Goran Pandev: Čovek od kojeg svi treba da učimo

Skener 13. nov 20209:12 > 9:22
REUTERS/Ognen Teofilovski

Teško je zamisliti ikoga ko je više zaslužio da lično postigne gol koji će doneti svojoj državi najveći uspeh u fudbalskoj istoriji. Čovek koji nikada nije odustao konačno je, u svojoj 37. godini, dočekao ono što ga je krunisalo kao istinskog fudbalskog besmrtnika.

Prošao je Elif Elmas po levoj strani, formirao trougao sa Ilijom Nestorovskim i herojem nacije, do kojeg je posle odlične razmene došla lopta. Toliko puta se Goran Pandev našao u sličnoj situaciji – vešto je desnom nogom primio loptu i dao sebi for, a potom levom „spoljnom“ matirao golmana Loriju.

Prohladni četvrtak u Tbilisiju postao (za sada) poslednje poglavlje najlepše fantazije u istoriji makedonskog fudbala, a svaki stanovnik ove balkanske zemlje znao je ko je neprikosnoveni vođa na terenu i van njega, ko je čovek zbog kojeg se prevashodno svi raduju. U pitanju je 37-godišnjak iz Strumice koji je godinama lično „vukao“ i „upirao“ kako bi popularizovao i kvalitativno uzdigao makedonski fudbal.

Povezano

Kada je meč završen, reprezentacija Severne Makedonije je kao gost sa 1:0 savladala selekciju Gruzije postalo je jasno – „Crveni risovi“ su prvi put u istoriji obezbedili plasman na jedno veliko takmičenje. Nastupiće na Evropskom prvenstvu u junu naredne godine, a u grupi C protivnici će im biti Holandija, Ukrajina i Austrija.

Kako su taj uspeh Makedonci proslavili na stadionu „Boris Paičadze“? Veoma logično – na ramena su podigli čoveka bez kojeg sve ovo ne bi bilo ni zamislivo, a kamoli moguće. Nije kao da je pre gola postojala dilema ko je najveća figura makedonskog fudbala – Goran Pandev je igrač koji je najveći broj puta nastupio za makedonski nacionalni tim (114) i postigao najviše golova (36).

Od svog debija za državni tim 2001. godine Pandev je postao personifikacija makedonskog fudbala jer je video sve i u svemu bio protagonista. Igrao je za Makedoniju kada je 2008. godine ostvarila najbolji plasman na FIFA rang-listi (46. mesto), ali je bio tu kada je i 2017. godine na istoj listi bila čak 166.

Bio je tu i za promenu imena države i fudbalskog saveza, a nastupao je na nacionalnom stadionu kada se zvao „Gradski stadion Skoplje“, kada se zvao „Filip Drugi“, a tu je i danas kada se zove „Arena Todor Proeski“. Kada je Makedonija doživela najteži poraz u istoriji (6:1 protiv Češke 2005. godine), jedini strelac za poražene bio je upravo Pandev.

Pandev je učestvovao do sada u pet kvalifikacionih ciklusa za Euro, a Makedonija je u njima redom u grupi bila: četvrta od pet timova (Portugal 2004.), peta od sedam (Austrija i Švajcarska 2008.), peta od šest (Poljska i Ukrajina 2012.), šesta od šest iza Luksemburga (Francuska 2016. godine). Sličan rezultat događao se i pri pokušajima da se Makedonija plasira na Mundijal – u kvalifikacijama za Brazil 2014. godine bili su poslednji u grupi.

I na pamet mu nije palo da odustane. Da se oprosti od reprezentacije, da kaže: „Ne treba mi ovo“.

A i te kako je mogao. Jedini motiv za igranje za nacionalni tim bio je onaj koji i treba da bude – želja za uspehom fudbala u domovini. Iza Pandeva je fantastična klupska karijera, koju je gradio skoro isključivo u Italiji.

Polivaletntni napadač igrao je u Speciji i Ankoni kao pozajmljeni igrač Intera, a potpuno se afirmisao u Laciju, za koji je nastupao kao standardni ofanzivac od 2004. do 2009. godine, a sa Rimljanima je osvojio i „Kopa Italija“ 2009. godine. Tek je tada usledio profesionalni vrhunac posle prelaska, tj. povratka u Inter.

Bio je jedan od učesnika generacije Žozea Murinja, koja je „Nerozurima“ donela Skudeto, nacionalni kup, Superkup i Ligu Šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo u periodu od 2009. do 2010. godine.

Igrao je Pandev gde god je bilo potrebno – u srcu napada, na krilu, kao ofanzivni vezni, skoro pa „runijevski“, neki su govorili. I nije bio „isceđen“, imao je još mnogo toga da pruži u klupskoj karijeri.

U Interu se zadržao do 2012. godine, a potom je nastupao za Napoli, kratko za Galatasaraj i Đenovu, za koju igra i danas, a čiji je član od 2015. godine.

Pandev je radio i na razvoju klupskog fudbala u svojoj državi. Pre deset godina formirao je klub Akademija Pandev, čiji je prvobitni cilj bio razvoj mladih igrača, ali je tokom godina rastao i stigao do toga da nastupa u elitnom rangu makedonskog fudbala. U prethodnoj sezoni imali su i prvi izlet u Evropu, ali su u kvalifikacijama za LE lako eliminisani u duelu sa Zrinjskim.

Uprkos svemu tome, motiva da se takmiči u dresu Makedonije nije manjkalo. Nedostajala je ta jedna komponenta u velikoj karijeri – upečatljivi uspeh reprezentacije. Bila je to inspiracija da se u 37. godini neko ko se dokazao bezbroj puta i dalje bori kao da je klinac koji debituje.

Sve zamislivo je u crvenom dresu makedonske reprezentacije pregurao Goran Pandev. Znate li šta je uradio sa dresom u kojem je protiv Letonije odigrao 100. utakmicu za nacionalni tim? Prodao ga je na aukciji godinu dana kasnije i dobijeni novac uplatio u fond bolnica koje se bore protiv koronavirusa.

U pitanju je čovek od kojeg svi fudbalski asovi i entuzijasti, naročito na Balkanu, mogu mnogo toga da nauče.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)