Vrnjačka banja, 2018. i sada... Uroš Trifunović. Traži se najmanji zajednički sadržilac... Ako ima onih koji ne povezuju, evo malog podsećanja na veliki uspeh. Upravo ovde juniorska reprezentacija Srbije je pre dve godine započela zlatni pohod, a krunisala ga je na Evropskom prvenstvu u Letoniji.
Dakle, povratak u kovnicu uspeha. Uroš to ne zaboravlja i logično, očekuje da i ovom prilikom mesto priprema bude talično. Naime, mladi prvotimac Partizana se u društvu saigrača Nikole Jankovića u subotu priključio crno-belima, prepun elana i lepih očekivanja.
„Imao sam lakšu distorziju skočnog zgloba, to je sanirano u Beogradu, posle četiri dana terapije spreman sam za rad“, raspoložen i prepun optimizma započeo je Trifunović priču za Sport Klub.
S obzirom da su, silom prilika, sada u modi treninzi bez kontakta i sve te famozne mere opreza, Uroš praktično i nije na gubitku.
„Verovatno ću koji dan da treniram bez nekih duela, a onda ću postepeno da uđem u sistem kao i ostali prvotimci, ustvari, taman kad krene kontakt igra na treninzima“.
Obrni, okreni, namerno, ili slučajno opet spomenusmo tatu Aleksandra, kroz temu ko je bolji u basketu, ili u igri “jedan na jedan”. „Nismo nikad tako odmeravali snage, samo u nekom šutiranju trojki, ili penala, ali više u šali, sve neobavezno. Tata je prestao sa aktivnim igranjem košarke, kada sam imao godinu dana, nisam mogao uživo da ga gledam kao igrača, samo ga znam kao trenera“, objašnjava Uroš.
Vrnjačka Banja, voda i vatra… Voda, ne ovdašnja lekovita, čudotvorna, svaka njoj čast, nego ona prosuta iz bokala za sreću srpskim junošama pre dve godine. A vatra, ovog leta na spektakularnom dočeku, koji su košarkašima iz Humske priredili verni navijači na fudbalskom terenu.
„Mnogo mi je žao što sam propustio tu bakljadu. Video sam na snimcima da je događaj bio sjajan i osećaj fantastičan, ali dobro šta je tu je. Biće prilike za tako nešto, verujem u to“, dodaje Trifunović.
Kada već pričamo o simbolici, poznato je da crno-beli treniraju u dvorani, koja nosi ime legende Partizana “Vlade Divac”, a da se tim prva tri dana uhodavao u novobeogradskoj Hali Sportova “Ranko Žeravica”, takođe kultnom mestu, kada je u pitanju trofejni klub iz Humske. Nema sumnje da su i te kockice iz mozaika slavne istorije motiv više za aktuelne prvotimce.
„Motiv je ogroman. Jedva čekam da nastavim sa treninzima. Trenirao sam prva dva dana u Beogradu, u čuvenoj Hali, trčao sa saigračima i u Hajd parku. A prethodno, tokom vanrednog stanja, vežbao sam individualno, koliko se moglo, malo teretana, malo sala, ali po posebnom programu“.
Na pitanje da li je u tom programu rada učestvovao otac Aleksandar odgovara negativno “naravno da nije”, ali uz malu, važnu i ljubaznu opasku:
Ne voli da detaljiše o tome kako provodi slobodno vreme, ali jednu stvar iz privatnog života je posebno istakao. „Planiram da upišem studije na Fakultetu za sport Union Nikola Tesla, da se tamo kao brucoš pridružim Veličkoviću i Jaramazu. Ne želim da posle igračke karijere ostanem praznih ruku, a verovatno ću ostati u košarci“, kaže Trifunović.
„Ne bih baš da se svaka priča o meni vezuje za mog oca“.
Ipak, makar neko vreme ostaće neizbežna tema zašto se Uroš odlučio da igra u Partizanu, a ne u Crvenoj zvezdi, u kojoj je njegov otac kao igrač ispisao stranice istorije.
„Jednostavno, ja sam izabrao Partizan, to je isključivo bila moja odluka i želja. Mislim da je to dobar potez“.
Talentovani as crno-belih se ne obazire na “prozivke” na tu temu, jer smatra da su “uvrede sa tribina deo posla”, fokusiran je isključivo na košarku i napredovanje.
„Želim da iz utakmice u utakmicu budem sve bolji. Zadovoljan sam kako je sve teklo prošle sezone, koju nam je nažalost, prekinula pandemija, a bili smo favoriti u svim takmičenjima i što je najvažnije, lepo smo igrali. Cilj mi je da Partizan pobeđuje i osvaja trofeje, a ja u toj priči da budem bolji igrač nego što sam bio… Žao nam je svima što se prošla sezona onako završila, ali ko zna zašto je to dobro“.
Vremena za napredovanje ima napretek, Uroš ima tek 20 godina, nedavno je potpisao četvorogodišnji ugovor sa crno-belima. Posle razvojnog puta od malena, preko Zemuna i Mega Vizure, gde je bio na kaljenju, shvatio je i definitivno da je Humska prava sredina za njega.
„Naša velika prednost je što smo sačuvali 80 odsto tima iz prošle sezone. Pridošlice se odlično uklapaju, Kodi je sjajan momak, ima veliki podršku svih u klubu, a Dangubić za mene nije novajlija jer se odlično poznajemo iz Mege. Između ostalog i zbog svega toga je atmosfera u ekipi tako dobra. U našoj ekipi je uvek dobro raspoloženje, stalno se čuje neki smeh, šala… Pitate me ko prednjači u tome, pa Rašon, on je najluđi“, uz osmeh će Trifunović.
Dok su Trifunović i Nikola Janković ispred hotela “Fontana” iznosili prtljag iz kola saznali su da su došli u “svoj kraj”. „U Vrnjačkoj banji i okolini ima mnogo navijača Partizana, a dokaz za to je da se fudbalski klub iz obližnjeg sela Vrba zove – Partizan! Doduše, u susednom selu imamo i Real, ali to nije važno“, rekoše simpatični ljudi iz obezbeđenja hotelskog parkinga.
Uz Uroševo ime stručnajci su odavno prikačili epitet “supertalentovani košarkaš”, ali on je čvrsto na zemlji. Ozbiljan i veoma zreo radi na sopstvenom usavršavanju i ovako razmišlja, kada je reč o poziciji, ulozi u ekipi.
„Igram na svim spoljnim mestima od ’jedinice’ do ’trojke’. Trudim se da budem što univerzalniji, ’olraund’ igrač je najnezgodniji za protivničku odbranu“.
Nema uzora i to ovako objašnjava:
„Možda sam ih kao klinac imao, ali teško bih sada nabrojao kojim sam se sve asovima divio. Pokušavam da izgradim svoj stil, a naravno, gledam razne utakmice i ako mi se nečiji potezi sviđaju onda to iskopiram“.
Uroš Trifunović, tako mlad, a samo svoj, pritom uzdanica crno-belih…