Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Beograd, Sazonova 83. Dobro poznata adresa. Košarkaški savez Srbije. Institucija. A tamo, institucija u instituciji. Ana Joković, potpredsednica KSS, zadužena za žensku košarku. Nekadašnja reprezentativka i trofejna klupska igračica, a sada apsolutna rekorderka u ulozi funkcionerke.
Nije ovakav uvod nikakvo preterivanje. Ana je u Savezu ušla u peti potpredsednički mandat, sa ukupnim stažom od 14 godina, a rezultati, organizacioni i takmičarski, sve govore. Retko kad se oglašava, tačnije, za medije govori jednom godišnje, kao po pravilu, to bude sumiranje sjajnih ostvarenja srpske ženske košarke. Zato i praznični razgovor za Sport Klub, u kojem je otvorila dušu, Ana počinje ovim rečima:
„Tradiciju ovih intervjua ne menjamo, pokazala se kao veoma uspešna„.
Povezane vesti
U Kući košarke, od ulaza prva vrata levo, svake godine se slažu novi uspesi. Iza tih vrata stanuju veliki rad i posvećenost i medalje. I Anin operativni mali drim tim, Dušan Kojić i Katarina Tomić, dakle, trio u službi najboljih srpskih košarkašica svih reprezentativnih kategorija.
Ljubitelji ženske košarke dobro pamte dva evropska zlata iz Budimpešte (2015.) i Valensije (2021), zatim olimpijsku bronzu iz Rija (2016), pa odličje istog sjaja sa EP u Beogradu (2019). Na taj impresivan niz nadovezali su se talenat i uspesi nove generacije, a protekla godina je pokazala da je i novi sastav selektorke Marine Maljković na pravom putu.
„Iza nas je veoma uspešna godina, možda smo javnost i razmazili kada je ženska košarka u pitanju. Imali smo treće uzastopno učešće na OI. Pre kvalifikacionog turnira u Brazilu u februaru, čvrsto sam verovala da ćemo se plasirati na OI, bila je jaka konkurencija i naporno takmičenje, ali devojke su opravdale očekivanja. Za OI smo odmah počeli da se spremamo, a pripreme reprezentacije su trajale dva meseca, naše devojke su se duplo duže spremale od ostalih učesnika ženskog turnira. Selektorka Marina Maljković je uspela da sprovede sve zacrtano, treninge, kontrolne utakmice i turnire„.
Najbolje srpske seniorke su imale veoma dobar učinak na OI u Lilu i Parizu. U grupi su savladale Kinu i Portoriko, malo je falilo da pobede i famoznu Španiju…
„Prati nas psihološki problem kada igramo sa Španijom, mada ona više nije što je bila. Tek u poslednjih šest minuta utakmice smo pokazali da možemo da se nosimo sa njima i nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti moći da im bolje pariramo. Očekivala sam Nigeriju u četvrtfinalu, sve je išlo ka tome. Međutim, žrebom smo dobile najtežeg protivnika posle Amerike. U poludirigovanom izvlačenju je ispalo da naša i ženska i muška reprezentacija u kosturu idu na Ameriku, pri čemu su se neke druge stvari napravile, da ne komentarišem detaljnije, ko i kako da dođe do finala. Nepravedno je to bilo, jer da smo igrali sa Nigerijom imali bismo realnu šansu da, kao i na prethodnim OI, uđemo u polufinale. Ovako, Australija je klasa, iznad nas, što je i normalno. Možda smo se tek u poslednjoj četvrtini nosili sa njima kako treba, ali šesto mesto na OI za jednu malu Srbiju smatram izuzetnim rezultatom, kao i sami kontinuitet učešća, treći put zaredom„.
Otvoreno o novcu, stop mediokritetima
Sagovornica Sport Kluba je na transparentan način iznela podatke o svojoj i zaradi njenih saradnika.
„Moja plata je ista kao i 2011. godine kada sam počinjala, iznosi 1300 evra. Te 2011 u decembru je smanjena na 1000 evra, pa je pre dve i po godine vraćena na 1.300. Plata mojih saradnika je 750 evra. Moja uža i šira familija ne živi od državnog novca, najbliži deo porodice mi živi I radi u inostranstvu, tako da niko nema pravo da priča da neko od nas ima neke privilegije od ovog posla. Ja sam žrtvovala privatan život i porodicu da bih se posvetila košarci, prvenstveno ženskoj. Neću dozvoliti raznim mediokritetima da iznose laži I ostale neistine što čine zbog lične nesposobnosti“, oštra je Ana Joković.
Za bezmalo deceniju i po u najužem rukovodstvu Saveza stoički se nosila sa pobedama i porazima, otuda i realan osvrt na neuspeh U20 selekcije na EP.
„Mlada selekcija je napravila loš rezultat, kiks, bila je usko povezana sa „A“ timom, ali nije to ništa strašno. Taj, sličan tim je sezonu ranije delila lopta od medalje. Kada je reč o mlađim reprezentativnim kategorijama i tu je FIBA sistem takmičenja čudan. Jedna utakmica odlučuje da li ste gore ili dole, ta četvrta, u šesnaestini finala. Niko nije srećan zbog ispadanja iz A divizije, zato treba izvući pouke. Ovo je prvi put da naša mlada reprezentacija ode u B diviziju, ali verujem da će se već sledeće godine vratiti tamo gde pripada„.
Zato su juniorke osvajanjem bronze na EP u Portugaliji ostvarile uspeh za ponos.
Sport klubov Novogodišnji paketić
„Tim U18, već pet godina radi dobar posao, na čelu sa trenerom Milanom Vidosavljevićem, koji je niz sezona uspešno vodio seniorke Mege, a sada je preuzeo juniore istog kluba. Od Čelendžera i B divizije smo došli do osvajanja bronze, što je izvanredan rezultat i kruna petogodišnjeg sistema i rada. Automatski smo se plasirali na SP U19, na kojem, nažalost, nećemo učestvovati zbog neusaglašenosti FIBA Svet i FIBA Evropa takmičenja. KSS je pisao i urgirao da se ne poklapaju prvenstva U18 i U19 i nažalost FIBA Evropa to nije prihvatila. Ipak, mišljenja sam da deca ne treba da trče sa takmičenja na takmičenje, jer nam je najbitnije da sačuvamo njihovo zdravlje, a u suštini, prioritet nam je EP U18„.
Jokovićeva se osvrnula i na najbolje kadetkinje Srbije.
„Reprezentaciju U16 je proteklog leta jedna lopta delila od četvrtfinala EP, a ovo nam je inače najosetljivija selekcija koja po prvi put izlazi na međunarodnu scenu i tek počinje da stiče neko iskustvo i njihov rezultat na EP smatram zadovoljavajućim. Važnije od svega je da tu imamo veoma talentovanih igračica, da ih ne imenujem, koje treba da se spremaju za starije selekcije i sutra, za seniorski nacionalni sastav„.
Kada su arhivirane OI, seniorke su se u jesen okrenule kvalifikacijama za EP 2025.
„U novembru nas je čekao drugi prozor za EP 2025. Prethodno smo uspešno prebrodili prvi, u grupi smo sa Makedonijom, Ukrajinom i Portugalijom. Realno, grupa nije bila teška, Makedonija je 75. na svetu, Portugalija 46. i Ukrajina 33, a mi smo na devetom mestu, ne sme da se dovodi u pitanje naš plasman na EP. Poslednjih pet godina smo među četiri najbolja tima Evrope, u društvu smo sa Francuskom, Španijom i Belgijom. To mora da se poštuje i da se ceni. Potvrdili smo to i u novembarskom prozoru. Nema opuštanja, očekujem da se plasman na EP potvrdi već na utakmici sa Makedonijom kod nas, a zatim da pobedimo i u Portugaliji, što da ne? Da kvalifikacije završimo bez ijednog poraza, što bi bilo veoma lepo„.
Saradnja sa Čovićem je velika čast
Velike promene su se dogodile u KSS protekle jeseni, na čelo Saveza je došao, ili bolje reći, vratio se dr Nebojša Čović. Mnogo se tih dana šuškalo ko će koje funkcije da dobije, samo se znalo da je jedina konstanta Ana Joković.
„Nebojša Čović i ja se dugo znamo. Velika je čast i zadovoljstvo što me je pozvao i što sam u njegovom timu. Nešto što volim i uvek sam tome težila su transparentnost i maksimalna analiza. Ništa se ne krije, radimo temeljno, studiozno, precizno. Naravno, kada je reč o Nebojši Čoviću, bez dileme, radi se o najboljem sportskom radniku u državi. Takođe, dugujem veliku zahvalnost i bivšim predsednicima sa kojima sam sarađivala. Očekujem da se sa novim rukovodstvom nastave kontinuitet uspeha ženske i srpske košarke uopšte. Pred nama je veliki posao i takvi su i ciljevi, sa kojima smo se uhvatili u koštac od početka oktobra. Svakako, adekvatni tradiciji naše košarke“, poručuje Jokovićeva.
Što se tiče ovogodišnjih ciljeva potpredsednica KSS kaže da će se konkretnije znati u martu.
„Ono što sada mogu da kažem je da na EP treba da budemo među najboljih pet ekipa (bez Nemačke, Mađarske i Češke). Najpre da se prođe grupa i dođe do četvrtfinala i automatski ispuni prvi cilj, a zatim da se učestvuje u borbi za mesto među još pet ekipa iz Evrope, koje će učestvovati u kvalifikacijama za odlazak Svetsko prvenstvo (februar 2026.). Želimo da napravimo kontinuitet učešća i na SP posle sjajnog nastupa u Sidneju 2022. godine. Da ova generacija pokaže posle EP da joj je mesto i na SP„.
Svake godine postavljamo isto pitanje – u čemu je tajna uspeha Ane Joković i sektora KSS za žensku košarku?
„S obzirom da mi je ovo peti mandat i da već 14 godina radim ovaj posao u Savezu, mogu da ponovim da tajna zaista ne postoji. Meni je košarka cilj, a ne sredstvo. Uz ovih 14 godina u KSS provela sam i dve na mestu sportskog direktora Voždovca, znači, imam 16 godina staža kao sportski radnik i 14 sezona igračke karijere, jer sam sa 13 godina ušla u prvi tim i postala profesionalac. Tačno 30 godina sam u košarci. Zato, neću da ćutim i da trpim nikakva omalovažavanja kada je ženska košarka u pitanju i rad nas, koji smo van košarkaškog terena. Da se priča da se mi bavimo nekim nebitnim stvarima… Moji saradnici, prvenstveno Dušan Kojić i Katarina Tomić, koja nam se vratila sa porodiljskog, rade predano i posvećeno. Nas je veoma malo, ali smo uhodani i veoma dobro organizovani„.
Joković dalje ističe da država izdvaja veliku količinu novca za košarku plus sponzori koje savez ima.
„Država nam je dala ogroman novac ove godine i hvala joj na tome. Ta finansijska sredstva su, što preko MOS, OKS, što preko Vlade republike Srbije, isključivo završila tamo za šta su bila namenjena. Budžet za žensku košarku je ove godine bio rekordnih 158 miliona dinara (1.300.000 evra), a od toga najveći deo je povukla ženska seniorska reprezentacija 120 miliona dinara (1.000.000 eura), a ostalo mlađe reprezentativne selekcije (U20, U18, U16)„.
Dolaskom novog rukovodstva u KSS primetne su promene, pre svega na marketinškom planu, podvlači Ana.
„Od 1. oktobra marketing je vrhunski, ženska košarka je marketinški propraćena na istom nivou kao i muška. Idemo ka tome da se podigne klupska ženska košarka. Uvedeni su TV prenosi utakmica, što je velika stvar, a to po meču u proseku košta 5.000 evra. Trudimo se da budu zastupljeni svi klubovi. Veoma je važna medijska i marketinška pomoć klubovima. Ne može se reći da je u ligi sve katastrofa, a ni da cvetaju ruže. Potrebno je naći neku sredinu. Naprimer, budžet ženske seniorske reprezentacije je veći nego svih klubova Prve ŽLS zajedno. To bi moralo u bliskoj budućnosti da se popravi. Uverena sam da će se naći sponzor lige od sezone 2025/26. pa da mogu klubovima da se pokriju troškovi utakmica, kao što smo uradili za klubove sa Kosova i Metohije, a ostalo moraju klubovi sami. Da svoj menadžment podignu na viši nivo uz veća ulaganja lokalnih samouprava„.
Jokovićeva ističe da Srbija, za sada, ima samo dva ženska kluba na ozbiljnom nivou.
„To su Crvena zvezda i Mega, očekujem da se Partizan s novim rukovodstvom vrati gde mu je mesto. Svako ima svoje mišljenje i pravo da igra u ligi u kojoj hoće. Pričala sam sa ljudima iz Sloge i Duge, kažu da im regionalna liga ništa nije donela. Kada bude kao što je bila između 2009. i 2012. godine možemo da pričamo o tome„.
Usledio je osvrt na učinak Crvene zvezde, jedinog kluba iz Srbije koji učestvuje u FIBA takmičenju i to u Evrokupu.
Riznica medalja, titula i nagrada
Potpredsednica KSS, Ana Joković je bivša reprezentativka, više puta je proglašavana za najbolju košarkašicu u Srbiji i Crnoj Gori. Godine 2002. bila je najuspešniji strelac Evrolige.
U Crvenoj zvezdi je debitovala sa svega 13 godina i do danas je najmlađi debitant u istoriji srpske košarke i jedan od najmlađih, generalno, u košarci.
U bogatoj kolekciji trofeja ima četiri državne titule, dve sa Zvezdom, dve sa Budućnošću i sedam nacionalnih Kupova.
Dres reprezentacije je nosila od 1998. do 2008. godine, učestvovala na tri EP i na SP u Kini 2002. godine. Dvostruka je dobitnica priznanja „Biznis vumen avards“, 2015 i 2024. godine. Majska nagrada za najboljeg sportskog funkcionera pripala joj je 2017. godine. Dodeljene su joj Plaketa grada Loznice 2018. i Plaketa grada Vršca 2022. godine.
Na poziciji potpredsednice KSS ostvarila je ukupno 12 medalja, četiri seniorske i osam sa mlađim kategorijama.
„Smatram da je Zvezda odlično prezentovala Srbiju i žensku košarku u Evropi, imala je dobar učinak u Evrokupu, najbolji od svih naših timova u poslednjih petnaest godina. Od osam utakmica je imala skor 4-4, u grupi 4-2. Međutim, sticajem nesrećnih okolnosti u šesnaestini finala je naletela na jednog od najtežih protivnika, Galatasaraj koji ima šest strankinja, a ostalo su turske reprezentativke, a vodi ih selektor turske reprezentacije„.
Srbiji fali još neki klub u Evropi, Ana Joković je optimista da će doći do toga da prvak Srbije igra u Evroligi, da imamo još koju ekipu u Evrokupu i ne gubi nadu.
„Ako pravimo analizu i poređenje sa drugim zemljama, nećemo više da pričamo o regionu, jer smatram da smo najbolji na ovim prostorima, što smo i pokazali. Ne samo naša seniorska, nego sve selekcije… Zato postoje rezultati. Naprimer, da pričamo o Belgiji, koja je prvak Evrope i četvrta na OI. Isto im liga broji 12 klubova, imaju dva ranga i manje klubova od nas. Tri ekipe su im u Evrokupu, dve su ispale već u grupi sa skorom 1-5, a treća, sa učinkom 4-2, eliminisana je u šesnaestini finala, kao Zvezda. Sada Belgija nema predstavnika, a prvak je Evrope i četvrta na OI„.
Zatim je Jokovićeva navela primer Nemačke.
„Nemačka je u ekspanziji, biće domaćin SP, ima isti sistem kao i mi, prvu, drugu ligu i treći rang po regionima. Tri ekipe su ih predstavljale u Evrokupu, dve su jako loše i eliminisane su, a u trećem, Kelterenu su Mina Đorđević i Nevena Rosić i vrlo dobro igraju. Neveni je pogotovo značio prozor sa reprezentacijom u novembru i kada se vratila u Nemačku dobila je veću minutažu u klubu. Prošle su šesnaestinu finala Evrokupa, imale su mnogo lakšeg protivnika nego Zvezda„.
Sagovornica Sport Kluba ističe kako bi volela da se sve reprezentativke uskoro vrate u Srbiju.
„Znam za koje pare igraju u Nemačkoj, mišljenja sam da moraju da imaju mnogo bolje uslove. Imamo Zvezdu, Megu, Partizan, Kraljevo, Niš, Novi Sad, istina, za sada je u većini tih klubova improvizacija. Dva najozbiljnija kluba su Zvezda i Mega, a ne bi ni njih bilo da nema Nebojše Čovića i Miška Ražnatovića, koji su ih održali, a samim tim i žensku klupsku košarku u Srbiji. Pričam ono što mislim i tvrdim da je tako. Ostali se puno bore, improvizuju, problem je menadžmenta i mlađih kategorija. Nije sve u novcu, evo, uzmite primer malog mesta Sevojno, Nebojša Cvijović, trener Sloge iz Požege je tamo napravio zdravu priču. Ne vidim da je imao neke avione, kamione, milione, a stvorio je talentovanu decu. Trebalo bi da prestanemo da kukamo i kritikujemo. Uradite nešto. Uvek je Savez kriv. Ne znam zašto neki očekuju da Savez finansira klubove. KSS pomaže i treba da pomogne koliko može, ali i vi kritičari, dajte neki konkretan primer„.
Kada je reč o pomoći, Savez redovno pomaže klubove u opremi, loptama, rekvizitima…
„Mnogi klubovi iz viših i nižih rangova nas zovu i traže da im pošaljemo lopte. Nekako ti pozivi zvuče kao da smo u obavezi da im to damo. Hoćemo i šaljemo sa zadovoljstvom kad god smo u prilici, ali ne zaboravite da svaka ta lopta košta minimum 50, 60 evra. Valjda ljudi misle da je to džabe. Zato kažem svima koji kritikuju uradite i vi nešto, doprinesite…“
Znamo da je ženskom sportu teško da egzistira, ali stalno kukanje nas neće nigde odvesti, smatra Jokovićeva.
„Hajde da uradimo nešto. Smatram da treba i jedna i druga liga da imaju po deset klubova. Da osam ekipa igra u plej ofu, zatim, sistem takmičenja u Kupu da se menja, jer mi nismo fudbal i ne treba kod nas da bude kao u fudbalu. Žao mi je što Mega ne učestvuje u završnici Kupa. Drago mi je zbog Partizana, čestitala bih ovom prilikom i drugoligašu Radničkom, koji se plasirao na finalni turnir. Ima mnogo stvari koje treba da se urade, od promena Statuta, Registracionog pravilnika, Pravilnika o takmičenju, niz normativnih akata koja treba da se urede. Optimista sam, ali samo da prestanemo da kukakmo, a kada već kritikujete, dajte predloge i nešto uradite„.
Kako ističe, nikada se nije mešala u struku, trenerima u spiskove, iako se više puta nije slagala sa nekim odlukama.
„Evo jednog primera, Nevenu Rosić pratim od kontrolnih treninga mlađih kategorija i kroz ceo postojeći sistem Saveza. Bila je višak, 13. igračica u kadetskoj reprezentaciji, nisam se tada slagala sa tim, ali to je odluka trenera. Međutim, Nevena je kasnije pokazala da vredi, pogotovo u Belemu na kvalifikacijama za OI. Da nije slomila nos na pripremama možda bi bila u timu i na OI.“
Potpredsednica Saveza je podsetila da je kod seniorki izvršena totalna smena generacija.
„To je postepeno rađeno od EP u Valensiji, protekle četiri godine. Ovu reprezentaciju je trebalo da nose Aleksandra Crvendakić, koja se oprostila zbog posledica od povreda i Dragana Stanković. Nadam se da će Stanković da bude spremna da nastavi da igra u reprezentaciji, pauzirala je u novembru da malo rastereti kolena sa kojima je imala problema. Zatim, tu je Ivon Anderson, koju često zaboravimo da spomenemo zato što je strankinja. Ona mnogo znači reprezentaciji, saigračicama, ova reprezentacija bez nje ne bi bila ista„.
Još jednom podsetila dušebrižnike da u KSS postoji sistem selektiranja talenata i rada na duge staze.
„Stalno se priča da ne postoji sistem, to nije tačno. Sve seniorske reprezentativke, osim Jovane Nogić, Ivane Race, Angele Dugalić i naravno, Ivon Anderson, ovde su ponikle, u našim klubovima. Jovanu Nogić i Ivanu Racu još u kadetskom i juniorskom uztastu sam dovela da igraju za Srbiju, a Angelu Dugalić je dovela Marina Maljković. Imamo Minu Đorđević iz Aleksinca, Mašu Janković iz Vrbasa, sestre Katanić iz Smederevske Palanke… itd. Sve su stasavale u Srbiji, a afirmaciju stekle u Crvenoj zvezdi, dok je Nevena Rosić koja je iz Titela, izbila u prvi plan u Megi… Zna se dobro odakle su te devojke. Glazura im je seniorska reprezentacija, zato ne možemo da pričamo da u Srbiji ne postoji ništa, to nije istina. Sistem postoji, kakav god da neko smatra da je, a naravno da svi želimo da bude na višem nivou. Jednostavno, potreban je određeni period da se neke stvari razviju, ali nekorektno je da se priča da ne postoji sistem“.
Ponovo je potpredsednica Saveza potkrepila priču konkretnim primerima.
„Uradila sam analizu. Recimo, da budemo kao Turska? Pa, ne možemo. Mi nismo Turska, ne možemo da se poredimo ekonomski sa Turskom, ali to sam rekla i prošle godine, gde je Turska sa najjačom ligom u Evropi? Turske nema nigde od 2014. godine otkad su nas na meču sa njima sudije pokrale u četvrtfinalu SP u Istanbulu i tada su zauzele četvrto mesto. Poslednji uspešni rezultat su imale 2013. godine, bronzu na EP, a prethodno srebro na EP 2011. Dakle, postavljam pitanje: gde je u Evropi reprezentacija Turske? Zvanično im u ligi igraju najbolje evropske i svetske igračice„.
U svakom tradicionalnom intervjuu sa Anom Joković razgovaramo i o struci, jer činjenica je da je i odliv mladih trenera u inostranstvo veliki.
„Što se struke tiče, to je pitanje više za selektorku i UKTS, najviše trenera je u Kini. Imamo dobrih stručnjaka, koji su radili sa Marinom, trebalo bi da se polako vraćaju u Srbiju. Nadam se da su pojedini već uspeli da obezbede egzistenciju i da mogu da se vrate. Uslovi u svim našim reprezentativnim selekcijama su vrhunski. Nadam se da će neki centri uskoro da se priključe i da se poboljša infrastruktura. Veoma me raduje najava izgradnje Nacionalnog trenažnog centra, to košarka zaslužuje i tako nešto joj je neophodno. Kao i da se postojeće dvorane renoviraju. Imamo problem sa salama, parket u „Hali sportova Ranko Žeravica“ nije još saniran, igraćemo februarski prozor u „Dvorani Aleksandar Nikolić“.
Ljubitelji ženske košarke u Srbiji bi voleli da se neka međunarodna utakmica odigra i u unutrašnjosti.
„Pitaju me mnogi kada će reprezentacija da izađe iz Beograda. Prvo, mi smo jedini što pred prozore ne igramo ligu da bismo omogućili reprezentaciji da u petak, subotu počne pripreme, znači, dva, tri dana ranije od ostalih timova. Reprezentativke nam tada dolaze iz klubova iz raznih zemalja, posle klupskih utakmica imaju veoma malo vremena da stignu, mnoge putuju iste noći ili u zoru. Hvataju taksi do prvog aerodroma da bi došle na okupljanje. Malo ima mesta u Srbiji koja ispunjavaju uslove za FIBA mečeve, a da je blizu aerodrom„.
Ana se još jednom osvrnula na nedobronamerne kritičare.
„Srpska ženska košarka je od 2021. godine, od osvajanja drugog zlata, „malo“ počela da bode oči nekima. Oni su perfidno pokušali da je gase. Ne znaju da što više pokušavaju, kod mene se rađa veća energija i da kao posledica toga dolaze novi dobri rezultati i uspesi. Da ponovim, dinara van plate nisam zaradila, nikakav honorar ili slično u sportu. Često ulažemo i moji saradnici i ja svoj novac i svoje vreme. Zatim, prozivaju me da navijam za Crvenu zvezdu. Da, navijam za Zvezdu u kojoj sam veći deo karijere provela i bila kapiten i da li misli neko da će to da mi zabrani? Ali nikada nije Zvezda imala kod mene privilegiju zato što, zaboga, za nju navijam„.
Anin borbeni i takmičarski duh se sa terena odavno preneo u funkcionersku fotelju. Na pitanje kako opstaje toliko dugo kao jedna od retkih dama u muškom zanimanju ovako odgovara:
„Sa pravim ljudima je lako sarađivati, ali kada se nađem među „krokodilima“ onda se malo teže snalazim. Ali ne predajem se, naprotiv. Kada radite časno i pošteno, nema povlačenja, nemate čega da se plašite. Posle OI je bilo nekih provokacija, neki su me pitali koliko smo se bahatili po Francuskoj, što nije tačno kada je ženska košarka u pitanju. Ulaznice za naše četiri utakmice su koštale 38.500 evra, to je šest odsto od ukupne cifre koja se spominje. Za muške utakmice nisam dobila nijednu kartu, a mnogi čuveni sportski radnici iz ženske košarke su dobili za meč Srbija – SAD. Pokušala sam da nabavim za mog prijatelja Vladana Vujovića, koji je puno pomogao ženskoj košarci u Srbiji i Crnoj Gori, ali za njega nije bila karte. Ja sam poznata po tome – što na um to na drum„.
Takođe, Jokovićeva naglašava da je mnogo komentara po društvenim mrežama tokom takmičenja seniorki, ali i mlađih reprezentativnih kategorija.
„Pitali ste me o stanju u struci, kada leti krenu takmičenja na društvenim mrežama imamo „milion“ trenera, svi su selektori. Poručujem im da naprave nešto u svojim sredinama, za početak, makar „Čiča Glišu“, pa da pričamo. U redu, svako ima pravo da priča o svačijem radu, ali ne i da vređa nekoga na ličnoj osnovi. Nažalost, u Srbiji se sve prašta osim uspeha. Definitivno, korona je ostavila veliki trag na društvo. Ljudi su postali agresivni, drugačiji, nema strpljenja, izgubio se srednji sloj društva, nema poštovanja, ničega. Samo se grade karijere na nekom kritikovanju, da ne kažem pljuvanju„, dodala je Ana Joković.
Naravno, nije izostala ni Anina poruka u duhu paznika:
„Želim svim sportskim prijateljima srećne praznike! Dobro zdravlje, sreću i nove uspehe! Navijajte i još više podržite žensku košarku!“
Ana Joković, rekorderka po stažu i sjajnim rezultatima u „muškom zanimanju“. Svake godine zrelija, jača, samopouzdanija i potkovanija znanjem. Redak, neponovljiv primer… Realno, mnoge kolege bi mnogo toga mogle da nauče od nje.
Dok čekamo Anine nove uspehe, na radost srpske košarke praznični intervju završavamo geslom kojeg se ona drži:
“Budi kao bistra voda. Ona uvek ide pravo i ne osvrće se nazad da vidi ko pije iz nje. Svoje prepreke prikrije ili mudro zaobiđe. Nijedan joj kamen dorastao nije.“
Bonus video: Novogodišnji intrevju Željka Obradovića
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare