Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Neuspeh mlade reprezentacije u kvalifikacijama za EP raspirio je mnoga zjapeća pitanja u srpskom fudbalu. Pitanje da li je neuspeh predseniorske selekcije razlog za strah u priči o budućnosti državnog tima, ili puki nusproblem, traži kompleksniju razradu. Otvorenu, bez uvijanja i lažnih priča.
“Srpski mentalitet ne trpi takozvani “belgijski model”, studiozan i sistemski rad na duži period, uz angažovanje svih sektora unutar saveza, klubova, čak i države. Nemamo stabilnost, treneri se često menjaju, živimo u drugačijem ambijentu. Oslanjamo se, kao i uvek, na talenat, povremeni bljesak klubova na evropskoj sceni, entuzijazam mladih trenera, škole fudbala, spremne da prepoznaju kvalitet. Zato rezultat mlade reprezentacije u tek završenim kvalifikacijama ne definišem kao neuspeh, već kompleks uticaja opštih okolnosti, organizacije, stručnog rada i procena na osnovu kojih su pripremane utakmice”, oprezan je VladimirJanković, mladi stručnjak sa desetogodišnjim stažom u seniorskom fudbalu, od čega čak sedam na evropskoj sceni.
Povezano
Uz tvrdnju da Srbija ima dobru generaciju 1998, podjednako kvalitetnu i 1999, Janković ističe da je i selekcija bila adekvatna. Gde je onda problem?
“Možda u nedostatku vremena za uigravanje. Siguran sam da je i selektor Ilija Stolica, po profilu i iskustvu, na prirodnom mestu. Mladi fudbaleri, ipak, nisu formirani kao ličnosti i profesionalci, zato ne možemo pričati o lošem rezultatu, u kategoriji debakla. Taj pojam postoji kao apsolutan, nikako konačni rezultat. Zato teren treba da bude indikator šta moramo da popravimo na putu do konačnog cilja – školovanja budućih A reprezentativaca.”
Janković je radio sa većinom reprezentativaca odlazeće generacije. Zašto nisu uspeli?
“Većina ne igra u klubovima. A, to je pretpostavka ozbiljnog fudbala.”
Kako kad posle prvog zova “beže” iz Srbije? Zbog čega?
“Posledica feleričnog domaćeg sistema i klupske realnosti. Nedostaje nam liga mladih timova, gubimo momke u najosetljivijim godinama, između 18. i 22. Dugo pričamo o tom problemu, bojim se da nema volje da se napokon reši. Jeste možda skupa, međutim, verujte – brzo će liga da se isplati. Proces zahteva sintezu ideja klubova i saveza.”
Odlično je Janković upoznat sa potencijalom dojučerašnjih mladih reprezentativaca. Zato ima pravo da analizira razvojni put učenika. Najpre, kapitena Luke Adžića.
“Prerano je otišao u Belgiju, siguran sam da bi u Zvezdi dobio veću šansu nego u Anderlehtu. Za Adžića bi, na primer, Vojvodina bila bolji izbor od belgijskog kluba. Luki su preko potrebne utakmice!”
Suprotan je primer Dušana Vlahovića.
“Karakter lidera, psihološka stabilnost, uz vrhunski rad u Fiorentini, neprestanu nadgradnju i potvrđivanje kvaliteta, profilišu fudbalera pobednika. Duca ima potencijal i snagu da nosi fudbalsku budućnost Srbije i nasledi Aleksandra Mitrovića u najboljem državnom timu.”
Sa radara je nestao i Dejan Joveljić.
“Imao je samo dobar početak u Ajntrahtu. Ostao je potom u drugom planu, za razliku od prethodnika, Luke Jovića. Više je izgubio odlaskom iz Crvene zvezde, gde je za kratko vreme pokazao mnogo pozitivnih karakteristika.”
U inostranstvu jedinu minutažu, u kvalifikacionom ciklusu, ispisivala su braća Ilić.
“Odlaskom u Tvente, Luka je nastavio uzlaznom linijom. Povrede su omele Ivana da napreduje, međutim, potencijal garantuje da će u Veroni konačno dobiti preko potreban kontunitet na terenu.”
Na spisku standardnih je vezista Uroš Račić, međutim, selektor Stolica nije pozivao prvotimca portugalskog Portimonensea.
“Radili smo zajedno u Zvezdi, Uroš je specifičan fudbaler. Činjenica da nije promakao ozbiljnim skautima i da igra standardno u Portugalu, uz raniji transfer u Valensiju, najbolja su potvrda Račićevog kvaliteta.”
Možda je smena selektora, posle drugog kola, bila poguban potez. Nenada Milovanovića skupo je koštao remi sa Letonijom, uz poraz u Rusiji, posao je preuzeo Ilija Stolica.
“Ne bih se složio. Na fudbalerima je da igraju i slušaju učitelja na terenu. Ako je problem promena selektora i zahtevi novog, kako se tako brzo adaptiraju na strane zemlje, jezik, kulturu… Mogu u tuđini, ne u Srbiji!? Ne pije vodu!”
Napokon, ima li krivice u FSS?
“Savez ima tačno odgovorne komisije za stručan rad. Zna se ko je nadležan, Stručni odbor FSS postavlja selektore, imenuje asistente, automatski preuzima odgovornost. Pogledajte stručni stab Ilije Stolice – Nenad Milijaš, Saša Ilić, Goran Sretenović… Potpisujem, ljudi znaju svoj posao”, definitivan je stav Vladimira Jankovića, trenera od stava i mišlenja, od skora na putu (iz)gradnje samostalne karijere.
Zaključak nije apokaliptičan. Krah mlade reprezentacije detektovao je rešive probleme. Napokon ni rezultat ove selekcije neće biti alibi vrhu FSS za evidentne promašaje u krupnijim izazovima. Dosta je mladi tim bio paravan za neuspehe A selekcije i neregularna takmičenja u Srbiji. Kad stvari nazovemo pravim imenom, bez lažnog alibija, moraće i fudbalska Srbija da krene napred. Nikako da plasman na EP, u situaciji kad skoro svaka druga reprezentacija učestvuje na njemu, glorifikuje kao vanserijsko dostignuće…
