nego lete i prosipaju magiju, nije otišao u fudbalski hram, gde milioni turista navraćaju samo da bi se u njemu fotografisali i zatim kačili slike po društvenim mrežama.

Ostao je tamo gde su mu predali srce i pružili šansu da čuva mrežu na utakmicama Primere.Vreme ide, vreme niko ne može da zaustavi, vreme donosi i nove dileme, ili ih,ipak, u Dmitrovićevom slučaju uopšte nema? Sudeći po onome kako je zvučao u  razgovoru za Sport Klub, čini se da dileme ne postoje, čak ni posle interesovanja još jednog španskog, evropskog velikana, želje madridskog Atletika da ga privuče na stadion „Vanda Metropolitano.“ Jasno i glasno je, uostalom, istakao:

“Šta bih tražio u sredini koja u svojim redovima ima Jana Oblaka, najboljeg golmana sveta? Ako negde budem odlazio, to će biti klub gde ću da branim, gde je konkurencija takva da mogu da se nametnem i očekujem mesto između stativa. Pored Slovenca, objektivno, ne bih postojao.“

Atletiko je navaljivao?

„Lepo je kad zove veliki klub, lepo je čuti i pohvale, sve je lepo, ali, da budem prikovan za klupu, a nalazim se u najboljim godinama, jednostavno ne ide. Nisam, eto, od onih koji bi se zadovoljili samo činjenicom da su članovi madridske ekipe i da im je za sreću dovoljno da nose trenerku Atletika na treninzima i utakmicama.“

Imali ste direktan kontakt?

„Madriđani su najpre pričali s mojim menadžerom, potom i sa mnom. Korektno. Ne može da bude korektnije“ – otkriva Dmitrović za Sport klub.

Oblak je neprempostiva prepreka?

„Jeste.“

Pomenuste kako je slovenački reprezentativac najbolji golman na planeti?

„Trenutno. Bez ikakve sumnje.“

Bilo je ranije i boljih?

„Znam na koga ciljate, pretpostavljam da ste negde čuli ko je moj idol, on je uneo revoluciju u golmanski svet i fudbalsku igru uopšte. Dakle, Manuel Nojer. Kad bi se Nemac, na svom najvišem nivou, upoređivao sa Slovencem, neverovatnog kontinuiteta, čovekom koji je punih šest godina na izuzetnom postotku odbrana, ipak bi ga pobedio. To je moje mišljenje. Ne znači da sam u pravu“.

Susreli ste se sa Nojerom?

„U Volfsburgu, na utakmici reprezentacija, završeno je 1:1. Niko srećniji od mene, na istom terenu moj idol i ja. Protivnici. Pre nego što sam kročio na travu Arene u gradu folksvagena, dao sam sebi zadatak da, po završetku susreta, uzmem Nojerov dres. I, uzeo sam ga, ne bih sebi oprostio da sam propustio takvu priliku. Kad ti je neko idol. Onda je tako, samo tako“.

Govorimo o Nojeru, nastavljamo o Nojerovom Bajernu, koji je pregazio, uništio Barselonu u četvrtfinalu Lige šampiona – 8:2?

„Hoćete komentar?“ – uzvraća Dmitrović.

Imate reč?

„Zamor materijala u Barseloni. Očito. Katastrofa, krah. Kraj nečega što je godinama obasjavalo zemljinu kuglu. Pojavio se brži, eksplozivniji, jači sastav, pojavio i očitao lekciju španskom gigantu, prezentujući neverovatnu dominaciju. Kao da su u Barseloni smetnuli s uma da se igra ubrzava iz godine u godinu. Sopstvena škola je zaboravljena, novac se nemilice trošio na kupovinu stranaca, za trojicu je izbrojano 400 miliona evra, ni jedan od njih nije postao standardan prvotimac. Greška do greške. Osveta je žestoka, brutalna. U takvim okolnostima, ni golman, koji je u Top 5 na svetu, mislim na Ter Štegena, ne može apsolutno ništa. Tim je taj, koji dobija ili gubi. Barselona je izgubila, njen tim je izgubio“.

Barselona nije ličila na tim?

„Može i tako da se konstatuje“ – dodaje Dmitrović.

Koliko je Eibar, čiji dres nosite, ličio na tim u prošloj sezoni španskog prvenstva?

„Nekako se nameće utisak da nam je pauza izazvana koronom omogućila da se oporavimo, da izanaliziramo gde smo grešili u prethodnih nekoliko utakmica… Digli smo glavu u nastavku šampionata i, matematički, dva kola pre spuštanja zavese obezbedili opstanak, što je i bio osnovni cilj. Uzgred, Eibar je mali grad, nema ni 30.000 stanovnika. Posle svega, odmor je bio preko potreban, tri nedelje su proletele, bio sam u Turskoj, navratio i do Srbije, sedam poslednjih dana odvojio i za rad na sticanju kondicije…“

Počele su pripreme za 2020/21?

„Nećemo da mrdamo iz Eibara. Zajedno smo četiri, pet dana, obavljena su testiranja, i fizička i ona na koronu, na red će doći i prijateljski mečevi, zakazano je šest provera. Radujem se, recimo, susretu sa Darkom Brašancem iz Osasune, mi smo vršnjaci, prijatelji od 15. godine, bili smo cimeri na svim okupljanjima mlađih reprezentativnih selekcija, često smo na telefonskoj vezi…“

Vraćamo se na početak razgovora: Ostajete li u Eibaru ili polako pakujete kofere?

„Ništa ne pakujem, tu sam. Zasad. A, da li ću i dokle da se zadržim u Eibaru? Daleko je oktobar, sad je sve usporeno, u septembru se dešavaju bitne stvari. Još nešto: Dobro mi je u Eibaru, 12 meseci pre isteka ugovorne obaveze, ne opterećujem se eventualnim transferom. Voleo bih da ostanem u Španiji, navikao sam se na život u ovoj lepoj zemlji, na ljude, na ligu, na sve. Kao i uvek, u svakom prelaznom roku, biće priča i pričica. Ukoliko se pojavi neko ozbiljan, poput Atletika u razgovorima, videćemo… Bez žurbe“– rekao je Marko Dmitrović (28) za Sport Klub.