Košarkaška liga Srbije je početkom tekuće radne nedelje dobila naslovnog sponzora u kompaniji Meridianbet, sa kojom će biti partner u naredne četiri godine. Pored zajedničkog interesa u promociji i podizanju ligaškog kvaliteta, bila je to prilika da se progovori i o aktuelnim temama poput predloga novog sistema takmičenja, koji je pre nešto manje od mesec dana idejno predstavljen u nacionalnom Savezu.

Čak i u kratkim, diplomatski spakovanim odgovorima Aleksandra Grujina, nije mogla da se ne primeti pukotina na relaciji Liga – KSS, koja kao da čeka proširenje čim se okonča Evrobasket sredinom septembra. Na pitanje da se izjasni o ideji, koju je prezentirao Nebojša Čović, predsednik KSS, direktor lige je odmerio svaku reč.

POPULARNO NA PORTALU SPORT KLUBA

Koliko zarađuju srpske sudije: Od 520 evra, pa naniže

Siner napada Federerov rekord koji nije ugrozio ni Đoković

Lanetov sin kao Stojković: Oprostite mi ružnu prošlost!

„Naravno da sam za reformu domaćeg takmičenja, ali na način koji je predviđen Statutom, a to znači da će tu odluku doneti isključivo klubovi i niko drugi. Ono što nas verovatno očekuje je promena formata Super lige, a ostali deo takmičenja će ostati kao prethodne sezone. Imaćemo dovoljno vremena da sa našim velikim klubovima zajedno razgovaramo, jer bez njih ne možemo, na to je ukazivao i selektor Svetislav Pešić. Pa ćemo i na nivou KLS, Predsedništva i Skupštine, donositi takve odluke. Nama su potrebni svi klubovi KLS, ali ne i način na koji bi možda neko drugi želeo,“ odgovorio je Grujin za Sport klub.

U slobodnijem „prevodu“, jasno je da je direktor KLS elegantno preskočen, ne samo formalno na prezentaciji nove platforme sistema domaćeg takmičenja, već i da nije bio ni informisan, još manje uključen u „radnu grupu“, koja je „krčkala“ ideju „povratka srpske košarke kući.“ Inače, kompletan predlog, oko čije medijske prezentacije se posebno potrudio prvi čovek Saveza, naišao je na klupski zid ćutanja, od malih do velikih klubova i, obrnuto.

(Ne)pristojan komentar

„Juniorska liga nije u ingerenciji Košarkaške lige Srbije. Da li je ili ne dobra odluka o eventualnom ukidanju jedinstvenog formata, to je pitanje za KSS. Bilo bi nepristojno da ja to komentarišem,“ kratko će Grujin.

Inače, predlog reorganizacije domaćih liga, pored formiranja Profesionalne nacionalne lige kao prvog ranga, sa limitiranim brojem stranaca (šest), u takozvanoj novoj KLS, kao sledećem (nižem) rangu, predviđa starosna ograničenja.

„Ustav Republike Srbije nam garantuje pravo na rad i bilo bi nepristojno da pričam o tome da se nekom dozvoljava ili zabranjuje da igra. Jer, samim tim što ste član nekog kluba, igrate, vi ste u radnom odnosu. E, sad, da li bi trebalo uvesti neka pravila da bi se što veći broj mladih igrača uveo u takmičenje, odgovor je da. Ali, nemojmo da zaboravimo da bi za to trebalo da služi, recimo i Druga liga Srbije, koja je pod ingerencijom KSS. Možda bi pre nju trebalo reorganizovati u neku razvojnu ligu. Nemam problem da predložim članovima Predsedništva i Skupštine KLS, ukoliko KSS nema ništa protiv, da transformišemo nekadašnju B ligu i priključimo takmičenju KLS. To bi bila dobra ideja, da i oni budu samoodrživi, da ne koriste samo benefite od KSS, a Savez od države. Da se sistem promeni i da ta liga bude razvojna. Najteži je proces kada bi junior trebalo da pređe u seniorsku grupu. Pa, ne mogu baš svi iz juniora da dođu u KLS, logično je da idu stepenicama, jednu po jednu, da prvo dođu do Druge lige, koja bi bila razvojna, a KSL krem srpske košarke. To su samo moja razmišljanja, neću se baviti takmičenjima koje vodi Savez,“ naglasio je Grujin.

Za nove klince u najdražem dresu

„Partnerstvo KLS sa kompanijom Meridianbet znači veoma puno, ne samo za takmičenje već generalno za ceo košarkaški sport. Ugovor je istorijski kada pričamo o benefitima i finansijama, najveći u istoriji Udruženja klubova. Radićemo zajedno na velikom broju projekata, od promocije, preko podizanja na viši kvalitativni nivo. Ali, isto tako ćemo ići prema klubovima i košarkaškim centrima za dugoročnu stabilnost i stvaranje zdravog temelja razvoja srpske košarke. Kako je reprezentacija u fokusu, nadam se da ćemo iznedriti veliki broj mladih igrača, koji će jednog dana nositi nacionalni dres.“

Teme sponzorstva, formata pomoći klubovima KLS, način funkcionisanja, lakša su priča od indirektnog nadmudrivanja sa rukovodećom strukturom Saveza, sa kojom se deli krov u Sazonovoj 83. Finansijski detalji jesu poslovna tajna, ali…

„Pre četiri godine, kada sam došao na ovo mesto, klubovi iz KLS, u najvećem delu, snosili su troškove takmičenja. To je bilo nedopustivo za zemlju košarke, kako se nazivamo, a to i jesmo, da nemamo domaće prvenstvo organizovano da bude samoodrživo. Naše obaveze završavamo bukvalno u dan, sve što pristigne na plaćanje danas, plaća se eventualno sutra, ne prekosutra. Mi smo Udruženje klubova koje se ne finansira od države, ali smo zahvalni državi što podržava košarku i sport u Srbiji velikim ulaganjima. KLS ne uzima ništa od države, već daje kroz plaćanje poreza, a to je recept za sva sportska udruženja, lige, klubove… Do 2021. bili smo gubitaši, a sada pozitivno poslujemo, plaćamo poreze na dobit… Ovim ugovorom sve se podiže na viši nivo. Klubovi više neće snositi troškove članarine. Sva službena lica će dobiti povećanje takse, a to lančano vuče i veća sredstva u budžetu kroz poreze.“

Davajući slikovit primer o saradnji sa naslovnim sponzorom, Grujin je nastavio:

„U periodu 2020/21, pojedinačna klupska ulaganja u KLS kroz članarinu bila su oko milion i po dinara, a sada bi morali da učestvuju sa tri miliona. Liga neće direktno dati klubovima, ali će snositi sve takmičarske troškove, a tu se nećemo zaustaviti. Ako nam je liga sada potpuno besplatna bez takmičarskih troškova, naredni korak je da pokrivamo putovanja, recimo u sezoni 2026/27, pa dalje podizanje kvalitativne lestvice ne bi li ušli u bolji takmičarski sistem. Mislim da smo dosta uradili za klubove i košarku u Srbiji. Nije bilo lako stvoriti zdrav mehanizam koji se finansira isključivo iz sopstvenog poslovanja (naslovni sponzor, prodaja licence za TV prava),“ zaključio je Grujin.

Bonus video