Stariji ljubitelji pamte legende naše košarke Slobodana Gordića (OKK Beograd), zatim čuvenog, letećeg Mostarca, neprevaziđenog šutera Dražena Dalipagića. A jedan stameni Hercegovac, takođe Mostarac, uveliko gazi njihovim stopama – Nemanja Gordić, plejmejker Partizana.
Iskustvo, pouzdanost, staloženost, kreativnost i preciznost su njegovi aduti, koje drugu godinu zaredom stavlja u službu tima iz Humske. Nada se, ovom prilikom, da su saigrači i on na pravom putu ka ostvarenju velikih ciljeva. Zato mu i ne ponestaje motiva i energije, da kao jedan od najstarijih prvotimaca daje primer saigračima na treninzima u Vrnjačkoj Banji.
– I meni i ostalima iz ekipe i stručnog štaba je prijalo da se malo sklonimo iz Beograda, da se izolujemo. Imamo ovde dobre uslove, dvorana je odlična za trening, stadion takođe, a u hotelu se svi maksimalno trude da izađu u susret našim zahtevima. Zaista sam prezadovoljan kako treniramo, evo bliži se kraj boravku u Vrnjačkoj Banji i možemo da kažemo da je dolazak ovde pun pogodak – objašnjava Nemanja Gordić.
Dakle, Partizan svakog dana u svakom pogledu napreduje…
– Na sreću, nema povreda, još nas pomalo muči upala mišića, ali sve je to normalno za ovaj period. Postepeno smo stigli do kontakt igre, igramo “pet na pet” i baš smo komentarisali koliko nam je to nedostajalo i kako je čudan osećaj posle skoro šest meseci da zaigraš košarku. Istina, nije to još na dva koša, u punoj snazi, već uvežbavanje taktičkih kombinacija na jednoj polovini terena. Još nismo, da tako kažem, gledljivi, ali doći će na red i glazura takmičarske forme. Svi vredno radimo, niko se ne štedi, intenzitet je baš na visokom nivou.
Prva provera bi trebalo da bude trening meč sa Slogom u subotu u Kraljevu.
– I prošle godine nam je prva prijateljska utakmica bila sa Slogom. Imali smo odličnu sezonu, koja je silom prilika, prekinuta. Nadam se da će nam i ovaj početak u Kraljevu biti taličan, što se forme i rezultata tiče, ali da završimo sezonu i to na što bolji način.
Organizator igre ima više uloga u timu kao produžena ruka trenera, a s obzirom da je uz kapitena Novicu Veličkovića najstariji, Gordić ima i obavezu više.
– U svakoj ekipi ima starijih i mlađih igrača, na nama iskusnijima je da usmerimo manje iskusne saigrače, da ih uputimo u rad i neka pravila ponašanja, ali sve su to sjajni momci, znaju to oni ionako, nema nikakvih problema. Ima i šala, kada moraju da poslušaju nešto nas starije, ali u tome je draž, da se malo nasmejemo, a sve su to bezazlene situacije. A kad se ozbiljno radi, zna se da najmlađi ponekad imaju zadatak da nešto ponesu od opreme i eventualno, pomognu saigračima i članovima stručnog štaba. U stvari, i njima i nama je čast što igramo u Partizanu, tako da nikom ništa ne pada teško.
Nemanji je suđeno da često bude među najstarijima u ekipi, to je bio slučaj i u vreme njegovog prvog “mandata” u Partizanu u sezoni 2012./2013.
– Tada smo imali znatno mlađi sastav, u kojem smo Čakarević i ja bili najstariji sa svega 24 godine. Klub u to vreme nije bio finansijski stabilan kao sada, ali treniralo se mnogo kod trenera Duška Vujoševića, što nam se vratilo kroz trofeje. Sadašnja ekipa je prilično iskusnija, veći je klupski budžet, drugačija je atmosfera. Prošle godine se, kao uvek u Partizanu, radilo da bi se osvajali trofeji, ali išlo se nekako direktno na sami vrh. Pripao nam je ABA Superkup, Kup Radivoja Koraća, ali viša sila nas je zaustavila pred finiš takmičenja, kada smo bili u punom naletu.
Za Gordića se slobodno može reći da je jedan od najbogatijih kolekcionara medalja osvojenih sa klubovima.
– Ne brojim trofeje, imam ih zaista mnogo, ali mnogo žalim zbog prošle sezone što ih nije bilo još. Bili smo nadomak titula, šteta… S druge strane, ja sam realan, niko ne garantuje da bismo sigurno osvojili ABA ligu, Evrokup ili domaću ligu, ali bili smo na dobrom putu. Trofeji pišu istoriju. Ostaje žal jer nije isto osvojiti titulu s Partizanom ili s nekim drugim klubom. Osvajao sam razne pehare i medalje ranije, ali sam prošle godine imao ogroman motiv. Nadam se da ćemo ćemo propušteno da nadoknadimo u novoj sezoni.
Nemanja ne krije da očekuje uskoro nova velika slavlja pod obručima, ali i ističe koja su mu, za sada, najdraža.
– Moje najveće sportske radosti su bile titule šampiona u ABA ligi, u dresu Partizana i Budućnosti.
Gordić naglašava da je imao sreću da radi sa vrhunskim trenerima.
– Sa Duškom Vujoševićem sam sarađivao i u Partizanu i u reprezentaciji BiH. Dule je strog, težak za saradnju, ali isplativ – uz smešak objašnjava Nemanja – Zatim, radio sam sa Duškom Ivanovićem, takođe u reprezentaciji, kao i sa Acom Petrovićem, pa sa Bogdanom Tanjevićem, kada je bio savetnik Rome. Spisak je poduži, u njemu su i imena stručnjaka, poput Vlada Jovanovića, Dejana Radonjića, Saše Filiposkog. A najviše od svih mi je pomogao Aco Matović. Zahvaljujući individualnom radu sa njim u poslednje tri, četiri godine moja karijera ide uzlaznom putanjom.
Iz svake Nemanjine reči izvire ljubav prema crno-belima, a pogotovo kad je reč o ambicijama…
– Partizan uvek ima najviše ciljeve, to nosi određeni pritisak, a s druge strane, veliko je uživanje igrati u tako velikom klubu.
A posebna čast i zadovoljstvo mu je što se sa sadašnjim trenerom Vladom Šćepanovićem poznaje odavno.
– Igrao sam protiv Vlada na meču BiH – Crna Gora, na EP 2011. godine, baš na njegovom oproštaju od reprezentacije. Bio je to duel sjajnih ekipa, za nas su igrali i Hukić i Teletović, a za Crnu Goru, pored Vlada, Peković, Kuk, Jeretin… Vlado je bio trener u Budućnosti kad sam se vratio u matični klub, ali sam posle nekoliko treninga slomio ruku i ta saradnja je nažalost, prekinuta u startu.
Gordić priznaje da mu i danas čudno izgleda kada se na EP sretnu selekcije bivše SFRJ…
– Veoma neobično mi je bilo na EP 2013. u Sloveniji, kada smo igrali protiv Srbije. Takva nam je sudbina na ovim prostorima, meni je čudno kad igram protiv Srbije, nekom Hrvatu iz selekcije BiH kada mu je rival hrvatski tim… Imam i nekih loših iskustava u vezi sa takvim utakmicama, bilo je zlonamernog pisanja nekih nazovi medija, uvreda na moj raačun, ali ne bih se osvrtao na to.
Bez sumnje, sada su aktuelne mnogo lepše teme.
– Ne mogu da dočekam start novog šampionata. Optimista sam u svakom pogledu, pa se nadam da ćemo uskoro imati priliku i da zaigramo pred navijačima. Proslavljanje uspeha sa njima je poseban osećaj, neprocenjivo – poručio je Nemanja Gordić.
Bogata kolekcija trofeja
Iskusni plejmejker Partizana ima bogatu kolekciju klupskih trofeja i priznaje da im ne zna tačan broj.
Igrajući u Budućnosti, Cedeviti i Partizanu osvojio je čak 11 šampionskih titula (ABA liga 2, prvenstvo Crne Gore 6, Hrvatske 2, Srbije 1), 10 nacionalnih Kupova (Crne Gore 7, Hrvatske 2, Srbije 1) i jedan Superkup ABA lige.
Zagorac stalni cimer
Crno-beli momci se lepo druže na pripremama u Vrnjačkoj Banji, to potvrđuje i Gordić.
– Moj stalni cimer je Rade Zagorac, nas dvojica smo se nekako pronašli, baš se dobro slažemo, imamo mnogo zajedničkih tema, lako nam prolazi slobodno vreme. Popijemo kafu, prošetamo do hotelske terase, odmaramo. Sve u svemu, dobar smo tandem – kaže Nemanja.
Dva Partizana u hotelu
Od danas je “Fontana” sportski hotel, preplavili su ga dvometraši. Danas i sutra u luksuznom hotelu gostuju i odbojkaški timovi Partizana, Crvene zvezde i šampionske Vojvodine, učesnici memorijalnog turnira “Dušan Bošković Bole”, koji se igra u Kraljevu.
– Ne smeta nam gužva, sve je lepo organizovano, ne sudaramo se, a mi smo ovde još svega dva dana. Ustvari, dobili smo pojačanje, sad su dva Partizana u hotelu – smeje se Nemanja.