U Vranje nema laganje... A ni foliranje, pogotovo kad pričate sa izvornim Vranjancem, prvotimcem Partizana, Nikolom Jankovićem. Između ostalog, zato što ovaj elokventni i lepo vaspitani momak u trenucima odmora na pripremama u Vrnjačkoj Banji čita “Folirante” legendarnog Mome Kapora...
„Ne volim folirante, ali Momini su simpatični, fini beogradski mangupi, šmekeri. Pročitao sam i Kaporovog “Provincijalca”, tu se pronalazim. Šarmantna priča o potrazi za srećom u velikom gradu, koja me neminovno podseća na moj dolazak u Beograd, kada sam imao 13 godina,“ kaže Nikola Janković za Sport Klub.
Kao i ostali u taboru crno-belih i Nikola ističe kako su bazične pripreme najteži deo, da ima umora, ali su uslovi za rad odlični i sve je podređeno igračima, međutim, usledila je i mala, velika ekskluziva, s obzirom na neobičnu situaciju izazvanu koronom.
„Došao je i taj dan! Danas smo prvi put posle više od pet meseci vežbali kontakt igru. Zaista neverovatan i neobičan osećaj. Prvi put smo trenirali sa bandažom, uželeli smo se čak i toga. Stigli smo, za početak, do situacije ‘3 na 3’, malo li je, posle onolike pauze. Uskoro će i neka basketica,“ ne krije radost Janković.
I Nikola je, kao i saigrači, uspešno odradio domaći zadatak i došao na pripreme spreman za veće napore.
„Imao sam 45 dana da odmorim, a krenuo sam 25. jula da radim na kondiciji sa Markom Ćosićem, zatim sa Aleksandrom Matovićem košarkaške treninge, sa kojim se tako pripremam poslednjih 10 godina.“
Radni dan Partizana u Vrnjačkoj Banji protiče u dvorani “Vlade Divac”, gde momci koriste i teretanu, a popodne se juri kondicija na svežem vazduhu na fudbalskom terenu u Vrnjcima. A između treninga, recimo, formula boravka u popularnoj banji izgleda ovako: spa-vanje!
„Imamo redovne spa termine, pogotovo kad imamo poludnevnu pauzu u redovnom treniranju. Prija nam oporavak u bazenu, da se posle velikih napora spusti tonus mišića, koliko je potrebno. Koristimo i saunu iznad 90 stepeni, a moram da pohvalim i hotelskog masera Branka, odličan je. Uglavnom, naše vreme na pripremama, gledano kroz brojke, svodi se na “jedan dan – tri obroka – dva treninga”.
Kada se gleda spolja, čini se kao da su crno-beli pod nekom vrstom okupacije, hotel “Fontana” je smešten u grotlu krcate Vrnjačke Banje, svuda okolo se slivaju reke ljudi, uveče je vašarska artmosfera, meša se muzika iz raznih lokala, ali momci iz Humske nemaju nikakvih primedbi, naprotiv…
„Ustvari, iz hotela izlazimo samo kada idemo na trening. Istina, pokušali smo cimer Jaramaz i ja jedanput da prošetamo i više nećemo,“ uz osmeh priča Nikola.
„Da je normalna situacija izašli bismo svima u susret da se slikamo i navijačima i prolaznicima, ne bi bio nikakav problem, ali sada stvarno ne možemo zbog pandemije korone.“
Prema Nikolinoj priči zaključujemo da je najezda obožavalaca krenula već po izlasku tandema iz hotela, a već negde na obližnjem čuvenom Mostu ljubavi, krenuli su još žešći časovi ljubavi…
„Probali smo da se provučemo kroz park, ali i tu ima mnogo ljudi, a mi još visoki i u brendiranim Partizanovim majicama. Na kraju je sve pomalo ličilo na trening, malo trčanja, malo brzog hoda, cik-cak putanjom vratili smo se ekspresno odakle smo krenuli. I toliko od nas za ovaj put.“
I Nikola Janković potvrđuje utisak da su seniori ekipe iz Humske, iako veoma mladi, fokusirani samo na košarku i pripreme.
„Dobro znamo šta je naša misija i držimo se tog pravca. Zaista, svi momci su disciplinovani i mirni, nema nikakvih problema. Naravno, smejemo se i šalimo stalno, to su neke naše interne šale. To je poželjno uvek u ekipi, naročito na pripremama, kada se gradi hemija i timski duh.„
Neminovan je i osvrt na, silom prilika, nedovršen posao u prošloj sezoni.
„Ostaće žal za takvom sezonom, jednostavno, neke stvari se dešavaju jednom u životu… Imali smo neverovatan tim i takve rezultate. Čast i privilegija je biti deo takvog sastava. Posle svega i dalje se osećamo kao moralni pobednici. Sjajno je što smo ostali na okupu, a Kodi Miler i Dangubić su se lepo uklopili i na nama je da nastavimo tamo gde smo stali.„
Bez sumnje, lep i ogroman izazov za talentovanu ekipu, ali i Vlada Šćepanovića u ulozi šefa stručnog štaba.
„Šćepanović je fenomenalno selektirao ekipu. Zadržao je gro sastava, jer dobro zna da se tim koji pobeđuje ne menja. Veliki kvalitet i prednost našeg trenera je što je bio igrač i to vrhunski i tačno prepoznaje momenat kad kod igrača zbog napora kreću umor i nervoza. To je velika stvar kad se sa osećajem dozira trening, a mi imamo i sreću da sa nama na kondiciji radi profesor Vladimir Koprivica. A Šćepanović je kao igrač i kao trener učio od najboljih i to su njegovi aduti.„
Zanimljiv odgovor dobili smo na pitanje ko je Nikolin uzor.
„Nemam sportskog uzora, ne želim da se ukalupljujem. A životni uzor mi je, svakako, moj otac, koji nije bio sportista, ali me je usmerio na pravi put.„
O Partizanu i ličnim i klupskim ambicijama, logično, sledi očekivan komentar.
„Igraćemo košarku, koja priliči Partizanu, borbenu i požrtvovanu. Sve je stvar odnosa i pristupa, to nam Vlado i svi u stručnom štabu stalno govore. Normalno, moje želje i planovi se poklapaju sa klupskim. Prija mi što sam u Beogradu, u Partizanu, sa porodicom, prijateljima, devojkom. Moja ambicija je da budem srećan, da igram košarku i uživam u sadašnjosti. Ne bih ja tu ništa menjao,“ zaključio je Janković.
U susret domaćinima
Da se crno-beli u Vrnjačkoj Banji, pogotovo u hotelu “Fontana”, osećaju kao kod kuće svedoči i današnja “akcija”.
Naime, igrači i stručni štab Partizana su izašli u susret domaćinima, tačnije, delu osoblja hotela, da naprave par zajedničkih fotografija.
Tu se i zatekla i nekolicina navijača i sve je obavljeno za čas, u dobrom rasploženju.
Karijera
Prvotimac Partizana, Nikola Janković, posle stasavanja u Vranju i u mlađim selekcijama ekipe FMP-a, seniorski staž je proveo u belgijskim timovima Šarlroa i Pepinsteru, zatim u beogradskom Mega Bemaksu, ljubljanskoj Olimpiji, turskoj Sakariji i španskom Estudijantesu.
U Humsku je stigao pre godinu i po, a zanimljivo je da je kao član Pepinstera igrao protiv nekadašnjeg asa Partizana, Veselina Petrovića, koji je tada bio član Ostendea. A skoro deceniju kasnije, Petrović mu je bio trener u Megi…